Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Будући бруцоши бирају плаћеније професије: Да ли ћемо имати наставнике у будућности?

© Sputnik / Алексей Мальгавко / Уђи у фото-галеријуСтуденти на предавању
Студенти на предавању - Sputnik Србија, 1920, 09.07.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Да су смерови који их воде до наставничке професије пали на дно листе интересовања и овогодишњих матураната, јасно је када се погледају резултати пријемних испита или листе пријављених кандидата за факултете Универзитета у Београду.
Међу најпоразнијима је слика с Математичког факултета, на којем је, према речима декана проф. др Зорана Ракића, од 2015. године, када су имали 112 пријављених кандидата за наставнике математике, тај број ове уписне сезоне спао на само осам заинтересованих за 80 резервисаних „наставничких” индекса.
Кадровска оскудица ће се наставити и међу професорима физике јер се ове године за 155 места, рачунајући и метеорологе, на Физичком факултету пријавило тек 69 кандидата. Најпоразније је што су за смер Општа физика, из кога се рађају наставници, пријављена само четири заинтересована матуранта на 25 расписаних места. Такође је за наставнички смер на Хемијском факултету било најмање заинтересованих, односно само петоро за 25 планираних индекса.
Ни на Филолошком факултету у Београду неће бити попуњене уписне квоте јер се за сто места на Српском језику и књижевности на пријемном испиту појавило 45 кандидата, а на Српској књижевности и језику на 90 планираних места конкурисала су 24 матуранта. За 60 индекса на смеру Српски језик и књижевност са компаратистиком борила су се 33 кандидата.

Привлачност ИТ сектора

Декан Ракић истиче у изјави за „Политику“ да би могао написати роман о томе шта је све срозало интересовање за наставничку професију, али истиче да су се искристалисала три главна разлога. Први су, наводи, недопустиво мале плате професора свих предмета, други је законима уништен ауторитет наставника и последњи разлог је нагли развој информационих технологија (ИТ) код нас од 2015, који одвлачи таленте.
„У ИТ сектору талентовани ђаци с много мање рада него професори могу да добију одличну плату. Прочитах прошлог месеца да је у ИТ просечна плата 230.000 динара, претпостављам бруто. А ко је талентован зарађује и више од две хиљаде евра нето. Док наши најбољи студенти после много труда, када постану асистенти, примају месечно око 80.000 динара. Ту су негде и професори у школи, који заврше веома захтеван Математички факултет, а закони су такви да више немају никакав ауторитет па их, за мале паре, малтретирају и ђаци и њихови родитељи, а и држава. Све се идеално уклопило за резултат да више нико неће у наставнике. Држава, ако жели да функционише, мора да плати људе без којих не може, или ће да се сруши“, упозорава Ракић у нади да неће све опет да се заврши с неколико медијских упозорења и да се онда заборави на проблем.
Последица је, подвлачи, и срозавање квалитета наставника у основним и средњим школама. Резултат пријемног испита на факултету био би, како каже, катастрофичан када би садашњој генерацији дао тест који су решавали кандидати који су се школовали за наставнике математике деведесетих година прошлог века.
Он истиче да ускоро неће имати ко да предаје деци математику и још неке предмете уколико држава хитно не повећа наставничке плате за 50 одсто. Каже да иако је недавно било увећања, то не помаже јер је све поскупело.
„Можда би надлежни требало и да препишу законе од пре Другог светског рата када су наставници били ауторитет у држави и имали престижно звање. Данас су пред „изумирањем”. А ако не рачунам одбрамбену функцију државе, образовна је једна од најважнијих и хитно треба порадити на њеном очувању. Сматрам и да су доктори мање важни од наставника, јер су већински потребни старијем становништву, док су млади здрави и будућност ове земље у коју треба улагати. Деца највише уче ако има ко да их подучи. Тренутно баш и нема ко, па је ово што се догађа накарадно, узалудно трошење драгоценог времена садашњих генерација ђака“, упозорава Ракић.

Сличан проблем и у Европи

Он додаје да и европске земље имају исти проблем осипања студената на наставничким смеровима, што је недавно чуо и од колеге из Шпаније, само се код њих то још много не примећује.
„Надлежни у Србији желе да реше проблем тако што ће дозволити педагозима и психолозима да предају стручне предмете, а то ће само довести до даљег пада квалитета наставе у школама“, упозорава Ракић и додаје да је с колегама проблем предочио ранијем министру просвете Младену Шарчевићу 2017. године, када је Србији недостајало 500 наставника математике, а исто толико и информатике.
„Предложили смо да држава уведе дефицитарна занимања, где би били и наставници математике. Они би онда имали бенефиције, а то захтева да влада за њих издвоји новац. Ништа још није урађено. Иако је групација природно-математичких факултета у међувремену упутила допис и садашњем министру Бранку Ружићу“, открива Зоран Ракић.
Непопуњене квоте на три смера с којих излазе школовани наставници српског језика, међутим, не делују тако обесхрабрујуће за проф. др Иву Драшкић Вићановић, деканку Филолошког факултета, која истиче да садашњи „одзив није лош”, јер када све саберу, то је нешто више од сто новопријављених студената, потенцијално опредељених за наставничку професију.
Она нема информацију да ли на тржишту рада има довољно наставника српског језика и књижевности, али наглашава да влада предрасуда да се студенти који заврше српски језик и књижевност могу бавити искључиво наставничким позивом, док их на поменутим програмима припремају за читав „спектар послова”.
„Одзив ове године на три поменута програма је исти као прошле године. Наставни смерови су, генерално, постали непривлачни студентима. Не односи се то само на Српски језик и књижевност. Ситуација ће бити боља само ако се значајно поправи положај наставника у Србији“, закључује Ива Драшкић Вићановић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала