„Случај Марјановић“: Друштвено корисна лаж – из ријалитија на 40 година робије, а наставак следи...
19:45 23.07.2022 (Освежено: 21:23 23.07.2022)
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Пратите нас
Током нешто више од шест година колико траје „случај Марјановић“ свесно медијско објављивање лажи показало се као друштвено користан рад, а осумњичени за брутално убиство постао је ријалити звезда. Изгледа да и после изрицања првостепене пресуде следи наставак морбидне приче за коју су одговорни и медији и публика.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Виши суд у Београду осудио је Зорана Марјановића на казну затвора од 40 година за тешко убиство супруге Јелене Марјановић 2. априла 2016. године у Борчи. Тужилаштво терети Марјановића да је убио супругу на насипу Црвенка у Борчи, док је у непосредној близини места злочина била и њихова малолетна ћерка.
За више од шест година од убиства до изрицања пресуде медији су бомбардовали јавност језивим детаљима из „случаја Марјановић“ готово из минута у минут. Док су неки медији Зорана Марјановића осудили и пре оптужнице, други су од њега правили звезду.
Осумњичени је у међувремену привођен и пуштан на слободу, изборио се за старатељство над дететом које је изгубио после смрти супруге, постао је медијска звезда и појавио се и у једном ријалитију. Изгледа да се ни после изрицања првостепене пресуде, страсти јавности неће смирити.
„Случај Марјановић“ у врзином колу публике медија и политике
Људе у целом свету занимају необични случајеви убистава, особито ако су повезани са љубавним односима и страшћу. Таквих ствари је било и раније и увек ће их бити, сматра социјални психолог др Бора Кузмановић, професор Филозофског факултета у Београду у пензији.
У таквим случајевима, медији знајући мотивације и менталитет публике информацијама и контраинформацијама стварају „навијачку атмосферу“ па се људи опредељују „за“ и „против“ (анти)јунака. У „врзином колу“ медија и публике и политичарима често одговара да се пажња скреће јавности на афере да се не би превише размишљало о поскупљењима, инфлацији и тешком животу.
Уз драматичност, необичност, неизвесност која је дуго трајала, као и „чудне податке о чудној породици Марјановић“ који су се појављивали и сам изглед осумњиченог допринео је заинтересованости публике и медија за „случај Марјановић“.
„Постоји нешто и у лику тог човека, он не делује као убица. Ако је убица, онда је од оних који убијају из страсти. У таквим случајевима, најчешће је негде у позадини љубомора што говори о психопатској структури личности. Убице могу имати врло безазлено лице, а сам Марјановић има нешто тужно у изразу лица што подстиче део грађана да у њему виде жртву, а не могућег кривца“, оцењује наш саговорник.
Осим тога, људи генерално воле да завирују у туђе животе, поготово ако је њихов живот једноличан и баналан јер им тад изгледа занимљивији, закључио је Кузмановић.
Објављивање лажи – друштвена одговорност према полицији
Бивши председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић сматра да је неуобичајено да се толико пажње годинама посвећује једном убиству. „Чини ми се да ни убиство премијера Ђинђића није изазивало овакву дугогодишњу пажњу и толиико детаљног праћења једне породице“, додаје он.
„Случај Марјановић“ је, према његовим речима, изузетак у нашем медијском простору , а оно што је можда најзанимљивије је да у њему није било медијског „сецирања“ поступака тужилаштва и полиције колико је било „сецирања“ породичних односа. Сећа се да је и сам био члан Комисије за жалбе Савета за штампу кад се породица Зорана Марјановића жалила на писање таблоида о њима.
„И тада смо од уреднице једних дневних новина могли да сазнамо, сви ми чланови комисије а и цела јавност јер је то остало у записнику са седнице, да су новинари тада помагали полицији. Рекла је да су имали друштвену одговорност према полицији да пуштају непроверене информације у новинама јер је полиција била озвучила кућу Марјановића и онда је желела да сазна какве ће бити реакције на те непроверене информације, односно на лажи које су таблоиди објављивали, што је заиста незапамћен случај“.
Додаје да му је чудно што стручна новинарска удружења нису оштрије реаговала на ту злоупотребу, јер су по први пут имали недвосмислен доказ да су се медији стављали у службу полиције и вршили притисак на једну породицу измишљајући вести о њима.
Убица у ријалтију – нема кочница за профит
С друге стране, појављивањем осумњиченог за брутално убиство у ријалити програму показује да нема кочнице кад је у питању профит за власнике неких медија и да би они у ријалити позвали било кога ко је по било чему постао познат у јавности, сматра Радомировић.
Питање је, међутим, зашто нису реаговале институције које би требало да реагују у таквим случајевима и зашто се власницима тих медија дозвољава да раде то што раде.
Пресуда – биће још „посластица“ за таблоиде
На питање да ли ће и после свега што се дешавало у „случају Марјановић“ и на правоснажну пресуду кад буде донесена пасти „сенка сумње“, Радомировић одговара:
„С обзиром да је у медијима створена слика да је само Зоран Марјановић могао бити убица, чини ми се да ће пасти сенка на сваку пресуду, па и на ову првостепену. Видимо да је адвокат окривљеног имао доста разумних примедби на пресуду и видећемо каква ће бити одлука апелације. Знајући каква је пракса српских судова мислим да нас чека још једно суђење и онда ће то бити нова посластица за таблоиде и све друге медије.“
