Све на једном месту: Лична карта општих избора у БиХ – Додик и Жељка Цвијановић имају предност у РС
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Општи избори у Босни и Херцеговини биће одржани 2. октобра, а грађани ће бирати чланове Председништва и заступнике у Парламентарној скупштини БиХ, заступнике у парламентима ентитета Република Српска и Федерација БиХ, те заступнике у скупштинама десет кантона у Федерацији БиХ.
За функцију председника Републике Српске бориће се 31 кандидат, а на листићу ће, између осталих, бити Милорад Додик, председник СНСД, Јелена Тривић (ПДП), Радислав Јовичић (ДНС), Сенад Братић (Покрет Држава), Иван Бегић, Ћамил Дураковић (независни кандидат), Неђо Ђурић (СПС).
Прљава изборна кампања
У трци за позицију у трочланом Председништва БиХ ће бити 10 кандидата. Из Републике Српске то су: Жељка Цвијановић (СНСД), Мирко Шаровић (СДС), Ненад Нешић (ДНС), Борислав Бијелић (Странка Живот) и потпредседник СДП Војин Мијатовић, који је кандидат испред коалиционог блока Уједињени за слободну Босну и Херцеговину.
За члана Председништва из реда бошњачког народа бориће се Денис Бећировић, Бакир Изетбеговић, који се после једногодишње паузе поново кандидује за место у Председништву БиХ, и Мирсад Хаџикадић. Док ће Хрвати свог члана Председништва бирати између Жељка Комшића и Борјане Кришто, из БИХ ХДЗ.
Анђелко Козомара политички аналитичар из Бањалуке сматра да је ово до сада била једна од најпрљавијих изборних кампања и у РС и у Федерацији. Наш саговорник, ипак, напомиње да Додик није у кампањи потезао ничије приватне односе нити породицу, док је Тривићка прешла ту границу, чиме је изгубила углед у народу и у јавности уопште, и то би могло да је кошта на изборима.
Додик у предности
„Из тих разлога, а и објективно гледајући, Додик је неколико корака испред ње у очима бирача. Могао би можда да мало појача гласачко тело у Бијељини и Бањалуци, где је Тривићка у благој предности. Иначе, традиционално, СНСД не стоји најбоље у Семберији, али мислим дато неће утицати на коначни исход за председника РС, и мислим да ће победа на крају бити Додикова,“ истиче Козомора.
Ротација коју је Додик извршио са Жељком Цвијановић на месту Председништва БиХ, иако је имао право на још један мандат, по Козомари је добра процена. Његов мандат у овом телу, наводи, памтиће се по томе што је блокирао улазак БиХ у НАТО и увођење санкција Русији.
„Што се тиче кандидата за члана Председништва из РС ту имамо такође два имена која се издвајају - Мирко Шаровић као опозиција и Жељка Цвијановић у име СНСД. Ту чак ни опозиција не очекује победу нити изненађења и они су се помирили са поразом. Шаровић је сам себе кандидовао као председник највеће опозиционе странке, али мимо консултација са страначким органима. Дакле, овде је Цвијановићка сигурна за позицију српског члана Председништва БиХ,“ верује наш саговорник.
Цвијановићка већ виђена у Председништву
Козомора верује да би Цвијановићка као мирнија и сталоженија у односу на Додика могла нешто да промени у Председништву БиХ.
„Наравно да ли ће у том органу моћи нешто више да уради од Додика, то умногоме зависи и ко ће бити хрватски члан Председништва БиХ. Ако то буде опет Жељко Комшић, онда ће се наћи у истој позицији као и Додик и увек ће бити прегласана. Ако то буде Човићев кандидат Борјана Кришто, онда би ствари могле да се промене. Срби би, бар понекад могли да имају један глас уз себе у трочланом Председништву БиХ. То би уједно значило и да би Бакир Изетбеговић који ће засигурно бити представник Бошњака у овом телу, био у позицији у којој је уназад четири године био Додик,“ оцењује Козомора.
Он објашњава да је Изетбеговић сигуран јер Бошњаци, иако су већински против његове политике, немају адекватног кандидата за кога би гласали.
Рекордан број кандидата
Према подацима Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, за ове изборе је пријављен рекордан број од 145 политичких субјеката. Цик је оверио 90 политичких странака, 17 независних кандидата и 38 коалиција. У централни бирачки списак је уписано 3.368.666 бирача, (у званичном бирачком списку се не спомиње националност бирача) што је 13.237 више него што их је било на изборима 2018. године. Такозвани високи представник у БиХ Кристијан Шмит наметнуо је 7. јуна одлуку којом је ЦИК-у БиХ обезбеђено 12,5 милиона марака (око 6,4 милиона евра) за организацију избора, јер новац није био обезбеђен пошто није усвојен буџета на нивоу БиХ за ову годину.
Ко и како бира кога на општим изборима?
Председништво БиХ, дакле, чине три члана, Србин, Хрват и Бошњак. У Републици Српској се бира српски члан Председништва БиХ. За њега гласају Бошњаци, Хрвати и Срби и „остали“ који живе у том ентитету.
У Федерацији БиХ се бирају хрватски и бошњачки члан Председништва БиХ. Хрвати, Бошњаци, Срби, те припадници „осталих“ не могу гласати за оба члана колективног шефа државе, већ гласају или за Хрвата или за Бошњака. За посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ који се састоји од 42 посланика грађани из Федерације бирају 28 посланика са листа за изборне јединице у овом ентитету, а из РС 14 посланика.
Посланици за Скупштину РС (83) бирају грађани који су у бирачком списку Републике Српске, док за Представнички дом Парламента ентитета Федерација БиХ који се састоји од 98 посланика, бирају се регистровани за гласање у Федерацији БиХ.
Ентитет Федерација БиХ се састоји од 10 кантона- Кантон Сарајево, Тузлански, Средњобосански, Западнохерцеговачки, Кантон 10, Босанскоподрињски, Посавски, Херцеговачко-неретвански, Зеничко-добојски и Унско-сански. За посланике Скупштина у сваком од кантона гласају само грађани кантона у ком живе.
Република Српска и Федерација
У Републици Српској се директно на изборима бирају председник и два потпредседника. Устав РС налаже да су из сва три конститутивна народа - Бошњаци, Срби и Хрвати. Припадници „осталих“ немају право да се кандидују.
Кандидат који добије највећи број гласова ће бити изабран за председника РС, а два кандидата који се по броју освојених гласова налазе на другом и трећем месту ће бити потпредседници. У Федерацији БиХ се индиректно бирају председник и потпредседници. Њих бира након избора Дом народа Парламента Федерације БиХ, на начин да најмање трећина делегата (шест од 17) из сваког клуба конститутивног народа може номиновати кандидата за председника, односно, потпредседника.
Гласање у Дистрикту Брчко
Уколико за председника буде изабран неко из једног конститутивног народа, потпредседници морају бити из друга два конститутивна народа. „Остали“ не могу бити изабрани ни за једну од ових функција.
Гласачи у Брчко дистрикту, као трећој административној јединици у БиХ, могу да остваре бирачко право само ако се уз држављанство БиХ определе и за држављанство једног од два ентитета. Само грађани у Брчко дистрикту БиХ имају у личним картама уписано и ентитетско држављанство. Уколико у личним картама имају држављанство ентитета Федерација БиХ гласају за бошњачког или хрватског члана Председништва БиХ, као и за посланике у Представничком дому Парламента Федерације БиХ са листа за тај ентитет.
15 Септембар 2022, 19:11
Ако у личним картама имају држављанство Републике Српске могу гласати за српског члана Председништва БиХ, посланике у Представничком дому Парламента БиХ, председника и потпредседнике РС, те посланике у Скупштини Републике Српске. Након завршених избора бирају се делегати у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, Дому народа Федерације БиХ, и делегати у Већу народа РС.
Дом народа, као други дом Парламентарне скупштине БиХ, састоји се од 15 делегата од којих су две трећине из Федерације БиХ, и једна трећина из РС.
Парламенти ентитета и заједничке институције БиХ
Пет Бошњака и пет Хрвата у Дом народа БиХ бира бошњачки, односно хрватски клуб делегата у Дому народа Федерације БиХ. Делегати из реда српског народа и из реда „осталих“ из овог дома не учествују у поступку избора делегата за Дом народа Парламента БиХ.
Пет српских делегата у Дому народа БиХ бира Народна скупштина ентитета РС и сви изабрани посланици без обзира из којег су конститутивног народа или су се изјаснили као „остали“. Дом народа Парламента Федерације БиХ састоји се од 58 делегата и бирају се из скупштина 10 кантона. Од тога је по 17 делегата из реда Срба, Хрвата и Бошњака, те седам делегата из реда „осталих“ народа.
Број делегата из сваког конститутивног народа и из реда „осталих“ одређује Централна изборна комисија БиХ на основу последњег пописа становништва из 2013. године.
Веће народа састоји се од 28 делегата, по осам Бошњака, Срба и Хрвата и четири из „осталих“ и они се бирају у Скупштини РС. Кандидати не могу бити посланици у Скупштини РС или одборници у скупштини општине. Ако се из Скупштине РС не може изабрати довољан број делегата у Већу народа недостајуће делегате бирају скупштине општина у РС.
