Кустурица: Како је настала књига о Хандкеу /фото/
09:31 02.09.2022 (Освежено: 14:45 23.05.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Редитељ и писац Емир Кустурица био је последњи гост у циклусу „Летњи плато БГБ“ у Библиотеци града Београда, где је говорио о својим романима и збиркама прича „Смрт је непровјерена гласина“, „Сто јада“, „Шта ми ово треба“ и пре свега о најновијем делу „Видиш ли да не видим“ о писцу Петеру Хандкеу.
Прослављени редитељ испричао је да му је супруга кад је прочитала књигу о Хандкеу рекла: „Ово твоје уопште није лоше“.
„И то је било све. Притом Маја чита барем једну књигу недељно. Добро је онда имати строгу жену. Тако и пре 30 година када сам полако почео нешто писати, верујем да би Чехов рекао за мене „Мали није лош“. Он је био претеча егзистенцијалне драме“, испричао Кустурица.
Додао је да он припада неком прошлом времену које су чинили Достојевски, Гогољ или Чехов.
Од савремених писаца издваја руског аутора Захара Прилепина и америчког новелисту Џонатана Френзена.
Казао је да је био инспирисан Чеховом у свом првом роману „Смрт је непровјерена гласина“.
„Нема литературе на свету која не садржи Чехова. Он је био лекар који је у својој 40. години написао сва та дела – драме, приче, приповетке“, подсетио је велики редитељ.
Филмски редитељ, сценариста, књижевник, музичар и лидер бенда „Emir Kusturica & No Smoking Orchestra“, градитељ – архитекта, идејни творац туристичких атракција и комплекса Дрвенград на Мећавнику и Андрићграда, директор и аутор филмско-музичког фестивала „Кустендорф“ на Мећавнику, глумац, продуцент...све то је у једној личности Емир Кустурица, који има своје виђење уметности, тачније аутентицну дефиницију: „Уметност је један терапијски пут. То је њен највиши смисао. Она терапијски делује на људе и не припада тржишној економији“.
Говорећи о књизи „Видиш ли да не видим“ о аустријском писцу Петеру Хандкеу казао је да му је Србија била инспирација да скрене са свог пута и колосека.
„Хандке је одувек био ван мејнстрима и онда је одједном невероватно тријумфовао у Стокхолму када је освојио Нобелову награду. То сигурно нико на свету није очекивао, надао се ни сањао да може да се деси“, казао је Кустурица описујући доделу Нобелове награде за књижевност у Стокхолму као масонску журку од хиљаду људи.
„Чини ми се да је са освајањем Нобелове награде Хандке постао нестваран, односно као да је више литерарни јунак него жив човек. Фамилија му је била присутна тамо, а он је увек преосетљив, емотиван, неповерљив према људима. Тако је од неког лика добио предлог да тај напише књигу о њему. Мени је то испричао, а онда сам му ја рекао да не пристаје на то, да не даје биографију о себи и да ћу ја написати књигу о њему, на шта ме је он збуњено и сумњичаво погледао“, открио је Кустурица.
Испричао је да је три пута кретао да пишем ту књигу и да му није ишло, да му је сваки пут деловало погрешно.
„Уплашио сам се да ће то на крају бити један политички памфлет“, рекао је Кустурица и навео Хандкеову мисао која му је оставила снажан утисак: „У рационалности нема вере ни религиозности, али зато у божанском дрхтају постоји све то што покрива човеков емоционални свет“.
