Годину дана од повратка талибана на власт: Да ли се ико на Западу више сећа Авганистана
© AP Photo / Ebrahim Noroozi
Пратите нас
Пре само годину дана свет је био ужаснут брзином којом талибани освајају авганистанске територије, а стравичне слике људи који висе са авиона у очајничком покушају да побегну из те земље, плашећи се освете због сарадње са америчким војницима и међународним организацијама, пуниле су новинске ступце. Да ли се данас ико више сећа Авганистана?
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Док талибани 15. август, дан када су 2021. године ушли у Кабул, славе као државни празник, фокус западних медија данас је на Украјини. У ишчекивању да режим у Кијеву, уз свесрдну западну „помоћ“ победи Русе, нико у мејнстрим медијима више и не помиње прошлогодишњу америчку „бежанију“ из Авганистана, а изостаје и тадашња забринутост светске јавности због тога како ће се повратак талибана на власт одразити на судбину Авганистана.
Вести о стварној ситуацији у тој земљи, економским и друштвеним приликама, све су ређе и углавном, чини се, служе за попуњавање преосталог простора у медијским рубрикама посвећеним „дешавањима у свету”.
Да ли се Запад и даље сећа Авганистана
Према речима Александра Гајића из Института за европске студије, види се да је у међународним медијима, пре свега западним, Авганистан тек у неком петом плану.
Брзо је, каже, прошао шок од повлачења Американаца у августу прошле године, услед концентричних „удара” талибана који су у практично филмском року од свега неколико дана заузели већину градова, јако брзо напредовали и на крају ушли у Кабул. То је, напомиње наш саговорник, тада интересовало западну јавност, а након тога је интересовање за судбину тамношњег становништва нагло спласло.
„Тако да, заправо, видимо да у том савременом свету, где се јако брзо мењају вести и где се фокус намерно потенцира на једну тачку, док друге тачке које су до јуче биле битне бивају занемарене, Авганистан постаје типичан пример потпуног занемаривања и незаинтересованости за праву ситуацију. Наравно, осим специјализованих међународних и невладиних хуманитарних организација, које ће спорадично у неким својим извештајима помињати тамношњу ситуацију, али и то више да би оправдали своју делатност и покрили све регионе света, него зато што ту заиста постоји неко дубоко интересовање или деловање у погледу побољшања положаја становништва под режимом какав је талибански“, указује Гајић.
САД су, подсећа наш саговорник, у тренуцима евакуације својих снага покушале да евакуишу и сараднике претходног режима и пребацили су их у америчке базе на другим локацијама, пре свега на Блиском истоку, али и на Балкану.
„Међутим, већину становништва Авганистана су препустили судбини и од тада не постоји неко интересовање влада и медија, осим спорадичног и умереног надзирања тамношње ситуације од стране међународних хуманитарних организација. Оне наступају на неким стручним конгресима или семинарима који се баве том проблематиком на глобалном нивоу, па се ту могу наћи неки подаци о кршењу људских права, броју ухапшених и тако даље, али ништа више од тога. Дакле, не постоје неке јасно видљиве политичке активности након што те организације објаве неку вест, па видимо да у том политичком смислу не постоји заинтересованост да се било каква активност на том простору поново покрене или интензивира ако и постоји у неком благом облику“, истиче Гајић.
Талибани се учврстили на власти
У међувремену, примећује Гајић, талибански режим се учврстио на власти, иако нису заузели целу територију земље.
„Након повлачења Американаца и почетног пи-ара талибана о томе како ће њихов режим бити мало опуштенији у погледу примене шеријатског закона и како неће бити толико радикално анти-либералан и против савремених тековина, видели смо учвршћивање њихове власти, као и то да су се они, по свим суштинским питањима, можда мало спорије и мало мање видљиво, у највећој мери вратили на позиције које су имали раније. Дакле, не би се могло рећи да народ Авганистана нешто боље живи, напротив, тај репресивни моменат талибана је врло изражен, само је мало мање видљив”, наводи наш саговорник.
Талибани су, додаје Гајић, научили медијске пи-ар трикове да то мало прикрију, али се у суштини ради о режиму који је променио длаку, али не и ћуд, будући да се ситуација у економском, политичком и статусном смислу у Авганистану вратила на оне гране на којима је била деведесетих година прошлог века:
„Они у фундаменталним стварима имају зацртане ставове о томе како, по шеријатским законима, треба да функционише друштво и то мање-више доследно и спроводе. Међутим, овог пута су се много мудрије поставили у спољнополитичком кључу, односно у свом односу према великим силама које су утицајне у региону, пре свега у средњој Азији, а то су Кина и Русија. Ту су талибани много одмеренији и много боље односе су успоставили са, пре свега, Кинезима. Такође, имајући у виду да су талибани у блиским односима са Пакистаном, будући да је становништво те земље истог етничког порекла као и већина талибана, уплели су се и у унутрашње прилике у самом Пакистану“.
Чека ли и Украјину заборав Запада
На питање да ли и Украјину, у неком тренутку, очекује судбина Авганистана у погледу губитка интересовања западних сила и медија, Гајић каже да се то, имајући у виду како су у последњих 30 година пролазили сви простори који су због геополитичке, политичке, ратне или какве друге ситуације која је била изазвана сукобом неких интереса и уплитањем, пре свега, западних сила, били предмет великог интересовања, свакако да закључити.
„То је судбина коју су, са неким расплитањем геополитичке ситуације, променом односа снага или просто променом фокуса интересовања, мање-више доживели сви региони који су били у сфери интереса превасходно западних сила, њихових медија и хуманитарних организација. Након једног тренутка долазило је до медијског засићења, онда попуштања политичког и геополитичког интересовања, војног узмицања, а затим и препуштања тог простора некој својој судбини која се, по правилу, показала да није баш светла“, закључује Александар Гајић.
Одлуком америчког председника Џозефа Бајдена, у ноћи 31. августа 2021. године САД су окончале своје готово дводеценијско војно присуство у Авганистану. Америчка војска је напустила аеродром у Кабулу, а након што су талибани преузели власт прекинута је испорука међународне помоћи тој земљи. Привремену владу талибана није признала ниједна држава.
