https://sputnikportal.rs/20220628/snazne-poruke-sa-skupa-u-ruskom-domu-srbi-dokaz-da-u-evropi-jos-postoji-narod-koji-brani-slobodu-1139206078.html
Снажне поруке са скупа у Руском дому: Срби доказ да у Европи још постоји народ који брани слободу
Снажне поруке са скупа у Руском дому: Срби доказ да у Европи још постоји народ који брани слободу
Sputnik Србија
У Руском дому у Београду отворен је међународни културно-образовни форум „Златно доба руског реализма: читалачко искуство“, посвећен великанима „златног доба“... 28.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-28T17:00+0200
2022-06-28T17:00+0200
2022-09-07T11:03+0200
култура
русија
лав николајевич толстој
фјодор михајлович достојевски
иван тургењев
руска књижевност
алексеј варламов
јевгениј водоласкин
руски дом
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/1c/1139205619_0:306:2731:1842_1920x0_80_0_0_d600c7c3a1644f22b0fe51de8aac6811.jpg
На дводневном скупу учествују познати руски писци, књижевни критичари, преводиоци и професори руског језика и књижевности из 28 земаља. Међу њима су и награђивани руски аутори, чија су дела превођена у Србији, попут Евгенија Водоласкина, Алексеја Варламова и Павла Басинског, као и филолог и стручњак за културологију Владимир Елистратов и директор Института за руску књижевност Руске академије наука Валентин Головин.Потомци Толстоја којима је Русија домовина, а Србија отаџбинаГоворећи о значају заоставштине Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Ивана Тургењева, Антона Чехова и других великана „златног доба“ руске књижевности, учесници скупа су се сложили да су сви они били пророци који су јасније и дубље од других видели своје време, а да су њихова дела постала светско наслеђе због тога што су питања која су постављали актуелна и данас.„Протекле године биле су године јубилеја великих руских писаца. Прошле године су Русија и цео свет обележавали два века Достојевског, а 2018. године обележавао се и јубилеј Тургењева. То су писци чија дела и данас звуче тако савремено, а у њиховим сумњама и размишљањима о домовини, религији, правди и слободи, одјекује велики руски језик“, рекао је на отварању скупа саветник руског председника за културу и председник Међународног удружења професора руског језика и књижевности Владимир Толстој.Он је захвалио Србији и српском народу на гостопримству и прилици да се одржи скуп посвећен великанима руске књижевности, подсетивши да је пре више од једног века Србија раширених руку примила и први талас руских емиграната, међу којима су били и његови преци.Говорећи о историјским везама Русије и Србије, Толстој је указао на две речи у руском језику: родина (земља рођења) и отчизна (отаџбина): „За мог оца Србија је била родина, а Русија отчизна, а за мене је Русија родина, а Србија је отчизна“.Пророчке визије руских писацаПисац и ректор Књижевног института „Максим Горки“ у Москви Алексеј Варламов је говорио о делу Фјодора Достојевског, указавши на то да је овај писац није написао ниједан историјски роман, али да је његово књижевно дело непревазиђено, јер је у средишту његове пажње била историја људске душе.Подсећајући на то да су писци, посебно у 19. веку, били сматрани својеврсним пророцима, Варламов је указао на то да су њихове визије биле пророчке због тога што су јасније и дубље видели стварност око себе – они нису предсказивали будућност, него су сагледавали садашњост и на основу кретања у свом времену пратили путању која људе води ка сутрашњици.Форум „Златно доба руског реализма: читалачко искуство“ усмерен је на подршку научним истраживањима у области књижевне критике, лингвокултурологије, биографије, музејске делатности и иницијативама у области друштвене сарадње које се тичу дела истакнутих руских књижевних стваралаца.Форум организује Међународно удружење професора руског језика и књижевности уз подршку Славистичког друштва Србије, Универзитета у Београду, Федералног универзитета у Казању, Фондације „Руски мир“, Росотрудничества и Руског дома.Поред руских и српских русиста,у раду форума учествују и представници других држава. О томе на који начин латиноамерички писци поимају етичка питања која се разматрају у делима Лава Толстоја говорио је Рубен Дарио Флорес Арсила, професор Националног универзитета у Боготи, председник Института ,,Лав Николајевич Толстој“ и саветник амбасаде Колумбије у Москви (2012-2016).Са радом Аргентинског друштва, основаног у част Фјодора Михајловича Достојевског, учеснике форума је упознао председник овог друштва Алехандро Аријел Гонзалес, преводилац руске књижевности и предавач на универзитетима у Сан Мартину и Буенос Ајресу.
https://sputnikportal.rs/20220316/veliki-mural-dostojevskog-u-napulju-protest-italijanskog-umetnika-protiv-cenzure-foto-1135481668.html
https://sputnikportal.rs/20211111/dva-veka-fjodora-dostojevskog--veciti-sabesednik-svih-mislecih-ljudi-1131470839.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
русија, лав николајевич толстој, фјодор михајлович достојевски, иван тургењев, руска књижевност, алексеј варламов, јевгениј водоласкин, руски дом
русија, лав николајевич толстој, фјодор михајлович достојевски, иван тургењев, руска књижевност, алексеј варламов, јевгениј водоласкин, руски дом
Снажне поруке са скупа у Руском дому: Срби доказ да у Европи још постоји народ који брани слободу
17:00 28.06.2022 (Освежено: 11:03 07.09.2022) У Руском дому у Београду отворен је међународни културно-образовни форум „Златно доба руског реализма: читалачко искуство“, посвећен великанима „златног доба“ руске књижевности. Директор Руског дома Евгеније Баранов је истакао да је скуп који се одржава у Београду доказ да у Европи још постоји народ који достојанствено брани своју слободу.
