https://sputnikportal.rs/20220904/sljivu-nema-ko-da-bere-a-dnevnica-4000-dinara-1142152922.html
Шљиву нема ко да бере, а дневница 4.000 динара
Шљиву нема ко да бере, а дневница 4.000 динара
Sputnik Србија
Сезонски берачи шљива у Србији дневно у просеку могу да зараде око 4.000 динара, што је просечно за хиљаду динара више него 2021. Ипак, ова година је... 04.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-04T19:19+0200
2022-09-04T19:19+0200
2022-09-04T19:19+0200
економија
економија
србија
србија – економија
шљиве
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111022/69/1110226906_0:90:1920:1170_1920x0_80_0_0_dfb1ed1bcbeffc009e177f33af7a1bd9.jpg
Милен Ракићевић, произвођач шљиве из села Доље Гргуре, у општини Блаце, која је иначе рекордер по производњи овог воћа, признаје да проблема има пуно, али је највећи мањак радне снаге.„Овдашњи људи или неће да раде за дневницу која стаје око 4.000 динара, или су стари, немоћни за тај тежак посао, или одлазе у иностранство. Уз то, млади нам се запошљавају у фабрикама по Прокупљу, тако да произвођачи шљива заиста имају проблем. А баш ове године је родила фантастично, гајимо је на два-три хектара. Берба најквалитетније сорте „стенлеј” трајаће још око недељу дана“, открива Ракићевић.Произвођачи наглашавају да ретко пласирају воће на територији Србије због ниских откупних цена. Завршена је берба „чачанске лепотице“, а берачи би сада, да их има, имали пуне руке посла, јер је на ред дошла сорта „стенлеј”. Да би солидно живели, узгајивачи кажу да је потребно да откупна цена шљиве буде између 70 и 80 динара, али је она ове године ипак веома ниска.Тржиште је ионако нестабилно, а пошто откупна цена целе сезоне варира остаје питање да ли ће успети да прода шљиву, јер нема ни откупљивача.„Велика је вероватноћа да ће нам род пропасти. Већ сада плодови труну, што због влаге, што због тога што нема ко да их бере. Прошле године продавaли смо килограм шљиве по откупној цени од 45 динара, а ове по 15, па ви видите како ствари стоје. У мом крају има 20 сушара и 10 хладњача и оне такође кубуре са радном снагом“, наводи Ракићевић.На територији Блаца засађено је око 2,5 милиона стабала шљива, годишње се убере око 5.000 вагона, по чему је блачка општина водећи произвођач овог воћа. Поред Топличког, лидери у производњи шљиве су и Мачвански, Колубарски и Шумадијски округ.У Србији се шљива гаји на око 74.000 хектара, са просечном производњом од 550.000 тона. Трећа смо земља у свету по производњи, а по извозу суве шљиве пета, са око 5.500 тона на годишњем нивоу. Процењује се да у Србији има 42 милиона стабала овог воћа. Са њиховим повећањем, увећава се и извоз шљиве. Прошле године извоз (углавном сушене), из Србије у Руску Федерацију, Словенију, Француску вредео је 15,4 милиона евра, пише „Политика“.
https://sputnikportal.rs/20220806/nemci-postavili-novi-uslov-za-uvoz-srpske-sljive-1140786190.html
https://sputnikportal.rs/20211120/otkrivamo-tajnu-vrhunske-srpske-rakije-cetiri-stvari-neophodne-za-njeno-velicanstvo--sljivovicu-1131729932.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија, србија – економија, шљиве, магазин
економија, србија, србија – економија, шљиве, магазин
Шљиву нема ко да бере, а дневница 4.000 динара
Сезонски берачи шљива у Србији дневно у просеку могу да зараде око 4.000 динара, што је просечно за хиљаду динара више него 2021. Ипак, ова година је специфична, откривају пољопривредници, јер најпрепознатљивије воће у Србији нема ко да бере.
Милен Ракићевић, произвођач шљиве из села Доље Гргуре, у општини Блаце, која је иначе рекордер по производњи овог воћа, признаје да проблема има пуно, али је највећи мањак радне снаге.
„За разлику од прошле сезоне, када смо и могли да нађемо бераче, ове године окренуо сам стотине бројева. Звао сам људе из Лебана, Бојника, Сурдулице... Ипак, шљиве нам осташе необране, имамо их тренутно три вагона, од којих смо један вагон од десет тона сместили у каце и наменили за ракију. Пошто никако не можемо да нађемо раднике, у шљивику смо већ данима мој отац који има 80 година, супруга, син и ја. И тако је сваки дан“, прича Милен. Додаје да су његови шљивици пуни плодова, а необрани.
„Овдашњи људи или неће да раде за дневницу која стаје око 4.000 динара, или су стари, немоћни за тај тежак посао, или одлазе у иностранство. Уз то, млади нам се запошљавају у фабрикама по Прокупљу, тако да произвођачи шљива заиста имају проблем. А баш ове године је родила фантастично, гајимо је на два-три хектара. Берба најквалитетније сорте „стенлеј” трајаће још око недељу дана“, открива Ракићевић.
Произвођачи наглашавају да ретко пласирају воће на територији Србије због ниских откупних цена. Завршена је берба „чачанске лепотице“, а берачи би сада, да их има, имали пуне руке посла, јер је на ред дошла сорта „стенлеј”. Да би солидно живели, узгајивачи кажу да је потребно да откупна цена шљиве буде између 70 и 80 динара, али је она ове године ипак веома ниска.
„Тренутно је баш ниска, 13 динара по килограму, а берачи траже да им платимо 10 динара по убраном килограму. То значи да мени као произвођачу остају три динара. Шта ја да радим с тим новцем“, пита Милен.
Тржиште је ионако нестабилно, а пошто откупна цена целе сезоне варира остаје питање да ли ће успети да прода шљиву, јер нема ни откупљивача.
„Велика је вероватноћа да ће нам род пропасти. Већ сада плодови труну, што због влаге, што због тога што нема ко да их бере. Прошле године продавaли смо килограм шљиве по откупној цени од 45 динара, а ове по 15, па ви видите како ствари стоје. У мом крају има 20 сушара и 10 хладњача и оне такође кубуре са радном снагом“, наводи Ракићевић.
На територији Блаца засађено је око 2,5 милиона стабала шљива, годишње се убере око 5.000 вагона, по чему је блачка општина водећи произвођач овог воћа. Поред Топличког, лидери у производњи шљиве су и Мачвански, Колубарски и Шумадијски округ.
У Србији се шљива гаји на око 74.000 хектара, са просечном производњом од
550.000 тона. Трећа смо земља у свету по производњи, а по извозу суве шљиве пета, са око 5.500 тона на годишњем нивоу. Процењује се да у Србији има 42 милиона стабала овог воћа. Са њиховим повећањем, увећава се и извоз шљиве. Прошле године извоз (углавном сушене), из Србије у Руску Федерацију, Словенију, Француску вредео је 15,4 милиона евра,
пише „Политика“.
