Хилово жаљење за жаљење-хоће ли нам Американци опростити што су нас тукли
22:03 12.08.2022 (Освежено: 13:11 26.08.2022)
© MILOS MILIVOJEVICКристофер Хил
© MILOS MILIVOJEVIC
Пратите нас
Изјава какву је амерички амбасадор Кристофер Хил дао обилазећи део зграде РТС коју је НАТО на челу са САД бомбардовао 1999. године убивши 16 медијских радника боље да није ни давао. Без извињења за такав чин, уз куртоазно жаљење због страдалих, није пропустио да Србији поручи шта јој ваља чинити.
Хил који је био специјални изасланик за Косово током 1998. и 1999. године и десна рука америчког дипломате Ричарда Холбрука, посебно укљученог у окончање сукоба на Балкану деведестих година прошлог века, искористио је позив РТС-а на интервју да обиђе и место НАТО злочина.
Хилов врхунски цинизам
"Пре свега изразио бих жаљење због губитка живота људи који су радили свој посао овде у овом студију. Мене ово подсећа на једну тужну еру, еру лоших односа Србије са САД и земљама НАТО-а, али се надам да је то ера које људи могу да се сете и да онда покушају да пронађу бољу еру, боље односе са овим земљама и надам се да никада више нећемо видети нешто овако", рекао је Хил за РТС.
„Од Хила мене лично ово не изненађује, јер је његово слање овде за америчког амбасадора већ била порука. Он је био један од саучесника злочина против наше земље, један од саучесника интелектуалне, дипломатске агресије на нашу земљу. Оног тренутка када смо му дали агреман ми смо себе отворили за овакву врсту његовог циничног и бездушног деловаља“, каже за Спутњик политиколог Александар Павић.
Не чуди га, каже ни порука да је на нама да пронађемо бољу еру и боље односе са САД и земљама НАТО-а, како не бисмо ризиковали да нам се понови она лоша ера.
© Sputnik / Лола Ђорђевић Рушевине зграде РТС-а коју је НАТО бомбардовао 1999. када је погинуло 16 запослених
Рушевине зграде РТС-а коју је НАТО бомбардовао 1999. када је погинуло 16 запослених
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Да опростимо Ђури што нас је тукао
„То је у складу са америчком политиком да су они у праву, да оно што су урадили јесте за жаљење, али да је ипак било неопходно. Они су тако говорили и о агресији на нашу земљу. Они су у ствари били на страни добра и њихове жртве са тим треба да се суоче, да то прихвате, да треба да опросте Ђури што их је тукао", иронично је констатовао Павић парафразирајући познату реплику из филма „Балкански шпијун“ Душка Ковачевића.
Од нас се, додаје он, очекује да схватимо да је то све било за наше добро и да треба да заборавимо злочин, и што је за њих посебно важно, штету коју су нам нанели - да нам не падне на памет да тражимо одштету, а камоли њихову кривичну одговорност за оно што су нам радили.
Некадашњи дипломата Живорад Јовановић сматра да амерички амбасадор нема разлога за бригу када је у питању памћења српског народа, јер је 85 одсто становништва Србије против НАТО-а.
Он изјаву Хила види као врхунски цинизам и објашњава зашто:
„Цинизам је да се после толико година, када је свету потпуно јасно да је 1999. године извршена агресија као злочин против мира и човечности, очекује да Србија као жртва тог злочина треба да промени своју политику, а не онај који је злочин извршио“.
Неће да се мењају
© AP Photo / Susan WalshПо стандардима Америке и НАТО бомбардовање Србије без одобрења УН било је за наше добро
По стандардима Америке и НАТО бомбардовање Србије без одобрења УН било је за наше добро
© AP Photo / Susan Walsh
Србија, како каже за Спутњик, не може да буде земља која одустаје од одбране суверенитета и територијалног интегритета, нити ће икада изневерити своје слободарске и демократске традиције, да се бори за поштовање међународног права, повеље УН и за спровођење Резолуције 1244 Савета безбедности УН која представља међународни правни акт са највећом обавезујућом правном снагом.
И историчар Драгомир Анђелковић изјаву Хила сматра циничном.
Ако Хил мисли да ствари треба да буду превазиђене и да идемо даље, у том случају Америка би морала да повуче потезе, а то значи да одустане од промоције косовског сепаратизма и да промени приступ политици на Балкану и по другим питањима, као што је Република Српска.
„Мислим да би велики део јавности Србије био спреман за максималну нормализацију односа ако су и наши национални интереси уважени, а то подразумева радикалну промену става о Косову и прихватање Дејтона у изворном облику, што подразумева одустајање од централизације Босне и Херцеговине. Ако су спремни тако нешто да ураде, сигурно је велики простор за нормализацију, али је проблем што нису спремни и што онда све делује цинично“, закључио је наш саговорник.