Ништа не може преко ноћи: Посета Србији са пуним кофером нерешених проблема
19:15 29.06.2022 (Освежено: 19:25 29.06.2022)
© Tanjug / RADE PRELIC
Пратите нас
Председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић стигао је у дводневну званичну посету Србији са пуним кофером нерешених питања које, према речима Дејана Вука Станковића, имају тенденцију да постепено буду решена, јер је Абазовић показао флексибилност и схвата да је за Црну Гору боље да односе са Србијом доведе бар на ниво коректности.
Ово је прва посета неког црногорског званичника на високом нивоу после дужег времена, па је стога веома значајна узимајући у обзир затегнуте односе између две државе у последњих неколико година.
Нерешена питања се нагомилала
Са овим је сагласан и доктор политичких наука Дејан Вук Станковић, који сматра да посета Абазовића даје шансу да се нарушени односи постепено поправљају у зависности од тога каква ће бити политичка клима и како ће се договорено спроводити.
„Има пуно отворених питања и нека би требало да се затворе чим је могуће пре, а друга да се логиком малих компромиса превазилазе. У сваком случају, сам гест доласка и сама спремност на разговоре је пут у добром правцу,“ уверен је Станковић.
Како каже, Србија и Црна Гора не треба да буду антагонизоване, већ да сарађују у мери у којој је то могуће. Иако нам се неки геополитички погледи разликују, ипак има довољно простора да Србија и Црна Гора буду у коректним односима.
Признање Косова остаје јабука раздора
„Наравно да то не може све да се уради преко ноћи, јер је антисрпска хистерија у Црној Гори била велика и велике љутње у Србији због таквог понашања али без неке велике помпе постоје шансе да ти односи постану бољи. Ми наравно не можемо да постанемо пријатељи у пуном формату због њиховог признања Косова и Метохије 2009. године, то је неповратно. Али то не значи да не можемо да сарађујемо на другим пољима као што је Отворени Балкан јер би било корисно да и Црна Гора приступи тој иницијативи како би се ојачала идеја регионалне сарадње пошто смо им и они у чекаоници за ЕУ са тенденцијом да у тој чекаоници трајно останемо,“ истиче саговорник Спутњика.
Абазовић ради оно што Кривокапић није смео
Станковић подсећа да је заокрет политике Црне Горе према Србији уследио после одласка са места премијера Здравка Кривокапића и доласка на његово место Дритана Абазовића.
„Оно што је видљиво јесте да Кривокапић очито није смео да крене овим путем док Абазовић жели да покуша. Друго, Абазовић је добио подршку СНП-а која у свом наступу има просрпски елемент. Тако да је помало и политичка обавеза Абазовића према свом коалиционом партнеру али и према Србији је, Црној Гори је битнија Србија него обрнуто. Нас Црна Гора занима као тржиште и то не велико али где наш наши производи имају одређену прођу. Мимо тога, нас Црна Гора занима ако се изузму ствари које нису политичке, у смислу културних и родбинских односа који постоје,“ додаје Станковић.
Према његовим речима, цела ствар између две државе драматизована је статусом СПЦ У Црној Гори, и било би добро да се у свему томе пронађе неки заједнички језик.
Темељни споразум са СПЦ тема број један
„У великој мери то кочи односе, као и случај Светозара Маровића и статус нашег амбасадора у Подгорици и то су све ствари које би у ходу могле да се среде уз компромис. Да ли ће се то десити или не тешко је рећи унапред али Абазовић демонстрира велику дозу флексибилности. Он јесте неко ко је за евроатлантску Црну Гору али и неко ко показује дозу флексибилности у приступу другачијим мишљењима и нема ту врсту ратоборне реторике коју је имао ДПС, а нема ни дозу политичке смушености коју је показао његов претходник,“ напомиње Станковић.
Верујем, додаје наш саговорник, да Абазовић неке ствари ту може да покрене, а да ли ће се то десити зависи од њега и његових процена и става јавности у Црној Гори.
Станковић закључује да и састав делегације из Подгорице која је са Абазовићем дошла у Београд много говори, јер су у Београд са њим стигли и потпредседник црногорске Владе за економски систем и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић, министар финансија Александар Дамјановић и министарка екологије просторног планирања и урбанизма Ана Новаковић-Ђуровић.
Иначе, односе Црне Горе и Србије оптерећује неколико отворених питања, међу којима су прикључивање Црне Горе иницијативи Отворени Балкан и потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом, што су тачке спорења и унутар саме црногорске владе и парламентарне већине која је подржава.
Абазовићев кабинет је јуче саопштио да су радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве ускладиле Нацрт Темељног уговора. Тај документ предвиђа да Влада Црне Горе потпише Темељни уговор са Светим архијерејским синодом СПЦ. У Нацрту се наводи да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета СПЦ и да јемчи неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе. Остављена је и могућност увођења веронауке у школама.
Међу питањима која дуже време оптерећују односе две земље су и непостојање амбасадора у обе земље и задржавање на српској граници црногорских посланика који су у јуну прошле године гласали за усвајање резолуције о забрани негирања геноцида у Сребреници.
Током боравка у Београду Абазовић се састао са председником Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и председником парламента Ивицом Дачићем.
