https://sputnikportal.rs/20220925/koristi-li-sad-trenutak-da-potpali-iran-posle-priblizavanja-te-drzave-rusiji-i-kini-i-clanstva-u-sos-1143291648.html
Користи ли САД тренутак да потпали Иран после приближавања те државе Русији и Кини и чланства у ШОС
Користи ли САД тренутак да потпали Иран после приближавања те државе Русији и Кини и чланства у ШОС
Sputnik Србија
Смрт девојке у полицијском притвору покренула је протесте у Ирану, али је била повод и за нове санкције које су САД увеле такозваној иранској полицији за... 25.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-25T22:28+0200
2022-09-25T22:28+0200
2022-09-25T23:49+0200
свет
иран
русија
кина
сад
шос
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110777/37/1107773748_0:127:2501:1533_1920x0_80_0_0_90e65ee9d0aeecbd221d5d4a9e3d5ab1.jpg
Према речима др Слободана Јанковића са Института за међународну политику и привреду, нема сумње да у делу иранског становништва постоји незадовољство због начина владавине у тој земљи, као и због економске ситуације која је, превасходно, изазвана санкцијама од стране Запада.Притисак на Иран„То је јасно и то се видело и на прошлогодишњим протестима, као и на оним пре две године, али је такође јасно да Сједињене Америчке Државе користе ту ситуацију да врше притисак на Иран, и то превасходно имајући у виду нуклеарни споразум око кога се већ дуго ломе копља. Американци су, наиме, вршили притисак и надали се да ће Иранци поклекнути и фактички склопити споразум који би био још неповољнији од оног првог из 2015. године. Међутим, то се није десило, а ново руководство на челу са председником Ебрахимом Раисијем, наравно у сарадњи са врховним духовним вођом, одбија такав приступ будући да се у последњих 30 година показало да кад год су Иранци бивали попустљивији и спремнији на сарадњу, заузврат су добијали само још више притисака“, објашњава Јанковић.Како каже, док Иран са једне стране показује непопустљивост према притисцима са Запада, са друге се још чвршће везује за Русију и Кину.Инжењеринг протестаНи политиколог, др Стеван Гајић, не мисли да је пука случајност то што Америка уводи нове санкције Ирану баш у тренутку када је та земља са Шангајском организацијом за сарадњу потписала меморандум о партнерству, када очекује испоруку гаса из Русије и планира војне вежбе са Русијом и Кином.„Ништа није случајно. Притом, не желим ни на који начин да умањујем жртву девојке која је погинула у Ирану, нити да спекулишем око околности тог догађаја, али треба имати на уму да ово није први пут да видимо да се покушавају покренути одређени друштвени процеси како би се, суштински, сменила власт или политика у одређеној земљи. У Тунису смо, са самоспаљивањем Мухамеда Бузизија у знак протеста против полицијске корупције, имали почетак Арапског пролећа, а низ сличних примера у ближој и даљој прошлости има још, попут украјинског Мајдана или Прашког пролећа“, указује Гајић.Реч је о томе, примећује политиколог, да се у оваквим ситуацијама обично користи нека жртва која је страдала на правди Бога и онда се то - распаљује.„Данас је, са развојем технологије и свим оним што нам је Едвард Сноуден наговестио, много лакше направити тај друштвени инжењеринг, односно инжењеринг протеста. Тако да је ово очигледно везано за врло чврсту интеграцију Ирана са, пре свега, Русијом и Кином. Мислим да те три земље чине окосницу нове евроазијске интеграције која до сада није виђена“, категоричан је наш саговорник.Када видимо да се континент уједињује у тако великој размери, додаје Гајић, морамо се сетити 19. века и британске „Велике игре“.„Како је неко давно рекао: „Једно мало острво, преплашено од великог континента, поново реагује на исти начин“. Наравно, то није само Велика Британија, нити је она ту главна, али ту су Сједињене Државе, читав тај атлантски блок и узроке не треба тражити само у економској, већ и војној интеграцији Ирана са Русијом и Кином. Све те ствари нервирају Американце“, указује политиколог.Подигнути улозиНема сумње да су, како наводи, улози подигнути и на Западу и на Истоку:„Евроазијске интеграције су све озбиљније. Наравно, не можемо очекивати да ће нестати интереси сукобљених земаља у Евроазији. Треба ускладити интересе Индије и Кине, ту је занимљиво и место Пакистана, место заливских монархија, Турске и тако даље, али чини се да је Русија та која је повезница свих тих земаља, па чак и Израела. Ако их до сада није повезала, Русија има потенцијал да их повеже, а Иран је ту кључ – и за Блиски исток и за ту везу између Русије и Кине“.Гајић понавља да ово није први пут да се дешавају протести у Ирану.Америчко Министарство финансија навело је да се иранска полиција за морал сматра одговорном за смрт Махсе Амини (22), која је умрла у притвору прошле недеље након што је ухапшена у Техерану, јер је носила „неприкладну одећу“, преноси Тањуг. У саопштењу министарства се додаје и да су санкције усмерене и на шефове копнених снага иранске војске, као и на министра обавештајних служби, јављају британски медији.
https://sputnikportal.rs/20220916/zapoceta-procedura-prijema-belorusije-u-sos-iran-potpisuje-memorandum-o-partnerstvu-1142826166.html
иран
кина
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
иран, русија, кина, сад, шос
иран, русија, кина, сад, шос
Користи ли САД тренутак да потпали Иран после приближавања те државе Русији и Кини и чланства у ШОС
22:28 25.09.2022 (Освежено: 23:49 25.09.2022) Смрт девојке у полицијском притвору покренула је протесте у Ирану, али је била повод и за нове санкције које су САД увеле такозваној иранској полицији за морал, оптужујући је за злостављање жена и кршење права мирних иранских демонстраната. Саговорници Спутњика оцењују да Америка користи сваку прилику, па и ову, за притисак на Иран.
