https://sputnikportal.rs/20220722/srbi-i-rilski-manastir---najznacajnija-pravoslavna-svetinja-u-bugarskoj-1140189791.html
Срби и Рилски манастир - најзначајнија православна светиња у Бугарској
Срби и Рилски манастир - најзначајнија православна светиња у Бугарској
Sputnik Србија
У подножју планине Риле, на надморској висини од 1147 метара, налази се најзначајнија православна светиња у Бугарској – Рилски манастир, посвећен Светом Ивану... 22.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-22T14:59+0200
2022-07-22T14:59+0200
2022-07-22T15:08+0200
србија
србија – друштво
србија
друштво
час историје
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/15/1140189440_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_ff97ca3c0d8f11c14a15831a598c9718.jpg
Манастир је основао монах отшелник Иван Рилски, у време владавине бугарског цара Петра Првог (927-968). У почетку је Манастир био скромна заједница, да би током владавине представника последње бугарске царске династије Шишман (14. век) био богато дариван. Такође, у то време сам култ Светог Ивана је чврсто укорењен, а сви чланови поменуте династије носили име Иван.Обнова Рилског манастираПрема средњовековној традицији, улога оснивача и обновитеља духовних места била је резервисана за владаре, али од средине 14. века та улога се преноси и на властелу, која почиње да подиже нове и обнавља старе задужбине других ктитора, себи и члановима своје породице у помен.Тако је Рилски манастир изнова подигнут, на месту где се и данас налази, захваљујући српском властелину Хрељи. У историјским изворима Хреља се спомиње као човек краља Стефана Уроша Трећег Дечанског. У неком тренутку током владавине новог краља Стефана Душана, Хреља се одметнуо од свог сизерена и прешао на страну Византије. Његова нестална политика према суседима навела га је да се поново врати под окриље српског владара, а заузврат је краљу Душану обећао да ће му уступити тврђаву Мелник, која се налази у данашњој југозападној Бугарској. Међутим, Хреља није дуго остао у служби српског краља јер се повукао у своју задужбину Рилски манастир, где је и умро крајем 1342. године као монах Харитон, пише портал Српска средњовековна историја.Као нови ктитор Рилског манастира Хреља је подигао велику камену кулу са капелом посвећеном Христовом Преображењу, која и данас доминира у централном делу манастирског комплекса. Такозвана Хрељина кула има четвороугаони облик, висока је 23 метра, са зидовима дебљине око 2 метра. Служила је првенствено као одбрамбена кула током немирних и опасних времена за манастир и сав православни свет. Мала капела на петом спрату куле данас је музеј у коме се између осталог чува и Хрељина надгробна плоча.Такође, на јужном зиду куле стоји натпис који гласи: „Током владавине превисоког господина краља Стефана Душана, господин протосеваст Хреља великим трудом и трошковима сагради ову кулу и посвети је Светом оцу Ивану Рилском и Божјој мајци Осиновици (Одигитрији) године 6843. индикта петог”.Уз саму кулу, Хреља је обновио манастирске конаке и подигао цркву. Бугарски цар Шишман је повељом издатом 1379. године богато даривао Рилски манастир и потврдио му све привилегије.Пренос моштију Светог Ивана Рилског из Трнова у Рилски манастирИсторија Рилског манастира се средином 15. века још једном преплиће са српском историјом. Наиме, када су монаси сазнали да се мошти Светог Ивана Рилског налазе у једној срушеној цркви у Трнову, обратили су се за помоћ Мари Бранковић, ћерки деспота Ђурђа Бранковића, односно удовици султана Мурата Другог. Захваљујући њој, монаси су добили дозволу султана Мехмеда Другог да преместе кивот са моштима светитеља у Рилски манастир, што су и учинили 1469. године. Поворка са моштима која је пролазила кроз насељена места прерасла је у свечане литије, праћене литургијама и вишедневним празницима, а у спомен тој свечаности, поред пута којим је поворка пролазила, подигнути су параклиси са именом Светог Ивана Рилског.Рилски манастир од 19. века до данасХрељин манастир постојао је све до 19. века, када је изгорео у пожару, а на темељима старог подигнут је нов и већи манастир. У Рилском манастиру данас се чувају иконе, богато изрезбарена дрвена врата и епископски трон из Хрељиног периода.Рилски манастир је највећи манастирски комплекс у Бугарској, који и данас радо посећују православни ходочасници како из региона, тако и из целог света. Та православна светиња се од 1983. године налази на Унесковој листи Светске баштине.
https://sputnikportal.rs/20220127/malo-poznato-mesto-u-kom-je-sveti-sava-poslednji-put-konacio-u-srbiji-foto-1133725622.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – друштво, србија, друштво, час историје, магазин
србија – друштво, србија, друштво, час историје, магазин
Срби и Рилски манастир - најзначајнија православна светиња у Бугарској
14:59 22.07.2022 (Освежено: 15:08 22.07.2022) У подножју планине Риле, на надморској висини од 1147 метара, налази се најзначајнија православна светиња у Бугарској – Рилски манастир, посвећен Светом Ивану (Јовану) Рилском.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Манастир је основао монах отшелник Иван Рилски, у време владавине бугарског цара Петра Првог (927-968). У почетку је Манастир био скромна заједница, да би током владавине представника последње бугарске царске династије Шишман (14. век) био богато дариван. Такође, у то време сам култ Светог Ивана је чврсто укорењен, а сви чланови поменуте династије носили име Иван.
Према средњовековној традицији, улога оснивача и обновитеља духовних места била је резервисана за владаре, али од средине 14. века та улога се преноси и на властелу, која почиње да подиже нове и обнавља старе задужбине других ктитора, себи и члановима своје породице у помен.
Тако је Рилски манастир изнова подигнут, на месту где се и данас налази, захваљујући српском властелину Хрељи. У историјским изворима
Хреља се спомиње као човек краља Стефана Уроша Трећег Дечанског. У неком тренутку током владавине новог краља Стефана Душана, Хреља се одметнуо од свог сизерена и прешао на страну Византије. Његова нестална политика према суседима навела га је да се поново врати под окриље српског владара, а заузврат је краљу Душану обећао да ће му уступити тврђаву Мелник, која се налази у данашњој југозападној Бугарској. Међутим, Хреља није дуго остао у служби српског краља јер се повукао у своју задужбину Рилски манастир, где је и умро крајем 1342. године као монах Харитон,
пише портал Српска средњовековна историја.
Као нови ктитор Рилског манастира Хреља је подигао велику камену кулу са капелом посвећеном Христовом Преображењу, која и данас доминира у централном делу манастирског комплекса. Такозвана Хрељина кула има четвороугаони облик, висока је 23 метра, са зидовима дебљине око 2 метра. Служила је првенствено као одбрамбена кула током немирних и опасних времена за манастир и сав православни свет. Мала капела на петом спрату куле данас је музеј у коме се између осталог чува и Хрељина надгробна плоча.
Такође, на јужном зиду куле стоји натпис који гласи: „Током владавине превисоког господина краља Стефана Душана, господин протосеваст Хреља великим трудом и трошковима сагради ову кулу и посвети је Светом оцу Ивану Рилском и Божјој мајци Осиновици (Одигитрији) године 6843. индикта петог”.
Уз саму кулу, Хреља је обновио манастирске конаке и подигао цркву. Бугарски цар Шишман је повељом издатом 1379. године богато даривао Рилски манастир и потврдио му све привилегије.
Пренос моштију Светог Ивана Рилског из Трнова у Рилски манастир
Историја Рилског манастира се средином 15. века још једном преплиће са српском историјом. Наиме, када су монаси сазнали да се мошти Светог Ивана Рилског налазе у једној срушеној цркви у Трнову, обратили су се за помоћ Мари Бранковић, ћерки деспота Ђурђа Бранковића, односно удовици султана Мурата Другог. Захваљујући њој, монаси су добили дозволу султана Мехмеда Другог да преместе кивот са моштима светитеља у Рилски манастир, што су и учинили 1469. године. Поворка са моштима која је пролазила кроз насељена места прерасла је у свечане литије, праћене литургијама и вишедневним празницима, а у спомен тој свечаности, поред пута којим је поворка пролазила, подигнути су параклиси са именом Светог Ивана Рилског.
Рилски манастир од 19. века до данас
Хрељин манастир постојао је све до 19. века, када је изгорео у пожару, а на темељима старог подигнут је нов и већи манастир. У Рилском манастиру данас се чувају иконе, богато изрезбарена дрвена врата и епископски трон из Хрељиног периода.
Рилски манастир је највећи манастирски комплекс у Бугарској, који и данас радо посећују православни ходочасници како из региона, тако и из целог света. Та православна светиња се од 1983. године налази на Унесковој листи Светске баштине.