„Огромно хвала драгој браћи Србима који су нас примили овде, сведочећи о томе да чак и у садашњој тешкој ситуацији у Европи постоји земља, односно народ који часно и достојанствено брани своје право да остане слободан“, рекао је Евгеније Баранов отварајући форум.
На дводневном скупу учествују познати руски писци, књижевни критичари, преводиоци и професори руског језика и књижевности из 28 земаља. Међу њима су и награђивани руски аутори, чија су дела превођена у Србији, попут Евгенија Водоласкина, Алексеја Варламова и Павла Басинског, као и филолог и стручњак за културологију Владимир Елистратов и директор Института за руску књижевност Руске академије наука Валентин Головин.
Потомци Толстоја којима је Русија домовина, а Србија отаџбина
Говорећи о значају заоставштине Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Ивана Тургењева, Антона Чехова и других великана „златног доба“ руске књижевности, учесници скупа су се сложили да су сви они били пророци који су јасније и дубље од других видели своје време, а да су њихова дела постала светско наслеђе због тога што су питања која су постављали актуелна и данас.
„Протекле године биле су године јубилеја великих руских писаца. Прошле године су Русија и цео свет обележавали два века Достојевског, а 2018. године обележавао се и јубилеј Тургењева. То су писци чија дела и данас звуче тако савремено, а у њиховим сумњама и размишљањима о домовини, религији, правди и слободи, одјекује велики руски језик“, рекао је на отварању скупа саветник руског председника за културу и председник Међународног удружења професора руског језика и књижевности Владимир Толстој.
Он је захвалио Србији и српском народу на гостопримству и прилици да се одржи скуп посвећен великанима руске књижевности, подсетивши да је пре више од једног века Србија раширених руку примила и први талас руских емиграната, међу којима су били и његови преци.
„Мој деда и његов брат дошли су овде двадесетих година, у Новом Бечеју се родио мој отац и веома ми је драго што ћу сутра, 29. јуна, на његов рођендан, бити у земљи у којој је рођен. Ми смо потомци великог писца које зову и 'српским Толстојима'“, рекао је Владимир Толстој.
Говорећи о историјским везама Русије и Србије, Толстој је указао на две речи у руском језику: родина (земља рођења) и отчизна (отаџбина): „За мог оца Србија је била родина, а Русија отчизна, а за мене је Русија родина, а Србија је отчизна“.
Пророчке визије руских писаца
Писац и ректор Књижевног института „Максим Горки“ у Москви Алексеј Варламов је говорио о делу Фјодора Достојевског, указавши на то да је овај писац није написао ниједан историјски роман, али да је његово књижевно дело непревазиђено, јер је у средишту његове пажње била историја људске душе.
„Достојевски је типично европски романсијер, али он пише о многим проблемима који у 19. веку нису били познати у Европи. Отуда је побудио интересовање европских читалаца. Руски писци су с једне стране писци европских романа, веома блиски европском начину живота и размишљања, а истовремено довољно егзотични да не буду досадни европским читаоцима. Управо је то јединство онога што је Европи блиско и онога што није и учинило ове писце великанима светске књижевности“, рекао је Варламов.
Подсећајући на то да су писци, посебно у 19. веку, били сматрани својеврсним пророцима, Варламов је указао на то да су њихове визије биле пророчке због тога што су јасније и дубље видели стварност око себе – они нису предсказивали будућност, него су сагледавали садашњост и на основу кретања у свом времену пратили путању која људе води ка сутрашњици.
Форум „Златно доба руског реализма: читалачко искуство“ усмерен је на подршку научним истраживањима у области књижевне критике, лингвокултурологије, биографије, музејске делатности и иницијативама у области друштвене сарадње које се тичу дела истакнутих руских књижевних стваралаца.
Форум организује Међународно удружење професора руског језика и књижевности уз подршку Славистичког друштва Србије, Универзитета у Београду, Федералног универзитета у Казању, Фондације „Руски мир“, Росотрудничества и Руског дома.
Поред руских и српских русиста,у раду форума учествују и представници других држава. О томе на који начин латиноамерички писци поимају етичка питања која се разматрају у делима Лава Толстоја говорио је Рубен Дарио Флорес Арсила, професор Националног универзитета у Боготи, председник Института ,,Лав Николајевич Толстој“ и саветник амбасаде Колумбије у Москви (2012-2016).
Са радом Аргентинског друштва, основаног у част Фјодора Михајловича Достојевског, учеснике форума је упознао председник овог друштва Алехандро Аријел Гонзалес, преводилац руске књижевности и предавач на универзитетима у Сан Мартину и Буенос Ајресу.
