Колико ће у просеку бити веће пензије следеће године
© Фото : Pixabay
Пратите нас
Примања најстаријих у Србији за два месеца биће увећана за око девет одсто, и просечна пензија са 30.974 скочиће на 33.761 динар, док ће кућни буџет најбројније категорије пензионера, која има више од 250.000 корисника и прима месечно 20.000, бити увећан за 1.800 динара.
онПратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Како би на рачуне сениора стигло ванредно повећање пензија неопходно је изменити Закон о пензијско-инвалидском осигурању. У Министарству рада увелико раде на променама одређених одредаба како би нови парафи дочекали на столу нову владу, а новац стигао на рачуне најстаријих до новембра.
Професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић наглашава да је индексација пензија у складу са швајцарском формулом дефинисана Законом о ПИО, па се она може променити само изменом овог прописа, пишу Новости.
„Побољшање положаја пензионера без ових измена могуће је само одобравањем једнократне помоћи. Најбоље је да се у постојећим околностима пензије повећају према швајцарској формули, а да се потом следеће године, уколико буде новца, одобри помоћ најстаријима. Сада, како се суочавамо с убрзањем инфлације, успоравањем раста привреде, великим ризицима од погоршања међународне ситуације, не би требало мењати швајцарску формулу“, сматра професор.
Већ од Нове године просечни чекови ће бити додатно повећани за 3.443 динара, док ће ови други за само неколико месеци имати 24.023 динара. То је повећање од 10,2 процента, чиме ће се заокружити, како наводи Министарство финансија, до сада највеће повећање пензија и да је његов циљ заштита животног стандарда пензионера.
Према садашњој рачуници, просечна пензија у Србији 2023. године требало би, захваљујући двоструком повећању, да буде виша за 50 евра. А према најновијим најавама, намера државе је да економска политика буде усмерена ка њиховом даљем повећању како би просечан чек достигао 500 евра.
За премијерку Ану Брнабић редован дијалог с представницима пензионера изузетно је важан и то ће бити један од најзначајнијих задатака и будуће владе. Она сматра да је веома важно да две стране заједно раде на унапређењу свеукупног положаја пензионера, пошто су они поднели највећи терет фискалне консолидације.
Због различите висине примања и повећање неће бити једнако за све. Према подацима Фонда ПИО, највише пензије у држави стижу на адресе око 391.000 Београђана. На њихове рачуне тренутно у просеку леже 40.167, а до јануара ће им примања бити увећана за 7.712 динара. Прате их Новосађани који сада имају 36.842, а већ почетком године добиће 7.073 динара више. За житеље Панчева садашњи чекови од 33.695 динара појачаће се за 6.469, док ће Нишлијама на рачун лећи 6.285 динара више.
Пензионери са најмањим просечним примањима живе у Новом Пазару и месечно примају 22.306 динара, а с двоструким повећањем кућни буџет ће им бити бољи за 4.282 динара. У стопу их следе житељи Алексинца са 23.382 динара, а од јануара ће бити у плусу за још 4.490. Лозничани ће имати 4.535 динара више, Лесковчани 4.610, а Прокупчани 4.700 динара...
Представници најстарије популације сматрају да је веома важно да у мандату нове владе што пре настави с радом комисија која прати прописе из система ПИО и да се у њен рад укључе и представници удружења, како би заједнички радили на свим питањима у вези с пензијским и социјалним осигурањем.
Удружења пензионера траже 24 одсто
Представници Удружења пензионера траже да се пензије у 2022. години, почевши од првог новембра, ванредно коригују за 24 одсто, што је четири одсто на годишњем нивоу.
Затим да повећање за 2023. износи 19,3 одсто што би било еквивалентно износу децембарске пензије за 2022, као и да у швајцарској формули раст зарада учествује са 90 процената, а раст трошкова – инфлације са 10 одсто вредности. Они траже и да се пронађе начин за враћање пензионерима неисплаћених делова пензија у периоду од 2014. до 2018. године.
