Руски стручњак о последицама хемијског рата САД у Вијетнаму: Рат још није завршен
08:00 10.08.2022 (Освежено: 12:49 11.04.2023)
© Sputnik / РИА Новости
Пратите нас
Интензивни хемијски рат Сједињених Америчких Држава у Вијетнаму који је започео 10. августа 1961. године, трајао је до краја 1971. године. Али, за сам Вијетнам, тај рат још није завршен, изјавио је у интервјуу за Спутњик генерални директор руског дела заједничког вијетнамско-руског Тропског центра професор Андреј Кузњецов.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Он је, уочи обележавања годишњице хемијског рата САД у Вијетнаму објаснио да су последице тога по животну средину и становништво и данас присутне.
„То је зато што диоксини, по доспевању у људски организам, почињу да делују као ХИВ инфекција. Ако је човек потпуно здрав – на њега не делују. Чим имунитет човека ослаби и почне нека болест, диоксини се одмах уграђују у болесне ланце ћелија и почињу да делују на свој начин. На који – нико не зна. Они могу да изазову онколошка обољења, оштећење јетре, коже, респираторног система и много друго. Најтрагичније је што се се патологија диоксина наслеђује преко мајчиног млека. Више од милион и по Вијетнамаца из већ три послератне генерације пати од овога“, описао је Кузњецов.
Он је објаснио да ће се још прилично дуго, током много генерација, диоксини и даље преносити са мајки на њихову децу. Уз то, за диоксине не постоји минимално дозвољена доза.
Према његовим речима, у Вијетнаму константно постоји потенцијална опасност од рађања деце са најразличитијим деформитетима. И данас су широм републике затворена за јавност нека села, где се у породицама рађају деца са различитим дефектима. Постоји неколико специјализованих интерната где живе деца са генетским поремећајима.
Две бивше америчке базе - најстрашније жариште заразе
Професор је подсетио да научници из различитих земаља већ дуго времена проучавају утицај диоксина на тло, али само у условима умерене и северне климе, нико није проучавао његово понашање у тропима. Он је нагласио да је заједнички руско-вијетнамски Тропски центар први и једини који се тиме бави.
„Молекули диоксина праве једињења са тлом различите киселости, образују се нови молекули који садрже диоксин, а који су растворљиви у води и преносе водом. Мешају се са кишницом, продиру дубоко у тло, преносе се подземним водама и даље доспевају у бунаре, језера, реке, мора и стотине километара од места њиховог распршивања. Та ситуација се задражала у Вијетнаму до данас“, објаснио је Кузњецов.
Истакао је да у Вијетнаму постоји неколико „горућих тачака“, места где су за време агресије Американци складиштили бурад са отровним материјама. Две бивше америчке базе у Да Нангу и Бијен Хоа и сада су највећа и најстрашнија жаришта заразе.
Професор је нагласио да је Тропски центар, од самог почетка и предвиђен да проучава последице америчког хемијског рата у Вијетнаму и да је због тога и основан.
Неизвестан крај деловања последица хемијског рата
Он је истакао да се током проучавања дошло до закључка да диоксини погубно делују на тло, флору и фауну.
„Резултати наших проучавања били су објављени и предати руководству Министарства одбране и здравствене заштите Вијетнама, исто као и научне и практичне препоруке за борбу против различитих последица деловања диоксина. Истовремено, наглашено је да је најефикаснији и најуопштенији начин спречавања деструктивног дејства на људе – максимална брига о њиховом здрављу“, објаснио је Кузњецов.
Он је закључио да је тренутно немогуће оценити када ће у Вијетнаму ишчезнути последице америчког хемијског рата, јер је та земља прва и једина која је била изложена тако огромном утицају отровних материја.
Хемијски рат САД у Вијетнаму и његове катастрофалне последице
Сједињене Америчке Државе су 10. августа 1961. године започеле хемијски рат у Вијетнаму, распршивши до краја 1971. године изнад Јужног Вијетнама 77 милиона литара дефолијаната. Од тога, 44 милиона литара, који садрже диоксин, који изазива различита обољења и генетске мутације код људи и других живих бића који дођу у додир са њим. Услед директног контакта са диоксином, те деценије страдало је око три милиона Вијетнамаца.
Четрнаест одсто територије Јужног Вијетнама било је изложено утицају тог отрова, што је довело до тешких последица по земљу и природу. Уништено је око милион хектара џунгле и преко 100 хиљада хектара низијских шума. Америчке трупе уништиле су 70 одсто плантажа кокоса, 60 одсто плантажа хевеје.Такође је промењена еколошка равнотежа Вијетнама. У погођеним областима, од 150 врста птица, остало је 18, дошло је до скоро потпуног нестајања водоземаца и инсеката, смањен је број риба у рекама и промењен је њихов састав.
Нарушен је микробиолошки систем тла. Промене у фауни довеле су до смењивања по човека безопасних црних пацова другим врстама, преносиоцима куге. Међу врстама комараца, појавили су се и преносиоци маларије.
