https://sputnikportal.rs/20220726/ruska-diplomatska-ofanziva-u-africi-dalekosezni-pogled-na-buducnost-sveta-1140354900.html
Руска дипломатска офанзива у Африци: Далекосежни поглед на будућност света
Руска дипломатска офанзива у Африци: Далекосежни поглед на будућност света
Sputnik Србија
Африка је континент будућности и савршено се уклапа у концепт мултилатералности, иза ког су свом снагом стале Русија, Кина и остале земље БРИКС. У том смислу... 26.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-26T18:24+0200
2022-07-26T18:24+0200
2022-07-26T18:24+0200
русија
русија – политика
африка
сергеј лавров
египат
конго
санкције русији
специјална операција у украјини
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/1a/1140354120_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_f899fdf122f95bc56577d9321ec17c2d.jpg
Коментаришући петодневну посету руског министра спољних послова Египту, Конгу, Уганди и Етиопији, бивши спољнополитички уредник у Танјугу каже да је реч о изузетно значајној турнеји, будући да Русија обраћа велику пажњу на афрички континент.Далекосежни поглед Русије„Москва је свесна да је Африка континент будућности, са изузетним потенцијалима за развој. Наиме, процењује се да ће тај континент негде око 2050. године представљати 25 посто укупног становништва на Земљи, а 2100. године Африка ће, према пројекцијама Уједињених нација, имати 4 милијарде становника. Поређења ради, Европа ће у том тренутку представљати око 4 посто укупног становништва. Такође, у Африци постоји тај дух мултилатералности и тежње да се човечанством не управља из једног центра, да га не предводи једна хегемонистичка сила. Африка сматра, као што сматрају и земље БРИКС-а, да мултилатералност треба да буде оличена у међународном праву, у чијем ће средишту бити Уједињене нације“, наводи Коркоделовић.Афричке државе су, појашњава наш саговорник, управо због те мултилатералности и жеље да, пре свега, гледају властите интересе, и у овом сукобу у Украјини у великој мери настојале да одрже неутралну и несврстану позицију па тако, упркос великим притисцима са Запада, ни једна афричка држава до овог тренутка није увела санкције Русији.Русија, како каже, о свим тим моментима јако води рачуна, нарочито у овој, за њу врло компликованој ситуацији са санкцијама и сукобом са колективним Западом, па у том смислу треба имати на уму да је ово други боравак министра Лаврова на афричком континенту од ескалације украјинске кризе.„Он је пре нешто више од два месеца већ био у врло значајној посети Алжиру, када је обилазио арапске земље на Блиском истоку и у Северној Африци, а значај ове, актуелне посете, не огледа се само у билатералној сарадњи афричких држава и Москве, већ и у томе што Лавров одлази у својеврсне регионалне центре на афричком континенту. Ова турнеја министра спољних послова заправо треба да покаже улогу и значај Русије у међународним односима, упркос настојању западних земаља да ту велику државу изолују“, каже Коркоделовић.Неуспешан покушај изолацијеЛавров је, подсећа Коркоделовић, афричку турнеју почео посетом Каиру, где је разговарао са председником Сисијем, и то само неколико дана након покретања веома значајног економског пројекта између Русије и Египта - изградње прве нуклеарне електране у Египту.Тај подухват је, напомиње, годинама био у застоју и веома је значајно да је кренуо управо сада, у тренутку када Запад настоји да руску привреду санкционише у што је могуће већој мери.„Каиро, притом, није само главни град Египта већ је и седиште Арапске лиге, организације која окупља 22 државе на Блиском истоку, у Северној и Западној Африци – Саудијску Арабију, Емирате, Кувајт, Судан, Мароко и многе друге. У том смислу је ово била прилика да министар Лавров разговара са амбасадорима Арапске лиге и то је, верујем, још једна врло значајна димензија ове посете Африци“, наводи наш саговорник и истиче да наглашено пријатељски значај посете осликава и изузетно срдачан дочек који је министар Лавров имао у Каиру и Републици Конго.Руски шеф дипломатије ће, како каже, посетити и у Етиопију, другу најмногољуднију државу у Африци која броји преко 100 милиона становника, земљу која је до скора била један од узора у привредном развоју афричког континента.„Етиопија је такође и домаћин Афричке уније која окупља 54 државе са континента, па би то могла, макар симболично, бити веза и са таквом једном институцијом и њеним чланицама“, закључује Борислав Коркоделовић за Спутњик.
https://sputnikportal.rs/20220725/lavrov-prehrambeni-sporazum-ne-sprecava-rusiju-da-nastavi-specijalnu-operaciju-1140324276.html
https://sputnikportal.rs/20220724/lavrov-moskva-ceni-stav-zemalja-arapske-lige-o-ukrajini-1140290151.html
африка
египат
конго
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
русија, сергеј лавров, африка, египат, санкције, украјина
русија, сергеј лавров, африка, египат, санкције, украјина
Руска дипломатска офанзива у Африци: Далекосежни поглед на будућност света
Африка је континент будућности и савршено се уклапа у концепт мултилатералности, иза ког су свом снагом стале Русија, Кина и остале земље БРИКС. У том смислу је и афричка турнеја руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова одраз далекосежног погледа званичне Москве на будући развој међународних односа, оцењује новинар Борислав Коркоделовић.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Коментаришући петодневну посету руског министра спољних послова Египту, Конгу, Уганди и Етиопији, бивши спољнополитички уредник у Танјугу каже да је реч о изузетно значајној турнеји, будући да Русија обраћа велику пажњу на афрички континент.
Далекосежни поглед Русије
„Москва је свесна да је Африка континент будућности, са изузетним потенцијалима за развој. Наиме, процењује се да ће тај континент негде око 2050. године представљати 25 посто укупног становништва на Земљи, а 2100. године Африка ће, према пројекцијама Уједињених нација, имати 4 милијарде становника. Поређења ради, Европа ће у том тренутку представљати око 4 посто укупног становништва. Такође, у Африци постоји тај дух мултилатералности и тежње да се човечанством не управља из једног центра, да га не предводи једна хегемонистичка сила. Африка сматра, као што сматрају и земље БРИКС-а, да мултилатералност треба да буде оличена у међународном праву, у чијем ће средишту бити Уједињене нације“, наводи Коркоделовић.
Афричке државе су, појашњава наш саговорник, управо због те мултилатералности и жеље да, пре свега, гледају властите интересе, и у овом сукобу у Украјини у великој мери настојале да одрже неутралну и несврстану позицију па тако, упркос великим притисцима са Запада, ни једна афричка држава до овог тренутка није увела
санкције Русији.
„Наиме, између Русије и читавог низа афричких земаља влада дубоко пријатељство, јер је у Африци и даље врло жив осећај својеврсне захвалности Русији, односно Совјетском Савезу, због антиколонијалне подршке. Такође, у Африци је врло живо и питање расизма, али и питање развоја континента који је умногоме био опустошен не само колонијализмом, већ и трговином робљем. Дакле, поред емотивних разлога тог традиционалног пријатељства, ту су и веома опипљиви национални интереси афричких земаља, јер је Русија практично највећи извозник жита, ђубрива, наоружања, а у извесној мери и енергената на афрички континент, па је јасно да афричке земље желе да сарађују са Москвом“, указује новинар.
Русија, како каже, о свим тим моментима јако води рачуна, нарочито у овој, за њу врло компликованој ситуацији са санкцијама и сукобом са колективним Западом, па у том смислу треба имати на уму да је ово други боравак министра Лаврова на афричком континенту од ескалације украјинске кризе.
„Он је пре нешто више од два месеца већ био у врло значајној посети Алжиру, када је обилазио арапске земље на Блиском истоку и у Северној Африци, а значај ове, актуелне посете, не огледа се само у билатералној сарадњи афричких држава и Москве, већ и у томе што Лавров одлази у својеврсне регионалне центре на афричком континенту. Ова турнеја министра спољних послова заправо треба да покаже улогу и значај Русије у међународним односима, упркос настојању западних земаља да ту велику државу изолују“, каже Коркоделовић.
Неуспешан покушај изолације
Лавров је, подсећа Коркоделовић, афричку турнеју почео посетом Каиру, где је разговарао са председником Сисијем, и то само неколико дана након покретања веома значајног економског пројекта између Русије и Египта - изградње прве нуклеарне електране у Египту.
Тај подухват је, напомиње, годинама био у застоју и веома је значајно да је кренуо управо сада, у тренутку када
Запад настоји да руску привреду санкционише у што је могуће већој мери.
„Каиро, притом, није само главни град Египта већ је и седиште Арапске лиге, организације која окупља 22 државе на Блиском истоку, у Северној и Западној Африци – Саудијску Арабију, Емирате, Кувајт, Судан, Мароко и многе друге. У том смислу је ово била прилика да министар Лавров разговара са амбасадорима Арапске лиге и то је, верујем, још једна врло значајна димензија ове посете Африци“, наводи наш саговорник и истиче да наглашено пријатељски значај посете осликава и изузетно
срдачан дочек који је министар Лавров имао у Каиру и Републици Конго.
Руски шеф дипломатије ће, како каже, посетити и у Етиопију, другу најмногољуднију државу у Африци која броји преко 100 милиона становника, земљу која је до скора била један од узора у привредном развоју афричког континента.
„Етиопија је такође и домаћин Афричке уније која окупља 54 државе са континента, па би то могла, макар симболично, бити веза и са таквом једном институцијом и њеним чланицама“, закључује Борислав Коркоделовић за Спутњик.
