- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Европа презире саму себе: Како је култура самозаборава духовно пензионисала западног човека /видео/

CC0 / Pixabay / ЕУ илустрација
ЕУ илустрација - Sputnik Србија, 1920, 23.07.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Зашто је човек Запада прихватио нову, скромнију, инфериорнију улогу у свету и тиме пристао да се духовно пензионише? Шта се догоди када једна култура ступи у фазу самозаборава и то не схвати као губитак већ као напредак?
Мобилна апликација Sputnik на српском језику - Sputnik Србија
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Да ли се култура Западне Европе, после раздобља од пуна четири века владавине светом, у духовном али и у политичком смислу, сувише раширила и истрошила? Зашто европска идеја, оно што је вековима чинило као „културу“, све више губи на значају и не само у остатку света него и у самој Европи?
Ова питања већ у уводним страницама своје књиге „Презирање сопственог: о културолошкој самомржњи у Европи“ отвара немачки филозоф културе, историчар и германиста Франк Лисон. Његову студију, чија је отвореност и критичност утолико необичнија што долази из пера човека из западноевропског културног миљеа, недавно је, у преводу Николе Нешковића објавила издавачка кућа „Информатика“.

Убрзан процес самопоништавања

Сведочећи да се последњих деценија дешава убрзан процес самопоништавања културе Запада, и да је реч о културолошко – психолошком процесу, Лисан покушава да пред читаоце постави најважније питање: како је и због чега Европа, „тај мали простор који је створио и остварио грандиозне идеје“ почела да презире саму себе.
„Проблем који аутор покреће, а реч је о самопоништавању европске културе, показује сву дубину кризе те културе, посебно Немачке, будући да је та земља окупирана од краја другог светског рата, каже за Спутњик уредник књиге „Презирање сопственог“, социолог Слободан Рељић. „Немачкој је наметнут амерички поглед на свет и то без могућности да се он доведе у питање. Природна последица тога је поништавање сопственог обрасца али и оног што аутор књиге назива 'заједничко знање'“.
А то „заједничко знање“, тај канон који је владао целокупним Западом, подсећа немачки филозоф културе, био је утемељен на два стуба: на Библији и Хомеру.
„То су два фундамента на којима је Запад основан, како идејно-историјски тако и културно: јеврејско-хришћанска религија и наслеђе древне Грчке и Рима. Познавање овог канона ствара осећај припадности заједници, он је спојио различите крајеве Европе и без обзира на постојеће разлике показао се јачи јер су сви народи Европе имали исто благо које се састојало од тих прича и легенди. Духовна отаџбина човека Запада створила је заједнички специфични карактер, дакле све оно што чини једну културу. Током 20. века овај канон постао је рањив, крхак, да би на концу престао да важи “, пише Франк Лисон у „Презирању сопственог“.
По његовом мишљењу Европа покушава да добије нови профил тако што потпуно одбацује своје духовне и традиционалне вредности.
„Европа се одриче и историје као нечег што подсећа на погрешне акције и кораке у прошлости. Она данас жели да се прикаже као 'отворена' према свету, у коме тиме заправо више нема места за саму Европу. Оно што је раније спајало Европу, у смислу идеала образовања Запада, данас представља сметњу. И због тога Библија и Хомер више не представљају културну отаџбину Европе… То је и разлог зашто данас нестаје једна посебна европска култура“.
Колико је ова анализа немачког филозофа културе уверљива и да ли јој стање савременог света даје за право? За Славољуба Качаревића из куће Информатика реч је о јединственој књизи која провоцира на размишљање, нарочито у односу на оно што живимо данас.
Мило Ломпар - Sputnik Србија, 1920, 17.05.2022
СВЕТ
Ломпар: Где су корени незапамћеног једноумља Западних "лучоноша слободе"
„'Презирање сопственог' провоцира на размишљање, ту скоро да нема тезе или става са којим се човек не би сложио, будући да су промишљени и добро аргументовани. Пуно је елемената за тезу из наслова, али нема пуно одговора на питање зашто је то баш тако, да ли су Немци усамљени у тој причи у односу на пример на Французе, Италијане… Све то аутор дубоко открива, али избегава да до краја дефинише ствари и одговори на нека питања. Да ли су Немци као ми по том питању, јер ми смо на неки начин признали тај дух самопорицања који у Ломпаровој књизи има прегршт аргумената… Овде се долази до сличних теза о одбацивању сопствене културе, али из мало другачијих разлога у односу на нас. Ипак, суштина је скоро иста: и једни и други не поштујемо довољно своју културу нити видимо њену будућност. Дошли смо у неке ћорсокаке из којих треба да се вадимо, самоспознајом пре свега“, каже Качаревић.
Једна од основних теза у књизи јесте та да ми живимо у тоталној технократији, сматра Слободан Рељић.
„Лисон каже да хиљадама година живимо као хомо сапиенс, а данас је то толико поједностављено да живимо као неки монструозни андроиди, изопштени из друштва. Описујући у једном тренутку зашто је Европа данас у том стању, аутор каже да је за то у шта се Европа претворила данас морао постојати спољни утицај. То је Америка и њен приступ дубинске психологије у коме се озбиљни нормални људи третирају као деца. Аутор сматра да после 1945. европска историја нема никакав дубљи смисао, и он стање појединца, па и друштва описује као ретардирано. То је предуслов да друштво остане без културе, јер постаје некреативно. Јер кад сте на нивоу ретарда и слушате све оно што вам се говори, ви практично стварате једну материјалну културу у којој нема никаквих духовних вредности. То друштво живи у парадоксалном свету у коме су главне теме секс и шта радиш. Парадокс је и то што друштво у коме се највише говори о сексу себе уништава и биолошки будући да се од све деце рођене у данашњем свету, само 2 одсто се рађа на Западу. И кад данас гледате понашање тог света, када видите преовлађујуће вредности којима се практично поништава све што је важило до 1945. године, схватите да гледате друштво које је себе лишило духовног права да одређује шта и куда да иде и које се при томе биолошки изолује. Такво друштво заиста нема шансу да буде угледно и значајно“, закључује Рељић.
(Цео интервју погледајте у видео прилогу)
Електрана у Немачкој - Sputnik Србија, 1920, 27.10.2019
Продаја морала: Што су „зелени“ јачи, природа се све више уништава
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала