- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Снажне поруке са скупа у Руском дому: Срби доказ да у Европи још постоји народ који брани слободу

© Sputnik / Валентина БулатовићПисци Евгеније Водоласкин и Алексеј Варламов у Руском дому у Београду
Писци Евгеније Водоласкин и Алексеј Варламов у Руском дому у Београду - Sputnik Србија, 1920, 28.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
У Руском дому у Београду отворен је међународни културно-образовни форум „Златно доба руског реализма: читалачко искуство“, посвећен великанима „златног доба“ руске књижевности. Директор Руског дома Евгеније Баранов је истакао да је скуп који се одржава у Београду доказ да у Европи још постоји народ који достојанствено брани своју слободу.
„Огромно хвала драгој браћи Србима који су нас примили овде, сведочећи о томе да чак и у садашњој тешкој ситуацији у Европи постоји земља, односно народ који часно и достојанствено брани своје право да остане слободан“, рекао је Евгеније Баранов отварајући форум.
На дводневном скупу учествују познати руски писци, књижевни критичари, преводиоци и професори руског језика и књижевности из 28 земаља. Међу њима су и награђивани руски аутори, чија су дела превођена у Србији, попут Евгенија Водоласкина, Алексеја Варламова и Павла Басинског, као и филолог и стручњак за културологију Владимир Елистратов и директор Института за руску књижевност Руске академије наука Валентин Головин.

Потомци Толстоја којима је Русија домовина, а Србија отаџбина

Говорећи о значају заоставштине Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Ивана Тургењева, Антона Чехова и других великана „златног доба“ руске књижевности, учесници скупа су се сложили да су сви они били пророци који су јасније и дубље од других видели своје време, а да су њихова дела постала светско наслеђе због тога што су питања која су постављали актуелна и данас.
© Sputnik / Валентина БулатовићСаветник руског председника за културу Владимир Толстој у Руском дому
Саветник руског председника за културу Владимир Толстој у Руском дому - Sputnik Србија, 1920, 28.06.2022
Саветник руског председника за културу Владимир Толстој у Руском дому
„Протекле године биле су године јубилеја великих руских писаца. Прошле године су Русија и цео свет обележавали два века Достојевског, а 2018. године обележавао се и јубилеј Тургењева. То су писци чија дела и данас звуче тако савремено, а у њиховим сумњама и размишљањима о домовини, религији, правди и слободи, одјекује велики руски језик“, рекао је на отварању скупа саветник руског председника за културу и председник Међународног удружења професора руског језика и књижевности Владимир Толстој.
Он је захвалио Србији и српском народу на гостопримству и прилици да се одржи скуп посвећен великанима руске књижевности, подсетивши да је пре више од једног века Србија раширених руку примила и први талас руских емиграната, међу којима су били и његови преци.
„Мој деда и његов брат дошли су овде двадесетих година, у Новом Бечеју се родио мој отац и веома ми је драго што ћу сутра, 29. јуна, на његов рођендан, бити у земљи у којој је рођен. Ми смо потомци великог писца које зову и 'српским Толстојима'“, рекао је Владимир Толстој.
Говорећи о историјским везама Русије и Србије, Толстој је указао на две речи у руском језику: родина (земља рођења) и отчизна (отаџбина): „За мог оца Србија је била родина, а Русија отчизна, а за мене је Русија родина, а Србија је отчизна“.

Пророчке визије руских писаца

Писац и ректор Књижевног института „Максим Горки“ у Москви Алексеј Варламов је говорио о делу Фјодора Достојевског, указавши на то да је овај писац није написао ниједан историјски роман, али да је његово књижевно дело непревазиђено, јер је у средишту његове пажње била историја људске душе.
„Достојевски је типично европски романсијер, али он пише о многим проблемима који у 19. веку нису били познати у Европи. Отуда је побудио интересовање европских читалаца. Руски писци су с једне стране писци европских романа, веома блиски европском начину живота и размишљања, а истовремено довољно егзотични да не буду досадни европским читаоцима. Управо је то јединство онога што је Европи блиско и онога што није и учинило ове писце великанима светске књижевности“, рекао је Варламов.
Подсећајући на то да су писци, посебно у 19. веку, били сматрани својеврсним пророцима, Варламов је указао на то да су њихове визије биле пророчке због тога што су јасније и дубље видели стварност око себе – они нису предсказивали будућност, него су сагледавали садашњост и на основу кретања у свом времену пратили путању која људе води ка сутрашњици.
Форум „Златно доба руског реализма: читалачко искуство“ усмерен је на подршку научним истраживањима у области књижевне критике, лингвокултурологије, биографије, музејске делатности и иницијативама у области друштвене сарадње које се тичу дела истакнутих руских књижевних стваралаца.
Форум организује Међународно удружење професора руског језика и књижевности уз подршку Славистичког друштва Србије, Универзитета у Београду, Федералног универзитета у Казању, Фондације „Руски мир“, Росотрудничества и Руског дома.
Поред руских и српских русиста,у раду форума учествују и представници других држава. О томе на који начин латиноамерички писци поимају етичка питања која се разматрају у делима Лава Толстоја говорио је Рубен Дарио Флорес Арсила, професор Националног универзитета у Боготи, председник Института ,,Лав Николајевич Толстој“ и саветник амбасаде Колумбије у Москви (2012-2016).
Са радом Аргентинског друштва, основаног у част Фјодора Михајловича Достојевског, учеснике форума је упознао председник овог друштва Алехандро Аријел Гонзалес, преводилац руске књижевности и предавач на универзитетима у Сан Мартину и Буенос Ајресу.
Портрет Фјодора Достојевског на изложби у Москви - Sputnik Србија, 1920, 16.03.2022
КУЛТУРА
Велики мурал Достојевског у Напуљу: Протест италијанског уметника против цензуре /фото/
Портрет Фјодора Михајловича Достојевског (Василиј Григорјевич Перов) 1872. година - Sputnik Србија, 1920, 11.11.2021
Два века Фјодора Достојевског – вечити сабеседник свих мислећих људи
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала