Нови корак Кубе ка социјализму 21. века
16:26 21.08.2022 (Освежено: 11:51 09.03.2023)
© AP Photo / Ramon Espinosa
Пратите нас
Куба, која није успела да реши проблем несташице основне робе, једним тихим али дугорочним курсом реформи иде ка нечему што бисмо могли да назовемо социјализмом 21. века. Зато не треба да чуди најновији потез Хаване која је после шест деценија дозволила странцима да улажу капитал у кубански трговински сектор.
Комунистичка власт на Куби овим је укинула политику стару колико и комунизам у тој држави где је малопродаја као и све остало била национализована. Званичници владе у Хавани су најавили да ће страни инвеститори у потпуности или делимично моћи да поседују велетрговине док ће малопродаја бити за њих отворена уз контролу, јер превласт, како је рекла министарка спољне трговине, Бетси Дијаз Веласкез, мора да има - државно тржиште.
Фаза константних реформи
Да ли ово значи и дефинитиван раскид са Кубом какву је свет познавао од револуције Фидела Кастра која је полако и постепено почела да се ослобађа тог наслеђа?
Политиколог др Рајко Петровић, стручњак за Латинску Америку, за Спутњик каже да се Куба већ више од 10 година налази у фази константних реформи које нису само економског него и политичког карактера. Оне су инициране још од када је 2008. Раул Кастро преузео власт, а посебно након његовог познатог сусрета са тадашњим америчким председником Бараком Обамом.
Након тога Куба се у време Трампа нашла на удару додатних америчких санкцијa, које је наставио и Бајден. Њихове последице, као и пандемије ковида 19, упркос томе што је Куба успела да направи своју вакцину, произвеле су економске и социјалне проблеме који су прошле године резултирали побунама на улицама Хаване и других кубанских градова.
Нови потез не изненађује
„Ово што се сада десило са дозволом страним компанијама, односно инвеститорима да уђу на кубанско тржиште, што је промена једног специфичног модела затворене економије који је функционисао у протеклих 60 година, није изненађење и није некаква изолована ад хок одлука“, каже добар познавалац кубанских прилика.
Он је подсетио на економске реформе које су у последњих 10 година спроведене на Куби и биле су у служби њене постепене трансформације ка земљи која неће бити чисто неолиберално капиталистичка, него ће свој социјалистички модел прилагодити захтевима 21. века.
Куба је још одавно започела с праксом уступања земљишта у државном власништву домаћим фармерима, што је било незамисливо деценијама уназад. Куба је, набраја даље наш саговорник, веома либерализовала регулативе које су везане за мали бизнис и кубански предузетници су први пут добили слободу да запошљавају људе изван своје породице. Дозволила је формирање непољопривредних задруга тако да данас на Куби постоји више од 600.000 самозапослених приватника и више од 400 задруга које су део приватног сектора, додаје он.
Економске реформе на Куби су у служби постепене трансформације њеног социјалистичког модела
CC0 / Pixabay /
Приватно власништво и страни капитал
Са друге стране, државне компаније на Куби, чак и оне стратешког усмерења, временом су све више постале самосталније од државног економског планирања како би била повећана њихова конкурентност на тржишту.
„Приватно власништво на Куби је, такође, у последњих десетак година легализовано, што није било могуће у првим деценијама постреволуционарне Кубе. Од 1959. до 2011. године била је забрањена куповина и продаја кућа и аутомобила. Затим су од 2012. уведени и лични порези, а 2014. године донета је одлука у складу са новим законом о страним инвестицијама чиме су олакшане њихове економске активности. Због тога најновији потез није изненађење, каже Петровић.
Држава је намете страним инвеститорима упола смањила, а од када је на чело Кубе и кубанске комунистичке партије на чело дошао Мигел Дијаз Канел, одмах по ступању на дужност је указао на отклон Кубе од комунизма, али да она није и никада не може да одустане од одређеног модела социјализма.
И политичке промене
Када се, каже он, томе додају и неке политичке промене у тој земљи, да је 2018. уставом уведена функција премијера, а да је после више деценија председнички мандат орочен на пет година, онда све то говори да се Куба, колико због спољних притисака, толико и због своје унутрашње потребе да се реформише, заиста креће ка нечему што бисмо можда могли да назовемо социјализмом 21. века. По мишљењу стручњака за латиноамерички континент, реч је о социјалистичком моделу који је видљив у другим левичарским латиноамеричким земљама попут Никарагве или Венецуеле.
„Све ове измене говоре о томе да Куба иде једним тихим али дугорочним курсом реформи, јер та земља не може више да функционише као некада у строго контролисаним условима као у време Хладног рата када је добијала огромну помоћ од Совјетског савеза. Сада је ситуација много другачија. Имамо Кину која ће ускоро бити водећа светска економија, која има комунистичко политичко уређење, али тржишно економско. Куба очигледно иде тим неким курсом“, истиче Петровић.
Досадашње промене нису успеле да реше главни проблем Кубе - несташицу најнеопходније робе и лекова и сада се, како кажу суочава са најтежом економском кризом. На питање може ли најновија одлука о уласку страног капитала у трговински сектор, допринети опоравку домаће индустрије како то сматра кубански министар економије Алехандро Гил, Петровић мисли да је то могуће.
Затворени модел економије који је трајао од Кастрове револуције почео је да се реформише пре десет година
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Објашњавајући зашто, он напомиње да је Куба земља са значајним ресурсима и значајним људским потенцијалима, да је становништво на Куби великим делом високообразоано. Улазак страног капитала на Кубу који би био у одређеној мери ограничен, како то садашња влада планира, свакако би могао да произведе позитиван ефекат, сматра наш саговорник.
Нема другог пута
Петровић не пориче да кубанске власти страхују од тога да би улазак страних компанија, пре свега из САД, могао да поремети политичку ситуацију у самој Куби. Сви се, каже, добро сећају када је чувена америчка компанија ИТТ која је имала своју филијалу у Чилеу, а то заправо била испостава ЦИА, у значајној мери омогућила да дође до пуча којим је Салвадор Аљенде збачен са власти 1973. Године.
„Куба, очигледно, нема други пут којим може да иде. Она не може да остане изолована из глобалних тржишних токова. Ако то не може једна моћна Кина, један Русија која је видимо отворено супротстављена пре свега геополитичким интересима Запада, онда не можемо очекивати од Кубе да остане типична планска привреда, јер то је ипак једна мала земља са великим проблемима које мора да реше и који су конкретни и тичу се свакодневних животних питања“, закључио је саговорник Спутњика.
