Ултиматум у рукавицама: Зашто Шолц позива Македонце да прихвате „француски компромис“
© AP Photo / Boris Grdanoski
Пратите нас
Позив Олафа Шолца грађанима Северне Македоније да прихвате „француски компромис“ и прихвате бугарске захтеве зарад почетка приступних преговора са ЕУ захтев је по принципу „узми или остави“ у маниру великих сила. Иза обраћања „у рукавицама“, заправо стоји ултиматум без могућности да се о њему преговара.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Овако Александар Гајић из Института за европске студије коментарише отворено писмо немачког канцелара Олафа Шолца грађанима Северне Македоније у коме их позива да прихвате такозвани „француски компромис“ како би што пре отпочели приступни преговори између Скопља и ЕУ.
Шолц Скопљу даје ултиматум
Међутим, проблем је што „француски компромис“ уважава велики број бугарских захтева, каже Гајић, међу којима су и признање бугарске мањине у Северној Македонији као уставне категорије, као и да македонски језик води порекло од бугарског језика. Ове захтеве одбацује велики број македонских грађана, који су изашли на масовне протесте који трају већ више од недељу дана.
„Бугарска је, у складу са француским предлогом, делимично одустала од неких најрадикалнијих захтева. Али ипак, за македонску јавност и нацију неприхватљиво је да се бугарска верзија македонског идентитета, државе и, пре свега језика представи као вид компромиса“, објашњава Гајић.
Шолц у отвореном писму као да је промашио тему јер се чини да ствари представља тако као да одговорност за пролонгирање почетка преговора о приступању пребацује на Скопље, каже Гајић.
„Он тако представља ствари зато што се на овај начин врши мало упристојенији вид притиска на Северну Македонију да пристане овај предлог и пребацује одговорност као да је она разлог зашто преговори нису отпочели. Бугарска преговоре блокира од 2020, али од 2005. до 2020. прошло је петнаест година. Значи можемо да говоримо о две и по до три године бугарске блокаде. На коме је претходна одговорност“, пита се Гајић.
Шолц у писму на лукав начин врши замену теза, пребацује одговорност на Скопље и пред њега ставља предлог по принципу „узми или остави“. Уколико Скопље не прихвати „француски компромис“, одговорност ће опет бити на њему – иако наводно разуме огорченост македонске јавности због непостојања приступања Унији, Шолц у писму имплицира да ће, чак и ако Северна Македонија прихвати бугарске захтеве, преговори дуго трајати и бити неизвесни. Из свега произилази да би Македонци требало да прихвате неприхватљив предлог зарад нечега што је на дугом штапу, сматра Гајић.
Шолц писмом пере руке
Цветин Чилиманов, новинар из Скопља, истиче да отвореним писмом Олаф Шолц „пере руке“.
„Њему је јасно овај договор није коначно решење – у њему се садржи обавеза да Бугарска сваке године оцењује македонску послушност у спровођењу њихових захтева. То ће свакако веома брзо довести до нове блокаде. Наравно, уколико преговори уопште почну, јер услов да преговори почну је да променимо устав за шта у овом тренутку не постоји двотрећинска већина у Скупштини. Тако да Шолц не жели да даје обећања која неће бити испуњена још дуго“, процењује он.
Шолцово писмо нешто је што је македонска јавност већ видела 2018, уочи референдума о промену имена државе. И тада су европски политичари најављивали да ће тај уступак, тада према Грчкој, бити уступак након кога Северна Македонија улази у НАТО и почиње приступне преговоре са Бриселом. Тада је Скопље посетио низ европских политичара, укључујући Шолцову претходницу Ангелу Меркел и тадашњу британску премијерку Терезу Меј, који су убеђивали македонску јавност да начини последњи уступак и одрекне се дела свог националног идентитета, подсећа Чилиманов.
Немачка је до скоро подржавала један други предлог решења спора између Скопља и Софије, назван „португалски предлог“ и била је укључена у преговоре о њему, наводи Чилиманов. Тај предлог, према његовим речима, није толико задирао у питања македонског суверенитета и националног идентитета као бугарски.
„Ми смо рачунали да Немачка подржава принцип да ЕУ неће отворено тражити од земље која тражи чланство промени свој идентитет и историју, али очигледно да је Бугарска то боље испреговарала унутар Уније. Усвојен је знатно бољи предлог за њу и Немачка је то прихватила. И Македонија је сада без било каквих савезника у ЕУ. Власт се надала да ће Чешка и Словачка интервенисати јер бугарски захтеви дотичу и историјске фигуре као што су Ћирило и Методије које се поштују и у Средњој Европи, али није било реално очекивати да ће Чешка, која председава Унијом, кренути у рат против Француске, САД, Британије… Сви они гласно подржавају овај предлог“, каже Чилиманов.
Према речима нашег саговорника, пошто се Немачка приклонила француском предлогу, Северна Македонија налази се у безизлазној ситуацији и власти Скопљу ће покушати да наметну договор, без обзира што се велика већина грађана томе противи.
