https://sputnikportal.rs/20220804/parastos-zrtvama-oluje-u-crkvi-svetog-marka-1140695753.html
Парастос жртвама „Олује“ у Цркви Светог Марка
Парастос жртвама „Олује“ у Цркви Светог Марка
Sputnik Србија
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос страдалима у хрватској акцији „Олуја“, у којој је убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протерано... 04.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-04T12:55+0200
2022-08-04T12:55+0200
2022-08-20T16:07+0200
србија
србија – политика
срби из хрватске
помен
акција „олуја“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/04/1140695400_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_c27a2f54c0165d81d29427b2f200fb27.jpg
Парастосу је присуствовао велики број грађана, који су на тај начин одали пошту свим страдалим сународницима из Хрватске, а градоначелник Београда Александар Шапић положио је венац на спомен плочу српским жртвама испред цркве.Међу окупљенима је био и градски менаџер Мирослав Чучковић, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, потпредседник СРС Александар Шешељ.Након парастоса, који су организовали удружење „Завичај“ и Координација удружења избеглих и расељених, представници удружења ветарана положили су венце.„Олуја“ је најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ.Акција је почела 4. августа 1995. године, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.Више од 250.000 Срба из Хрватске, су у колонама аутомобила, камиона, трактора стигле у Србију из свог завичаја.Акција је, званично, трајала четири дана и завршила се падом Српске Крајине и успостављањем контроле Хрватске над том територијом.Међународну кривични трибунал за бившу Југославију је „Олују“ у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше РКС у Хрватској.Међутим, у другостепеној пресуди су те тврдње одбачене и генерали су ослобођени.Српско тужилаштво за ратне злочине је недавно подигло прву оптужницу за ратне злочине почињене током Олује, против четири официра хрватске војске због сумње да су наредили акцију у којој су страдали цивили у избегличкој колини.А зашто прича о „Олуји“ није никада до краја испричана анализирали смо у емисији „Спутњик интервју“, чији су гости били председник центра Веритас Саво Штрбац, бивши официр војске Републике Српске Крајине Милорад Поповић и новинар Милена Марковић:
https://sputnikportal.rs/20220804/selakovic-oluja-se-nikada-nece-ponoviti-jer-srbija-to-nece-dozvoliti-1140686399.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – политика, срби из хрватске, помен, акција „олуја“
србија – политика, срби из хрватске, помен, акција „олуја“
Парастос жртвама „Олује“ у Цркви Светог Марка
12:55 04.08.2022 (Освежено: 16:07 20.08.2022) У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос страдалима у хрватској акцији „Олуја“, у којој је убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протерано више од 250.000.
Парастосу је присуствовао велики број грађана, који су на тај начин одали пошту свим страдалим сународницима из Хрватске, а градоначелник Београда Александар Шапић положио је венац на спомен плочу српским жртвама испред цркве.
Међу окупљенима је био и градски менаџер Мирослав Чучковић, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, потпредседник СРС Александар Шешељ.
Након парастоса, који су организовали удружење „Завичај“ и Координација удружења избеглих и расељених, представници удружења ветарана положили су венце.
„Олуја“ је најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ.
Акција је почела 4. августа 1995. године, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.
Више од 250.000 Срба из Хрватске, су у колонама аутомобила, камиона, трактора стигле у Србију из свог завичаја.
Акција је, званично, трајала четири дана и завршила се падом Српске Крајине и успостављањем контроле Хрватске над том територијом.
Међународну кривични трибунал за бившу Југославију је „Олују“ у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше РКС у Хрватској.
Међутим, у другостепеној пресуди су те тврдње одбачене и генерали су ослобођени.
Српско тужилаштво за ратне злочине је недавно подигло
прву оптужницу за ратне злочине почињене током Олује, против четири официра хрватске војске због сумње да су наредили акцију у којој су страдали цивили у избегличкој колини.
А зашто прича о „Олуји“ није никада до краја испричана анализирали смо у емисији „Спутњик интервју“, чији су гости били председник центра Веритас Саво Штрбац, бивши официр војске Републике Српске Крајине Милорад Поповић и новинар Милена Марковић:
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
