Шта се крије иза новог антицивилизацијског потеза Хрватске против Србије
20:03 18.07.2022 (Освежено: 11:00 26.07.2022)
CC BY-SA 4.0 / Boris Stromar, cropped image / Spomen područje, Z-3411
Пратите нас
Помпезно најављена забрана српском председнику Александру Вучићу да посети Јасеновац може да буде повезана и са одбијањем Београда да призна независност Косова, одлучном заштитом Републике Српске и одбијањем Србије да постане ратујућа страна против Русије. То је интерес Запада који је и саставни део свеукупне хрватске политике према Србији.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Овако ноту хрватског министарства спољних послова да забрани приватну посету српског председника Александра Вучића Јасеновцу коментарише бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.
Прескочен редован пут
Уместо што је послала ноту на основу незваничне информације о посети српског председника Јасеновцу, хрватска дипломатија је могла да ту информацију прво провери у амбасади Србије у Загребу или у Београду и тако, дискретно, расправи ово питање. Али, очигледно из политичких разлога, Загреб је одлучио да питање посете српског председника подигне и на ниво политичког инцидента.
„Мислим да је Хрватска себе довела у непријатну ситуацију, али то је део њених обавеза, као чланице НАТО-а и ЕУ, да се уклапа у укупну политику притисака на Србију, да не попусти у питањима која сам навео“, каже Јовановић.
Када дипломата из незваничних извора сазна неку информацију, он прво мора да сазна и њен извор, а потом и њену веродостојност, објашњава Јовановић. Обично се, након тога, тражи консултација у Министарству спољних послова државе домаћина.
У случају евентуалне посете српског председника Александра Вучића Јасеновцу, тај корак је изостао, а хрватска дипломатија одлучила се да одмах реагује дипломатском нотом, у којој се позива на незваничне информације.
Тренирање строгоће хрватске дипломатије
Према мишљењу Александра Гајића из Института за европске студије, хрватска дипломатија је прескочила одређене кораке комуникације са српским колегама из политичких разлога.
„Дипломатија је формализован начин саобраћања између држава управо зато да би се кроз одређена правила и форму одржавала континуираност односа и да би се знала правила игре и да би се у складу с њима поступало. У овом случају, Хрватска је прескочила тај редован пут“, сматра Гајић.
На основу изјава шефа српске дипломатије Николе Селаковића могли смо да видимо да је српски председник два пута покушавао да се обрати хрватским властима како би отишао у приватну посету и оба пута је био одбијен.
„У овом тренутку видимо да, када је трећи пут покушао да дође, што је полазило за руком многим нашим ранијим службеницима, да је Хрватска тако оштро реаговала. Очигледно, ако је и постојао неки усмени договор или обавештење са српске стране, да су Хрвати то доживели као прилику да тренирају строгоћу, односно да један политички акт спроведу мимо процедуре и правила и да на тај начин подигну температуру у међусобним односима и да прекрше уобичајену дипломатску праксу“, Гајићево је мишљење.
Хрватској посета Јасеновцу не одговара
И према речима спољнополитичког аналитичара Зорана Миливојевића, очигледно је да су поводом Вучићеве посете Јасеновцу прескочени дипломатски канали комуникације. Тиме је, каже он, избегнута могућност да се питање реши дипломатским путем, без политичких последица и злоупотреба које су се појавиле.
„Мислим да, када је реч о Хрватској, имајући у виду карактер њене ноте, очигледно је да њима посета није одговарала и очигледно је да су искористили прилику за једну врсту политичког демарша према Србији, везано и за посету и за могућност њене реализације – да се она потпуно избегне. То је потпуно јасно. И очигледно је да постоје дубоки политички разлози на хрватској страни зашто њој таква врста посете у овом тренутку не одговара“, истиче Миливојевић.
Хрватска ни дан данас, барем када је реч о владајућој структури из ХДЗ-а нема јасно доречен став везано за карактер и суштину Јасеновца и улоге НДХ у II светском рату – то је, према мишљењу нашег саговорника, кључни проблем када је реч о Хрватској – ради се о крупном политичком питању које је у основи хрватског приступа односима са Србијом.
Подсећамо, у ноти хрватског Министарства спољних и европских послова, могућа посета Александра Вучића, за коју је, како се у ноти каже, сазнало на основу незваничних информација, оглашава се неприхватљивом и тражи се да она буде најављена службеним путем „када се за то створе услови“. Хрватска дипломатија сматра да српски председник не може да дође у приватну посету Спомен подручју Јасеновац.
Са друге стране, српско Министарство спољних послова је у својој ноти подсетило службени Загреб да је у претходних годину дана забележено преко 700 посета хрватских званичника Србији.
Одлуку да се српском председнику забрани одлазак у приватну посету Јасеновцу, званични Београд окарактерисао је као противправну, антиевропску и антицивилизацијску и навео је да је Вучић „заинтересован да учини службену посету Спомен подручју Јасеновац у било ком термину, у периоду до 17. септембра 2022. године“.
Дечја тврдоглавост Загреба
Међутим, хрватска амбасада одбила је да прими српску ноту, док су српске власти најавиле посебан режим за улазак хрватских званичника у Србију.
Одбијање српске ноте део је политичког става Хрватске, објашњава Миливојевић. Јовановић каже да се нота обично не прихвата ако садржи увредљиве речи или неприхватљиве квалификације политике државе којој је нота упућена.
„Из тих разлога, ради очувања достојанства једне суверене државе, таква се нота оставља на столу и не прихвата се. Али ако је то стални манир и чини се из дечје тврдоглавости, онда то као занат није добро, јер ни једна политика која је занатска није добра. А Хрватска се укопала и држи се негативног прилаза према Србији и користе сваку ситуацију да демонстрирају такозвану надмоћ Хрватске према Србији“, закључује Јовановић.
