Сваки напад на Донбас означиће напад на Русију са свим могућим последицама
22:01 20.09.2022 (Освежено: 22:02 20.09.2022)
© Sputnik / Максим Блинов
/ Пратите нас
Ако Доњецка и Луганска народна република уђу у састав Русије аутоматски ће добити исти статус као Крим, а с безбедносне тачке гледишта сваки напад на територију Донбаса означиће напад на Русију са свим могућим последицама.
Ипак, да ли ће Москва прихвати захтев тих република да се присаједине Русији нико не може поуздано да каже. Одговор на то питање има само Кремљ.
„Москва је увек говорила да је унутрашња ствар Доњецке и Луганске области да ли желе да одрже референдум. То је њихово право. Ако одлуче да се придруже Руској Федерацији, могу то затражити од Русије на основу резултата референдума, а онда ће Москва то размотрити. Мислим да овај регион има историјско право да се врати Русији, пошто је одувек био део Русије, који је Лењиновим декретима, након стварања Совјетског Савеза, насилно припојен Украјини, иако то нису изворно украјинске територије, а људи који тамо живе себе сматрају делом руског света“, каже за Спутњик први заменик шефа Међународног комитета Савета Федерације Русије Владимир Џабаров.
Коментаришући одлуку Луганске и Доњецке народне републике, као и Херсонске области на jугу Украjине, које су затражиле хитне референдуме о уласку у састав Русиjе, како би се осигурала безбедност народа који тамо живи, а који је годинама подвргнут разним тортурама, мучењима, гранатирањима и другим злочинима од стране кијевског режима, Џабаров каже да је та одлука суверено право житеља Донбаса и других области, те сматра да Москва тај захтев неће одбити.
„То ће значити сасвим другачији квалитет наших односа са овим регионима. Они ће добити снажну заштиту у виду руске помоћи. Сигуран сам да ће народ Донбаса бити искрено срећан ако дође до референдума. Главно питање остаје безбедно спровођење референдума, јер видимо да Украјинци немилосрдно гађају Доњецк, а почели су да гађају и Луганск када су сазнали да грађани Доњецка желе хитно одржавање референдума. То значи да је наш задатак да одбијемо, да потиснемо те артиљеријске хулигане који убијају цивиле у Доњецку и Луганску. Мислим да ће се руска војска успешно носити са тим задатком“, каже Џабаров.
Подсећајући да су ДНР и ЛНР независне државе које је у фебрурару ове године признала Руска Федерација, руски експерт Константин Блохин напомиње да ово није први пут да одређени региони, чак и државе изражавају жељу да постану део Русије.
© Sputnik / Алексей Куденко / Уђи у базу фотографијаЖитељи Донбаса су убеђени да ће им присаједињење Русији донети мир и већу безбедност
Житељи Донбаса су убеђени да ће им присаједињење Русији донети мир и већу безбедност
© Sputnik / Алексей Куденко
/ „Aко ме сећање не вара, Абхазија је желела да уђе у састав Русије, а такође и Јужна Осетија. Да ли ће ове републике Донбаса заиста постати део Руске Федерације зависи од става Русије. Њихова жеља је јасна, јер су убеђени да ће престати гранатирање њихове земље ако постану део Русије, а самим тим њихова безбедност ће бити повећана. Какви су планови Кремља по овом питању не могу са сигурношћу да кажем, али можемо да причамо о могућим сценаријима. Да ли ће бити део Русије или ће бити независне државе које су у пријатељским односима са Русијом - то ћемо тек видети. Можда ће чак бити део неке велике велике државе која се зове, рецимо, Новорусија. Има много варијанти, али јасно је да последњу реч има Кремљ. У том смислу, предвидети Путинову одлуку прилично је тешко. То није тешко само западним стратезима, него и нама, јер је Путинове потезе прилично тешко предвидети...“, каже Блохин.
Зашто републике Донбаса желе да уђу у састав Русије?
Џабаров и Блохин су сагласни у оцени да би присаједињење Русији значило већу безбедност за те угрожене регионе. Осим тога, као други разлог за одржавање референдума о присаједињу Русији, Блохин наводи „духовне и крвне везе“ са руским народом у Русији.
„У принципу, ми смо један народ, који је подељен границама“, истакао је он.
Државни удар у Кијеву који су оркестрирале западне државе како би на власт довели своје марионете још један је разлог због којег Донбас жели референдум и присаједињење са Русијом.
„Главни разлог су житељи Донбаса навели још 2014. године, када су одбили да прихвате војни пуч у Кијеву и одбили да живе по указима тог непријатељског режима. Русија је покушавала да обузда кијевске власти, водила је разне преговоре, склапала споразуме у Минску али, нажалост, кривицом украјинске стране, која је деловала деструктивно, није било позитивних резултата. Због свега тога су људи овог региона донели коначну одлуку о одржавању референдума и повратку у састав Руске Федерације. Ако постану део Русије онда ће те области бити део наше територије, које морамо заштити“, истакао је Џабаров.
Референдум о уласку ДНР, ЛНР и Херсонске области у састав Русије биће одржан од 23 до 27. септембра, али Џабаров истиче да је од датума много важније питање безбедности референдума.
„Понављам, овде се мора размишљати о томе како у безбедносном смислу одржати тај референдум, како би се избегло страдање људи. Јасно је да ће на дан гласања све украјинске снаге бити ангажоване да спрече гласање и то бомбардовањем, артиљеријом и тако даље. У том случају, одлуке у име Русије донеће војно-политичка команда“, каже Џабаров.
Блохин додаје да жеља народа Донбаса постоји већ осам година, још од кримског референдума на коме је скоро 97 одсто становника гласало да се то полуострво врати у састав Русије.
„Редовно, барем једном годишње смо слушали такве изјаве, али је тешко предвидети како ће Русија на то одговорити. Треба се сетити да је Донбас желео да све то спроведе још раније, али је Путин рекао да је ‘још рано за то’“, подсетио је експерт.
© Sputnik / Alexandr KryazhevРеферендуми о уласку ЛНР, ДНР и Херсонске области у састав Русије биће одржани од 23 до 27. септембра ове године
Референдуми о уласку ЛНР, ДНР и Херсонске области у састав Русије биће одржани од 23 до 27. септембра ове године
© Sputnik / Alexandr Kryazhev
Запад је погазио међународно право још у случају КиМ
На питање каква би могла да буде реакција међународне заједнице на референдум и могуће присаједињење Доњецке и Луганске народне републике, као и Херсонске области Русији и очекује ли Москва, у том случају, јаче притиске и нове пакете санкција, Џабаров каже да на њихову реакцију не треба обраћати пажњу, пошто је међународна заједница, која је под утицајем Вашингтона и Брисела, још одавно погазила међународно право.
„Зашто нема реакције међународне заједнице на то што убијају децу Донбаса? Чини се да међународна заједница то и не примећује. Уосталом, међународна заједница је својевремено дала пример када су Косово отели од Србије. За нас је то веома снажан пример, јер светска заједница уопште није марила за националне интересе српског народа. Сматрам да у овом случају неће доћи до кршења међународног права. Али, да не прејудицирамо - неопходно је прво да се одржи референдум, а даље ћемо видети какве кораке ће правити лидери тих региона“, истакао је Џабаров.
Блохин оцењује да ће реакција Запада бити бурна и негативна, а да ће западна пропагандна машинерија покушавати да оптужи Русију за парчање Украјине, занемарујући чињеницу да та регија историјски припада Русији, још од царских времена.
„Јасно је да ће се томе противити САД, Велика Британија, ЕУ тј. колективни Запад“, додао је експерт.
У случају да Доњецка и Луганска република, као и Херсонска област, буду признате као део Русије, у новом региону ће бити покренути интеграциони процеси. Могуће да ће доћи до неких бирократских промена, до унификације локалног законодавства и финансијског и економског система са руским, а такође и до обнове инфраструктуре и целокупног региона који је уништен украјинским гранатама.