Према речима др Слободана Јанковића са Института за међународну политику и привреду, нема сумње да у делу иранског становништва постоји незадовољство због начина владавине у тој земљи, као и због економске ситуације која је, превасходно, изазвана санкцијама од стране Запада.
„То је јасно и то се видело и на прошлогодишњим протестима, као и на оним пре две године, али је такође јасно да Сједињене Америчке Државе користе ту ситуацију да врше притисак на Иран, и то превасходно имајући у виду нуклеарни споразум око кога се већ дуго ломе копља. Американци су, наиме, вршили притисак и надали се да ће Иранци поклекнути и фактички склопити споразум који би био још неповољнији од оног првог из 2015. године. Међутим, то се није десило, а ново руководство на челу са председником Ебрахимом Раисијем, наравно у сарадњи са врховним духовним вођом, одбија такав приступ будући да се у последњих 30 година показало да кад год су Иранци бивали попустљивији и спремнији на сарадњу, заузврат су добијали само још више притисака“, објашњава Јанковић.
Како каже, док Иран са једне стране показује непопустљивост према притисцима са Запада, са друге се још чвршће везује за Русију и Кину.
„Реч је о уласку Ирана у међународне организације, попут Шангајске организације за сарадњу у којој су присутне и Русија и Кина, али и о појачаној економској сарадњи са Руском Федерацијом. Треба се подсетити да је Русија склопила уговоре о улагању у Иран вредне око 40 милијарди долара, као и да је Иран полако почео да примењује дедоларизацију билатералне трговине са Русијом. Све то заједно свакако доприноси томе да Американци покушавају да искористе сваку ситуацију за притисак на ту земљу, без обзира на то да ли је она резултат неких унутрашњих процеса и догађања у самом Ирану или не“, оцењује Јанковић.
Ни политиколог, др Стеван Гајић, не мисли да је пука случајност то што Америка уводи нове санкције Ирану баш у тренутку када је та земља са Шангајском организацијом за сарадњу потписала меморандум о партнерству,
када очекује испоруку гаса из Русије и планира војне вежбе са Русијом и Кином.
„Ништа није случајно. Притом, не желим ни на који начин да умањујем жртву девојке која је погинула у Ирану, нити да спекулишем око околности тог догађаја, али треба имати на уму да ово није први пут да видимо да се покушавају покренути одређени друштвени процеси како би се, суштински, сменила власт или политика у одређеној земљи. У Тунису смо, са самоспаљивањем Мухамеда Бузизија у знак протеста против полицијске корупције, имали почетак Арапског пролећа, а низ сличних примера у ближој и даљој прошлости има још, попут украјинског Мајдана или Прашког пролећа“, указује Гајић.
Реч је о томе, примећује политиколог, да се у оваквим ситуацијама обично користи нека жртва која је страдала на правди Бога и онда се то - распаљује.
„Данас је, са развојем технологије и свим оним што нам је Едвард Сноуден наговестио, много лакше направити тај друштвени инжењеринг, односно инжењеринг протеста. Тако да је ово очигледно везано за врло чврсту интеграцију Ирана са, пре свега, Русијом и Кином. Мислим да те три земље чине окосницу нове евроазијске интеграције која до сада није виђена“, категоричан је наш саговорник.
Када видимо да се континент уједињује у тако великој размери, додаје Гајић, морамо се сетити 19. века и британске „Велике игре“.
„Како је неко давно рекао: „Једно мало острво, преплашено од великог континента, поново реагује на исти начин“. Наравно, то није само Велика Британија, нити је она ту главна, али ту су Сједињене Државе, читав тај атлантски блок и узроке не треба тражити само у економској, већ и
војној интеграцији Ирана са Русијом и Кином. Све те ствари нервирају Американце“, указује политиколог.
Нема сумње да су, како наводи, улози подигнути и на Западу и на Истоку:
„Евроазијске интеграције су све озбиљније. Наравно, не можемо очекивати да ће нестати интереси сукобљених земаља у Евроазији. Треба ускладити интересе Индије и Кине, ту је занимљиво и место Пакистана, место заливских монархија, Турске и тако даље, али чини се да је Русија та која је повезница свих тих земаља, па чак и Израела. Ако их до сада није повезала, Русија има потенцијал да их повеже, а Иран је ту кључ – и за Блиски исток и за ту везу између Русије и Кине“.
Гајић понавља да ово није први пут да се дешавају протести у Ирану.
„Али, обично се на крају заборави узрок који је покренуо неке демонстрације и то је виђено толико пута до сада, мислим да је изучено и да Иран то јако добро зна. Дакле, мислим да иза овога стоје геополитички разлози, али не очекујем да ће се у Ирану догодити некаква револуција. Ово ће се, чини ми се, смирити после неког времена, мислим да је Иран способан за то“, закључује Стеван Гајић за Спутњик.
Америчко Министарство финансија навело је да се иранска полиција за морал сматра одговорном за смрт Махсе Амини (22), која је умрла у притвору прошле недеље након што је ухапшена у Техерану, јер је носила „неприкладну одећу“, преноси Тањуг. У саопштењу министарства се додаје и да су
санкције усмерене и на шефове копнених снага иранске војске, као и на министра обавештајних служби, јављају британски медији.
