Мајоризација Хрвата у Федерацији БиХ довела би до уништења Републике Српске
Пратите нас
Одлагање изборне реформе у БиХ водило би мајоризацији Хрвата у Федерацији БиХ, јер би бошњачке и „грађанске“ странке преузеле институције тог БиХ ентитета. То би био само први корак, јер би уследио удар на Српску и довело до њеног уништења. Сценарио по коме би Бошњаци бирали политичке представнике Хрвата од БиХ прави најнестабилнију државу у Европи
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Иако су сви преговори о реформи изборног законодавства пропали, мала нада да ће се по том питању нешто десити до избора заказаних за 2. октобар ипак је постојала. Њу је, међутим, пре мање од недељу дана развејао лидер СДА Бакир Изетбеговић када је одбио да са еврокомесаром за проширење Оливером Вархељијем о изборној реформи уопште и разговара.
Магични број шест
Саговорници Спутњика, политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара и Милан Ситарски из мостарског института за друштвена истраживања, слажу се да одбијање бошњачких странака за спровођење изборне реформе води ка централизацији Федерације БиХ и мајоризацији Хрвата.
Ситарски напомиње да је за такав сценарио потребно да бошњачке странке изаберу више од шест делегата у федералном Дому народа.
„То је магични број. У том случају би се потпуно дезавуисало начело легитимног представљања; Федерација би практично постала бошњачки ентитет јер би биле изостављене странке за које гласају Хрвати. Чак и када би сто одсто Хрвата гласало за њих, оне би биле изостављене“, наводи Ситарски.
Ситуација би била слична оној која је владала између 2011. и 2015, али сада би довела до великих сукоба између федералног и кантоналног нивоа у Федерацији БиХ, додаје Ситарски.
Уколико Бошњаци изаберу Хрватима политичке представнике, као што су то учинили када су 2018. за хрватског члана Председништва БиХ изабрали Жељка Комшића, наступила би потпуна нефункционалност на свим нивоима државе, тврди Ситарски. федералну власт у рукама би држали Бошњаци, а у кантонима са хрватском већином Хрвати – била би то, према његовим речима, криза и легитимитета и целог система.
То што је Бакир Изетбеговић изјавио да изборне реформе неће бити пре избора, према Козомариним речима, значи да силе које доносе одлуке о животу и смрти у БиХ не желе изборну реформу.
„САД, Британија, Немачка неће дозволити никакву изборну реформу ако то не одговара Бошњацима, а њима предлози изборне реформе не одговарају јер не могу да управљају Федерацијом као што до сада управљају, потпуном мајоризацијом Хрвата у том ентитету“, каже Козомара.
Великим силама Запада изборна реформа у БиХ не одговара због односа са исламским светом, додаје он. Бошњаке треба представити као пример добре сарадње између муслимана и западног света.
„Њима, поготово, Сједињеним државама одговара да исламске државе на Блиском истоку окрену против Русије, а један од начина убеђивања је и да се Бошњаци ставе у привилегован положај, односно да их велике силе тобоже заштите од „малигног утицаја“ Русије, коју подржавају, не само Срби, него и Хрвати“, напомиње Козомара.
Како „бошњакизација“ Федерације утиче на Српску
„Бошњакизација“ Федерације БиХ одразила би се и на Републику Српску која, каже Козомара, служи Србима као институционална заштита коју Хрвати немају. Он помиње сценарио, како каже непотврђен, према коме би такозвани високи представник Кристијан Шмит уз подршку западних сила сменио целокупно руководство Републике Српске и укинуо њене институције.
„Та теорија је осванула у медијима ових дана, за њу нема доказа, али није далеко од истине да у главама неких амбасадора у Сарајеву постоји и та могућност јер се често позивају на Бонска овлашћења која би Шмит требало да употреби, а то значи смена политичког руководства“, каже Козомара.
Он подсећа да политичко руководство Бошњака неколико пута тражило да се забрани рад руководства Републике Српске, као и да је Бакир Изетбеговић од Уставног суда БиХ тражио укидање имена Републике Српске.
„Све то је део ширег мозаика који има крајњи циљ уништење Републике Српске, односно да Српска престане да постоји као ентитет са овлашћењима која је добила у Дејтону. То је, наравно, кршење међународног права, али знамо да се западне силе не обазиру на њега. Оне само користе силу и моћ без икакве намере да поштују оно што су потписали“, истиче Козомара.
Сценарио унитаризације БиХ је јако опасан и могао би да изазове сукобе ширих размера, јер би за рачун Бошњака ратовале НАТО снаге стациониране у БиХ, које ових дана јачају.
Према речима Ситарског, уколико би дошло до „бошњакизације“ Федерације БиХ, држава би била поларизована по ентитетским линијама. Хрвати, као народ који нема већину ни у једном ентитету сада су кохезивно ткиво БиХ. Њихова елиминација са политичке сцене само би изазвала јачу поларизацију између српских и бошњачких политичких елита, закључује он.
