- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Не назире се крај кризи! Све мора хитно да се ресетује - у свету и у Србији

© AP Photo / Richard DrewБерза, економија, криза
Берза, економија, криза - Sputnik Србија, 1920, 04.08.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Економија више неће бити као пре руско-украјинског сукоба, све мора да се "ресетује". Пада тражња, куповна моћ, инвестиције се заустављају или пролонгирају.
Професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић рекао је за Интернет портал РТС-а да се не назире крај лошој економској ситуацији у свету, јер је она зависна од политичке конотације. Ипак, верује да ћемо мање осетити кризу него неке земље ЕУ, а поготово региона.
Ситуација у економији ће тек да буде сложена, посебно у Европској унији, а односиће се и те како и на нас, зато што смо спољнотрговински доминантно везани за ЕУ, што потврђују и подаци Републичког завода за статистику да је Унија убедљиво наш највећи трговински партнер.
Ефекте кризе у Србији, оправданост ограничавања цена нафтних деривата, дозволу извоза пшенице, куповну моћ становништва, економске перспективе, прилике и неприлике које се очекују за РТС анализира професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић.
Професор Аћимовић каже да се ефекти кризе осећају и код нас, а односе се на нафту, гас - оно што не долази из ЕУ. Такође, ефекти су видљиви и увећаним трошковима транспорта.
"У финалу верујем да ћемо мање осетити кризу него неке земље ЕУ, а поготово региона", рекао је Аћимовић.
Сматра да су економске перспективе лоше, јер се већ види "јака" инфлација у еврозони, преко 10 одсто, у неким земљама 18 одсто, као што је у Пољској (у питању је злот).
"Пада тражња, куповна моћ, инвестиције се заустављају или пролонгирају и говори се о негативној коњуктури која може као сада у САД да прелази у рецесију и када се дода инфлација - у стагфлацију", објаснио је Аћимовић.

Треба ли ограничавати извоз

Не види се крај лошој економској ситуацији, она је зависна од политичке конотације, а на жалост, никако се не назире да би могла да се смири. Ово су сад последице", наводи Аћимовић.
Најпре треба почети од онога од чега живимо. Укинута је забрана извоза пшенице и кукуруза из Србије. Таква одлука је донета услед анализе тренутног стања и залиха пшенице након жетве, а са друге стране имамо деблокаду Црног мора за украјински извоз житарица.
Слободан извоз ће бити на снази до почетка јесени, када ће се извршити нова процена стања и укупних залиха кључних житарица, и у складу са тим ће се предузимати даљи кораци.
Такође, донета је и одлука о одобрењу извоза 4.000 тона рафинисаног сунцокретовог уља у ринфузу.
"Цена пшенице је порасла, али имамо и добрих ефеката као од малине, 600 динара по килограму. Међутим, поставља питање шта ако буде лоша родна година. Морали бисмо да будемо обазриви око дозвола за извоз пшенице, да пратимо однос лагера и наших потреба, каже Аћимовић и напомиње да треба строже да се прати однос основних намирница.
Примењује се и Уредба Владе Србије о ограничењу цена свих категорија свињског меса и трговачких маржи. Кланичари мало шкргућу зубима, а трговци отоврено кажу да им је то мало.

Цена горива - добро балансирана

Према његовим речима, не сме да се дозволи да дође до несташице, јер свако ограничење цена доводи до несташица.
Сматра да се добро балансира са ценом бензина, нафташи су мало подигли цене да имају с чим да раде.
"Цену бензина од 160 динара не можемо тврдоглаво да држимо, није економски логично, када је два до два и по евра у Европи, а да код нас буде 1,2 или 1,3 евра - ко то може реално очекивати. То је инфлација која долази из пораста цене инпута", објашњава Аћимовић.
То је, како каже, на страни сировина, које су поскупеле или је поскупео превоз и цена расте. Када поскупљују инпути, поскупљује финални производ.
Стална поскупљења правдају се скоком цена енергената и ценама транспорта. Један контејнер из Кине до Београда који је до короне коштао 2.500 евра, сада је око 12.000 евра, а поскупели су и други видови транспорта.
Аћимовић наглашава да је транспорт привредна, а не социјална делатност, па не може да му се "спушта" цена.
У Србији постоје фирме које су замениле своје добављаче из Кине добављачима из Турске.
"Обрачун је следећи: из Кине због различитих корона задржавања, локдауна различитих кинеских лука, брод се дуже пакује, дуже плови. Сад иде и до 100 дана, раније је ишао 35 до 40 дана до Србије. Онда је сасвим логично да је много исплативије да се мало плати и скупље неки репроматеријал, да се он набави из Турске или неке ближе земље", израчунао је Аћимовић.
Говорећи о рачуници око зарада, Аћимовић каже да плате као трошкови нису још почеле да расту као други инпути.

Притисак пензија и плата у јавном сектору

"Највљено повећање пензија плата у јавном сектору до краја ове и почетком наредне године очекивано ће "повући" и раст плата у приватном сектору. За веровати је да ће се прилагођавања раста плата десити изнад нивоа овогодишње инфлације бар за 3 до 5 одсто", објаснио је професор.
Радује га најављено повећање минималца. Али још битнија је контрола Пореске управе да ли заиста неки људи само раде за минималац или им се остатак новца исплаћује на други начин.
Посебно је, како каже, осетљиво питање повећања плата у одређеним делатностима где постоји дефицит кадра.
"Наша инфлација ће се између 9 и 11 одсто смирити, односно зауставити до краја године", каже он.
Годишња инфлација у Европској унији порасла је у јуну на 9,6 посто са мајског нивоа од 8,8 процената, достижући нов историјски рекорд. У еврозони су на годишњем нивоу највише поскупели енергија, за 42 процента, свеже воће и поврће за 11,2 посто, храна, алкохолна пића и дуван за 8,9 одсто.
Додаје да је инфлација у САД 9 одсто, двоцифрена инфлација у еврозони, сви грађани су изгубили 10 одсто вредности својих плата, најмање 10 одсто је пала куповна моћ, а шта ће бити када се обрачуна ефекат поскупљења гаса.

Инфлација која једе куповну моћ

Истиче да ће куповна моћ грађана у ЕУ пасти у двоцифреној вредности (од 10 до 20 одсто), а у неким земљама и више.
"Порука је да се мора диференцирати спољнотрговинска размена, не само на тржишту ЕУ, сада је то нестабилно тржиште", рекао је Аћимовић.
"Волео бих да нам је циљ - да 50 одсто будемо доминантни са ЕУ, а 50 одсто са земљама Брикса и остатком света", рекао је Аћимовић, додајући да то важи и за набавке.
Према његовим речима, много више набављамо из других земаља него из ЕУ.
Истиче да чврсто и темељно треба улагати у производњу, инфраструктуру, покушати са мало измењеном стратегијом субвенционисања, да се смање субвенције које иду страним инвеститорима.
"Треба нам бар још два светска произвођача, не само у аутомобилској индустрији, који имају глобалне ланце снабдевања, где би и њихови добављачи дошли код нас као и да наши добављачи уђу у тај систем снабдевања фирми", напомиње Аћимовић.
Јесен је пуна изазова. Више се троши по природи ствари, реч је о домаћинствима. Зими се више троше енергенти и сировине.
"Нема више света и економије засноване на јефтиним сировинама било енергетским или везаним за производњу. Све мора да се ресетује. Економски односи у свету неће бити више исти", закључио је професор Аћимовић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала