00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Очекујем експлозију медаља у атлетици, Ивана није рекла последњу реч
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Тајна веза Београда и босанског бесколеновића Ива Андрића

© Sputnik / Лола ЂорђевићИзложба "Иво Андрић-поводом 60 година од добијања Нобелове награде" у дворишту Државног архива Србије
Изложба Иво Андрић-поводом 60 година од добијања Нобелове награде у дворишту Државног архива Србије  - Sputnik Србија, 1920, 27.08.2022
Пратите нас
О односу Београда и нобеловца Ива Андрића разговарали смо са Жанетом Ђукић Перишић, ауторком књиге „Небо над Београдом – Андрић и престоница“.
Мобилна апликација Sputnik на српском језику - Sputnik Србија
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Иво Андрић први пут је дошао у Београд скоро илегално са другарима из сарајевске гимназије пре почетка Првог светског рата, а после је дошао 1920. године да би остао до краја живота. Београд је, као друга средина и други културни модел много утицао на Андрићево дело, сматра Жанета Ђукић Перишић, аутор студије „Небо над Београдом – Андрић и престоница“.
„Оно што је упио од београдске атмосфере, духа, догађаја, свих тих дружења са знаменитим представницима српске културе, науке и уметности у великој мери је утицало и инспирисало Андрића и он је написао један озбиљан број приповедака које говоре о Београду. Београд је у његовом делу јако присутан, као и Вишеград и Сарајево“, каже Жанета Ђукић Перишић за „Орбиту културе“.

Узајамна љубав на први поглед Београда и босанског бесколеновића

Између Андрића и Београда родила се узајамна љубав на први поглед и кад је почетком октобра 1920. године ступио на тло Београда дошло је до једног специфичног прожимања.
„Андрића је Београд прихватио, он је био, како се каже босански бесколеновић али је успео да се наметне као личност респектабилних квалитета јер је за њим дошао и глас о великом борцу за националну ствар, о искушенику и сужњу који је робијао због тога што се залагао за југословенску идеју, за уједињење, како је говорио, троплеменог народа у једну државу и избављење од Аустроугарске као тамнице народа“.

Потврда вредности човека који никад није био беба

Андрић се увек понашао у складу са собом и са својим моралним начелима. Био је човек изразите моралне вертикале који није срљао нити се без размишљања бацао у политичке или идеолошке одлуке и мудро је размишљао о сваком свом кораку.
„Некако ми се чини да је он увек био паметан и мудар. Као што је једном рекао кад га је неко питао какви сте ви били као беба, а он одговорио: Ја никада нисам био беба.“
Иво Андрић са супругом Милицом Бабић-Андрић непосредно по добијању Нобелове награде за књижевност 31. октобра 1961. - Sputnik Србија, 1920, 08.05.2022
КУЛТУРА
Писма српских великана: Уздржани Андрић, емотивац Црњански и Ћосићево писмо Удби
Андрић је успео као мало ко од придошлица у Београду у првих пет година. У Српском књижевном гласнику већ 1920 објављује прву приповетку, затим у Српској књижевној задрузи, у колу, објављује своју први збирку прича 1924. а већ 1926. примљен је у Српску краљевску академију као дописни члан.
„Мало ко се могао похвалити тиме да је у првих пет година дошавши из једне потпуно нове средине и не знајући никог живог у том граду успео да на тај начин потврди своју вредност“.

Масони, Андрић и љубавна афера

Прича да су га масони „истерали из ложе“ због љубавне афере, остала је на нивоу спекулације и говоркања, али је велики број људи од те 1925. до данас „овако или онако препричавао ту анегдоту“. Андрића су, наводно, масони најурили због кратке љубавне афера са женом свог кума Густава Крклеца.
Жанета Ђукић Перишић сматра да Андрић није случајно ушао у масоне. То је био мудар поступак јер је рачунао да би било јако добро да се учлани у неку организацију у којој су угледни људи са утицајем којима би он могао да припада и да се користи тим утицајима. И ту нема ништа лоше.
„На основу Андрићевих дела могу да тврдим да је био велики познавалац жена, њихове душе, срца и телесности. Неке од најлепших и најузбудљивијих страница Андрићеве прозе управо говоре о женама и женском принципу. Тако да ако ћемо да закључимо, Андрић је био прави мушкарац који је волео жене и ја у томе видим само предности. И никад није говорио о својим љубавним авантурама хвалећи се за кафанским столовима“.

Коначно опредељење за српски културни простор – Београд 1941.

Одлуком да се настани у Београд 1941. године, Андрић се етаблирао у српску судбину, народ и књижевност. Такву констатацију у своје време дао је Михиз рекавши да је то та година кад се Андрић коначно и дефинитивно опредељује за српски културни простор.
„Андрић је после два месеца проведена са представницима југословенских дипломатских мисија и њихових породица на Боденском језеру не прихватајући понуду немачких власти да сам пређе у неутралну Швајцарску, одлучио да дели судбину народа. Увек је цитирао Хелдерлина да песник мора увек да буде уз свој народ. Вратио се у Београд, није отишао у НДХ нити са представницима југословенске владе у Лондон. Он је 1. јуна 1941. стигао у Београд на железничку станицу не знајући куда да иде јер није имао ни дом, ни кућу, ни собу“.
Кадар из филма Пролеће на последњем језеру. - Sputnik Србија, 1920, 02.03.2020
Љубавни троугао Ива Андрића у нацистичком „златном кавезу“
Још као гимназијалац гледао је у Србију као својеврсни Пијемонт, једно интегративно језгро које привлачи те словенске синове свих народа са свих територија у Аустроугарској. То је време у ком је Србија једина земља у околини која је независна и слободна.
„Верујем да га је одушевљење Србијом и његова љубав према Србији као слободној земљи вукла свих година, и ратних и поратних, чак и да га је вера у то да ће једна држава заправо реализовати сва та хтења младобосанска довела дотле да је мање-више лако прихватио и нову социјалистичку, послератну Југославију“, закључила је Жанета Ђукић Перишић.
Комплетан разговор са Жанетом Ђукић Перишић можете послушати у „Орбити културе“.
Иво Андрић - Sputnik Србија, 1920, 26.02.2022
КУЛТУРА
Иво Андрић – борац против колонијализма који је робијао због својих убеђења
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала