- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Дамоклов мач над Европском централном банком

© AFP 2022 / DANIEL ROLANDБивше седиште ЕЦБ у Франквурту и лого евра
Бивше седиште ЕЦБ у Франквурту и лого евра - Sputnik Србија, 1920, 24.07.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Повећање кључне каматне стопе Европске централне банке се у садашњим околностима могло очекивати, али тај стари рецепт за сузбијање инфлације у овим околностима и када је проблем на страни понуде, а не тражње, апсолутно не важи, сматра економиста Ђорђе Ђукић. Улазак привреде еврозоне у рецесију до које ће доћи до краја године то чак може да убрза.
Европска централна банка (ЕЦБ) је, упркос дугом опирању таквој идеји, на крају ипак попустила и први пут после 11 година подигла кључну каматну стопу која представља цену задуживања на банкарскоим тржишту, али и сигнал пословним банкама за дефинисање њихових каматних стопа.
ЕЦБ је кључну каматну стопу подигла за 0,5 процентних поена и она је сада на нули. Још од 2014. године она је била у негативној зони, због намере ЕЦБ да тако подстакне банке да посуђују новац и погурају привреду суочену са последицама светске економске кризе, на шта се потом надовезала и она пандемијска, а сад и украјинска.

Шта еврозони доноси већа кључна камата

Иако нису планирали да се на тај начин до краја ове године хватају у коштац са инфлацијом која је готово пет пута већа од циљаних два одсто, шефица ЕЦБ Кристин Лагард је већ најавила да ће уследити још једно повећање, највероватније већ у септембру. ЕЦБ је, тако, само нешто умереније, кренула стопама америчке централне банке (Фед), али и Енглеске банке.
За професора банкарства на Економском факултету у Београду, др Ђукића ово је био очекиван потез ЕЦБ, јер је било видно да их је од јуна напустио оптимизам да ће моћи да одлажу подизање кључне каматне стопе – еурибора.
Поред познатих старих, нови растући притисци на еврозону су, како објашњава за Спутњик, везани за додатне инфлаторне ударе, пре свега због одлуке ЕУ да све мање зависи од испорука руског гаса. Северни ток један већ ради са само 40 одсто капацитета. У таквим условима, где су економски фактори изведени из геополитичких у контексту цене енергената, цене хране и инфлације за коју ће жариште дуго, дуго трајати, они су морали да прибегну овом потезу. Чак су, мимо тржишних очекивања, уместо за 25 базних поена, кључну каматну стопу повећали за 50, напомиње он, али и упозорава:
„Европска централна банка има двоструки проблем. С једне стране се води битка против инфлације традиционалном класичном рестриктивном монетарном политиком, а с друге стране иста та политика не може да да ефекте на начин како је то давала у нормалним циклусима јер овде је реч о другим узроцима пошто је проблем на страни понуде, а не на страни тражње. Зато стари рецепти апсолутно не важи кад је реч ефектима каматне стопе на сузбијање инфлације и повећање каматне стопе може да још више убрза улазак привреде еврозоне у рецесију. По моћ дубоком убеђењу нема дилеме да ће се она десити до краја 2002. године“.
CC0 / Pixabay / Подизање кључне каматне стопе значи скупље задуживање на банкарском тржишту
Новчанице евра - Sputnik Србија, 1920, 22.07.2022
Подизање кључне каматне стопе значи скупље задуживање на банкарском тржишту

Шта чека Србију

На питање како ће се нови потез ЕЦБ одразити на нашу привреду која је већим делом ослоњена на европску и на евро, али и на европске инвестиције у Србији, он сматра да би ту могле да буду погођене оне фирме које су везане за немачке компаније. Највећи број, како примећује, ради компоненте за њихову аутомобилску индустрију. Зато ће, по његовом мишљењу, вероватно морати да дође до ревидирања стопе привредног раста земаља које су, попут Србије, зависне од извоза у Немачку. Он то објашњава чињеницом да се не виде фактори који би брзо допринели да све оно што је везано за аутомобилску индустрију буде промењено до почетка 2023. године.
Ђукић сматра да је реално очекивати да дође и до додатног повећања кључне каматне стопе ЕЦБ у септембру за вероватно 20- 25 базних поена. По његовом мишљењу, ЕЦБ не може и не сме да стане на садашњем повећању због нових додатних притисака везаних за цену енергената и хране што генерише нови раст инфлације. Поготово, каже, ако се има у виду да ће доћи до притиска прилагођавања тој динамици инфлације да не би дошло до пада стандарда.

Презадужени као Дамоклов мач

„Постоји још један Дамоклов мач, а то је да ЕЦБ мора увек да води рачуна о презадуженим земљама - Италији, Шпанији, Португалији, Грчкој… Она мора да води рачуна да не прибегне наглом скоковитом повећању кључне каматне стопе што би значило да ће те земље које су и онако презадужене са новом емисијом државних обвезница да би вратили старе другове плаћати много већи принос на њих. Вођена том логиком ЕЦБ је морала да прибегне једном новом инструменту, најавила је креирање такозваног инструмента за заштиту од трансмисије“, каже овај стручњак за банкарство.
Циљ тог инструмента је, како објашњава, да се уведе шема куповине обвезница од стране таквих задужених држава како би се установила горња граница за раст трошкова позајмљивања од стране држава унутар еврозоне након што ЕЦБ крене у повећање кључне каматне стопе. Проблем еврозоне је, што, за разлику од САД, она није јединствен монетарни простор у коме делују фискалне власти. Зато мора да примењује принцип селективности водећи рачуна о земљама које су презадужене како не би пале у зону потенцијалног банкрота. У томе он види ограничавајући фактор будуће динамике повећања кључне каматне стопе ЕЦБ.

Поклоњених осам година

Ипак колико год да таква спорија динамика повећања кључне каматне стопе ЕЦБ иде и даље на руку дужницима, он упозорава, поготово оне са стамбеним кредитима који су 7-8 година били мирни због негативног еурибора, да забораве на то, јер се, како каже, такав експеримент са негативном каматном стопом ЕЦБ-а више неће никад поновити. То, како каже, треба третирати као један поклон који је дошао као резултат невиђене експанзивне политике Европске централне банке.
CC0 / Pixabay / Подизањем кључне каматне стопе после 11 година ЕЦБ је ставила тачку на јефтино задуживање
Економија - Sputnik Србија, 1920, 22.07.2022
Подизањем кључне каматне стопе после 11 година ЕЦБ је ставила тачку на јефтино задуживање
Надовезивање три кризе једне на другу од светске економске, преко поандемијске надо украјинске је учинило да тај експеримент траје много дуже него што би то био случај, каже наш саговорник. Благодети те експанзивне монетарне политике политике коју је она водила због структурних проблема у еврозони осећали су, како напомиње, не само дужници у еврозони него и мале земље попут Србије. И то се, каже, мора имати у виду .

Припремити се за будућност

Он велики проблем види у томе што су експлодирале цене хране, као и 150 одсто веће цене вештачких ђубрива неопходних у пољопривредној производњи чији су кључни извозници управо Русија и Украјина. То је, такође, један од лимитирајућих фактора да ће инфлација бити брзо сузбијена. Уколико и дође до окончања њиховог сукоба цене ће, како сматра, падати врло споро.
„Ово је позитиван екстерни шок који треба да се уважи и да се онда земље, сви дужници, добро припреме за долазеће време циклуса бржег или споријег повећања кључних каматних стопа које ће многе довести у ситуацију да уколико привредна активност буде јењавала и рецесија буде дуже потрајала не могу да сервисирају своје обавезе,“ упозорио је саговорник Спутњика.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала