Судбина грађанина Шмита: Ударио на хрватски зид гнева и ратни добош Бошњака, а Срби га не признају
20:21 28.07.2022 (Освежено: 20:28 28.07.2022)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Кристијан Шмит је у БиХ дошао како би спроводио прохрватску политику, која је требало да доведе до боље позиције Хрвата у ентитету ФБиХ. То није успео да оствари – напротив, изазвао је већи гнев Хрвата, а сада је, наметањем само техничких измена изборног закона, покушао да се опет додвори ХДЗ-у. Међутим, наишао је на тврд отпор Бошњака.
Овако изборне реформе у БиХ, које је, користећи се Бонским овлашћењима наметнуо такозвани високи представник међународне заједнице Кристијан Шмит тумачи професор факултета политичких наука у Бањалуци и експерт за изборне системе Владе Симовић.
Да ће Шмит наметнути изборне реформе, о којима хрватска и бошњачка страна у ентитету Федерација БиХ већ деценију не могу да се договоре, најављивано је већ неколико дана. Ова вест, испрва непроверена, изазвала је велики одијум бошњачких политичара, који су испред Шмитовог седишта у Сарајеву организовали протесте. Такозвани високи представник, тада се одлучио на половично решење – да наметне само она решења која се тичу техничких питања, или, како је то он сам рекао, „транспарентности избора“.
Шмиту су битни Хрвати за акције против Срба
Доносећи такву одлуку, Шмит је, објашњава Симовић, направио компромис са собом и са другима, док је суштина остала непромењена – нити је решен захтев Хрвата за легитимним представљањем у ентитетским и заједничким институцијама, нити су хрватско-бошњачки односи нормализовани.
„Са једне стране, Шмит се годинама декларисао као пријатељ Хрвата и као такав је добио орден од хрватске државе. ЦСУ (Хришћанско-социјална унија), којој он припада, традиционално је прохрватски оријентисана и води политику која је склона томе да испуни интересе и захтеве ХДЗ-а. са друге стране, он је свестан велике снаге и моћи бошњачке стране и њених лобија. Ово је био покушај да оправда поверење Хрвата које у једном тренутку имао, а вероватно није очекивао такву реакцију бошњачке јавности, па је нашао излаз у некаквом техничком сету решења“, истиче Симовић.
Наш саговорник, како каже, не сумња да је управо тим мотивом Шмит вођен када се одлучио да не испуни сва очекивања хрватске политичке елите и наметне и политичка решења изборне реформе.
Кристијану Шмиту је јако битно да има хрватске политичке представнике на својој страни као поуздане партнере и савезнике због будућих акција које ће, уверен је Симовић, такозвани високи представник водити против Срба и Републике Српске.
„Он је тренутно у тој фази да, због немогућности да бошњачка страна Хрватима направи уступак, није успео да их приволи ка изменама изборног закона. Рекао бих да губи подршку Хрвата и ХДЗ-а и да ову странку усмерава ка сарадњи са Републиком Српском и он покушава да решавајући хрватски проблем, добије Хрвате као савезнике у будућим акцијама које ће бити против Републике Српске“, тврди он.
Република Српска треба да и даље буде опрезна и мудра и да се држи свог става да Кристијан Шмит није високи представник, јер он то заиста и није, додаје Симовић. Осим што није легитимно изабран за високог представника, Шмит се показао као, како Симовић каже, политикантска фигура која више наноси штете у односима између народа у БиХ, него што доприноси стабилности.
Бакир отворио и ратни сценарио
Међутим, Бошњаци су радикално против измена изборног закона и ујединили су се у протестима, тако да је под реакцијом сарајевске политичке чаршије Шмит морао да одустане од евентуалне намере да наметне и политичке аспекте изборне реформе.
„До те мере је бошњачка јавност била агресивна да је Бакир Изетбеговић у изјавама алудирао на потенцијални ратни сценарио и под теретом бошњачких лобија Шмит је морао да попусти“, објашњава Симовић.
Према Симовићевим речима, о политичком договору између бошњачких и хрватских странака, у тренутку када су избори већ расписани за 2. октобар и након што су сви претходни разговори пропали, укључујући и оне под патронатом САД и ЕУ, беспредметно је и расправљати.
„Бошњачка и хрватска страна се не могу договорити око тога зато што би бошњачке политичке партије морале својим бирачима да објасне зашто БиХ иде ка децентрализацији и, што је најважније, иде ка снажнијем етничком, уместо грађанском концепту који они формално заговарају, мада је свима јасно да се не ради ни о каквом грађанском, већ о бошњачком концепту. Они не смеју да ризикују такав споразум са Хрватима, зато што ће изгубити подршку својих бирача“, констатује Симовић.
Са друге стране, ако хрватска страна и ХДЗ, као најснажнија хрватска партија у БиХ не инсистира на изборној реформи, изгубиће подршку својих бирача, додаје он. Тако да ће обе стране изнова и изнова преговарати и остајати на радикалним позицијама, а нико неће моћи да пристане на компромис који подразумева понеки уступак.
