https://sputnikportal.rs/20220827/veciti-rat-i-mir--ko-kome-vise-duguje-svet-tolstoju-ili-tolstoj-svetu-1141710147.html

Вечити „Рат и мир“ – ко коме више дугује, свет Толстоју или Толстој свету?

Вечити „Рат и мир“ – ко коме више дугује, свет Толстоју или Толстој свету?

Sputnik Србија

Историја промишљања света исписана на страницама Толстојевог Рата и мира читаоце привлачи и 155 година након њеног првог изласка из штампе. Свет се увелико... 27.08.2022, Sputnik Србија

2022-08-27T17:08+0200

2022-08-27T17:08+0200

2022-08-27T17:08+0200

култура

култура – вести

лав николајевич толстој

рат и мир

орбита културе

александар јерков

русија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110677/71/1106777148_0:358:1473:1187_1920x0_80_0_0_4c3e577ade6c565b2d224047cc757e55.jpg

Поводом 155 година од изласка једног од највећих и још увек актуелних романа којег време није демантовало већ само потврдило као једног од важнијих критеријума не само у руској већ и светској књижевности за Орбиту културе говоре професор доктор Александар Јерков и доцент доктор са Филолошког факултета у Београду Василиса Шљивар.Ко је кога задужио: Свет Толстоја или Толстој светОдговор на питање ко коме више дугује, свет Толстоју или Толстој свету излази из опсега тема на које одговор могу да нам понуде теоретичари књижевности и филолози, будући да је и сам Лав Николајевич обављао своју „дужност“ писца превасходно из угла филозофа и моралисте. У покушају да одговори на ово „кокошка или јаје“ питање, професор Јерков проналази речи у парафрази Шопенхауера и тврди да је Толстој, дајући свету све што има, заузврат добио, односно завредео, да постане не само један од најзначајнијих писаца своје епохе, већ и камен темељац свеукупне светске књижевности и њених многобројних, различитих жанрова.Историју пишу народиТолстој је, како истиче Шљивар, дајући себе, повукао главну нит и линију усмерења која се протеже кроз целокупан његов опус, а та линија је управо она хуманистичка нит која, и у роману Рат и мир, надјачава све историјске, војне и љубавне аспекте приче. Неумитност провлачења те хуманистичке нити кроз историју човечанства односно њено предочавање на страницама Толстојевог дела је оно због чега је овај роман специфичан, а спој белетристике и историјозофије чини га првим своје врсте у светској књижевности. Разматрање филозофских питања и дилема у склопу шире приче историјског процеса односе се пре свега на улогу човека као појединца, а гледајући на поменуте процесе из Толстојеве перспективе долази се до закључка да је заправо колективна свест, односно један народ, њихов главни носилац. Историјски процеси су процеси дугог трајања и ни један појединац, било да је у питању цар, војсковођа или неко други, не може на њих утицати нити кроз њих дотаћи тачку самоспознаје. До такве врсте промене не долази се рационално, јер самоспознаја која води до преображаја или обожења не долази из разума, већ срца.Истог је мишљења и професор Јерков који наглашава да историју не чине великани нити велики гестови великих људи или велики походи, већ да је сама историја природна и друштвена појава чији је главни јунак народ. Дефинисан појединац са именом и презименом почео је да се јавља почетком 17. века са Дон Кихотом и моделом нововековног романа, а наставио је да стоји у фокусу до данас.Овде Толстој опет прави не прекретницу, већ искорак. Он диверсификује позицију главног јунака, односно нужног хероја, и својом конструкцијом романа одговара на питање његове потребне или непотребне неопходности. Рат и мир је нешто најближе ономе што би се могло назвати ширином и потпуношћу романа у којем је постојала потреба да се заокружи целовитост једног света, а сама природа приповедања захтевала је да та целина буде усредсређена на догађаје, јунаке и актере који се на том месту налазе. Ти јунаци налазе се, баш као и у животу, на различитим и често дијаметрално супротним странама постојања, од уштогљеног света исувише „исправног“ Андреја Болконског, па до фанатичности Пјера Безухова која залази у домен духовне контаминације.Не полазећи од појединачног ка колективном, дакле од личности, већ обрнуто, од колективног ка појединачном, Толстој постиже управо оно за шта каснији писци нису били кадри. Његов јунак постаје аутентичан човек будући да се сусреће са хоризонтом аутентичне егзистенције, која није унапред кодирана. У тим тренуцима Лав Николајевич превазилази хоризонт не само своје епохе и руске културе него и европске књижевности свога времена.Читање руских класика: Ко хоће, тај можеМањак интересовања за читање ма каквог обимнијег књижевног дела, а камоли оног што броји 1300 страница, последица је нових начина размишљања и комуникације, међутим, то није никакав наш, локални проблем, већ представља нови правац у „напретку“ људске цивилизације. Неспорно је да Толстој има публику, али она је драстично смањена, будући да већина читалаца сматра да нема довољно времена за један врло монолитан текст спорог приповедања, поготово након читања модернистичких романа.Ипак, књижевност није почела да се пише пре стотину или две стотине година, постојала је и пре пет хиљада година, а од свих друштвених феномена уметност и књижевност показују једну врсту истрајности. Појединац мисли да нема времена за читање дела о историји промишљања света само зато што живи у времену које, трпећи темпо модерног света, наизглед брже протиче, међутим, не поставља се питање ко може да прочита дело руског и светског класика, већ ко жели.Читав разговор о можете послушати у емисији „Орбита културе“ овде.

https://sputnikportal.rs/20220529/rusija-mora-ratovati-remek-delo-rat-i-mir-aktuelnije-nego-ikad-ponovo-na-pozorisnoj-sceni-1137817438.html

https://sputnikportal.rs/20220607/kijevu-smeta-tolstoj-iz-skolskog-programa-se-izbacuje-rat-i-mir-1138172383.html

2022

Вести

sr_RS

култура – вести, лав николајевич толстој, рат и мир, орбита културе, александар јерков, русија