Србија има убојите адуте и за пустињу: Које наоружање би могло да се извезе у Египат
© Andrija Gavrilovic
Пратите нас
Србија у Египат, али и у друге државе, поред модернизованог тенка М84, поноса српске и југословенске војне индустрије, може да извози и ракетне системе, муницију и оклопна возила. Такође, са пријатељским земљама у обзир долази и кооперација у производњи наоружања.
Овако представљање српског наоружања египатском председнику Абделфатаху ел Сисију коментарише генерал у пензији Митар Ковач.
Подсећамо, српски председник Александар Вучић, упознао је протекле недеље свог госта са најмодернијим наоружањем којим располаже Војска Србије, међу којим је и модернизована верзија тенка М84.
Шта Србија и Египат све многу да раде заједно у војној индустрији
Са Египтом, али другим пријатељским државама, Србија може да сарађује, не само као продавац наоружања, већ и у погледу других садржаја војнотехничке сарадње, истиче Ковач. О заједничким улагањима у војну индустрију говорио је и египатски председник.
„Бројна су могућа питања, почев од заједничких улагања и изградње фабрика различите врсте, где ми имамо сазнајне и креативне способности, конструкциона решења, али немамо довољно средстава да покренемо неке пројекте. то се првенствено односи на вишецевне бацаче ракета и производњу ракета за њих, различитог домета, као што је изградња и производња ракета земља-земља“, каже он.
Уз ову врсту сарадње, Србија би могла да извози и све врсте муниције, при чему Египту може да се продаје и део знања за производњу одређених врста муниције и да се такође граде заједничке фабрике.
„Тај приступ заједничког власништва над производњом одређених муницијских ефектива са пријатељском земљом веома је битан за виталност одбрамбених способности земље у посебним условима јер имате некога на кога можете да се ослоните, да вам може дотурити муницију и оно што заједнички производите“, сматра Ковач.
Добар део заједничких пројеката може да се односи и на производњу различитих врста оклопних возила, од командних до већих, као што је „Лазар 3“, који је, према Ковачевим речима, по својствима добар и може се поредити са сличним возилима у свету.
„Такође, ту су и различите врсте убојних средстава и у домену ваздухопловства, а може се говорити, како о заједничкој производњи, тако и о продаји авиона „Ласта“ за почетну обуку пилота“, каже Ковач.
М84 – понос српске и југословенске војне индустрије
Наш саговорник посебно се осврнуо на тенк М84, његову модернизовану верзију, који је, како је рекао понос југословенске и српске војне индустрије. Тенк М84 био је први тенк који је Југославија произвела самостално. Због недостатка искуства у пројектовању и производњи, одлучено је да први југословенски тенк буде произведен на основу лиценце совјетског тенка Т72, у то време једног од најбољих тенкова на свету. Серијска производња М84 почела је 1984. године.
„У производњи овог тенка учествовало је много фирми из целе бивше Југославије. Склапан је у „Ђури Ђаковићу“ у Славонском Броду, али основу конструкције и производње радио је Војнотехнички институт. Кооперанти су биле многе фирме из целе Југославије, из домена металургије, електронске индустрије, софтвера, оптике“, објашњава Ковач.
Након распада СФРЈ, Војска Југославије, а касније и Војска Србије, задржали су М84 као основни тенк у свом наоружању, а његова модернизација вршена је неколико пута.
„Последња модернизација била је и најјача – захватила је већину подсистема – механику, а побољшан је и моторни погон, са снажнијим мотором, што му обезбеђује веће маневарске способности; задржан је исти калибар (125 милиметара), али је унапређен муницијски сектор у смислу квалитета муницијских ефектива. Урађен је потпуно нови систем за управљање ватром (СУВ), као и елементи командно информационог система и система веза“, наводи Ковач.
Такође му је побољшана активно-реактивна заштита уз помоћ плоча које се стављају на куполу и на тело тенка. Данас је М84 један од најбољих тенкова у региону, додаје наш саговорник.
М84 се показао као веома ефикасан у пустињским условима – био је део наоружања кувајтске војске и учествовао је у Првом заливском рату. Тада су, према Ковачевим речима, многи страни тенкови сличних својстава „зарибали“ – мотори нису могли да се покрену због пустињске прашине, док се М84 показао као виталан и издржљив. М84 се и даље налази у саставу кувајтских оклопних снага.
