https://sputnikportal.rs/20220925/vantelesna-oplodnja-u-inostranstvu--menja-li-se-srpski-genetski-kod-1143057216.html
Вантелесна оплодња у иностранству – мења ли се српски генетски код
Вантелесна оплодња у иностранству – мења ли се српски генетски код
Sputnik Србија
Србија се у последњих неколико деценија бори са великом стопом неплодности, те парови све чешће одлазе у иностранство како би решили питање потомства. Будући... 25.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-25T13:50+0200
2022-09-25T13:50+0200
2022-09-25T13:50+0200
друштво
србија – друштво
здравље
вантелесна оплодња
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/09/1142441160_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_30af7cd7ad68cf8ab6e93475a5dde345.jpg
Милица Филиповић Станковић, генетичар, сматра да увожење јајних ћелија из других земаља не представља проблем нити на било који начин утиче на генетски код локалног становништва. Када било која мања земља, попут Србије, има довољно мушких и женских репродуктивних ћелија, мора постојати један врло ефикасан и сложен систем контроле који би минимизирао могућност будућег укрштања сродства. Баш због овога, код већине земаља света вантелесна оплодња функционише по принципу међудржавне размене ћелија.Српски генДокторка Станковић додаје и да не постоји ризик од мењања генетског кода код српског становништва приликом размене генетског материјала.Мањак донораКључни разлог недостатка донора јесте тај што пацијенти који би донирали сперму и јајне ћелије нису адекватно мотивисани да остављају свој репродуктивни материјал. У случају донације сперматозоида, поступак донације ралативно је једноставан, док то није случај са донацијом јајних ћелија. Тај поступак екстремно је компликован и подразумева инванзивну медицинску процедуру. Након подвргавања хормонској терапији, неопходно је урадити и биопсију јајника како би се дошло до саме ћелије. Поред наведених физичких препрека, донација репродуктивних ћелија захтева и одређену психолошку припрему. Из свих тих разлога, давање јајних ћелија и сперме немогуће је без макар некакве компензације.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – друштво, здравље, вантелесна оплодња, живи свет и генетика
србија – друштво, здравље, вантелесна оплодња, живи свет и генетика
Вантелесна оплодња у иностранству – мења ли се српски генетски код
Србија се у последњих неколико деценија бори са великом стопом неплодности, те парови све чешће одлазе у иностранство како би решили питање потомства. Будући да држава не стимулише довољно потенцијалне доноре, репродуктивне ћелије набављају се из иностранства.
Милица Филиповић Станковић, генетичар, сматра да увожење јајних ћелија из других земаља не представља проблем нити на било који начин утиче на генетски код локалног становништва. Када било која мања земља, попут Србије, има довољно мушких и женских репродуктивних ћелија, мора постојати један врло ефикасан и сложен систем контроле који би минимизирао могућност будућег укрштања сродства. Баш због овога, код већине земаља света вантелесна оплодња функционише по принципу међудржавне размене ћелија.
Србија је јако мала, потребно је свега четири сата да се пређе са једног њеног краја на други. Замислите када би се масовно кренуло са вантелесном оплодњом и донацијом јајних ћелија жена из Србије. То значи да би у некој следећој генерацији дошло до евентуалног укрштања у сродству, јер ако сам ја донирала јајну ћелију, ја не знам где је та ћелија отишла, а са друге стране имам сопствено дете које сутра може да се сретне и да се венча са тим другим дететом, изјавила је Станковићева за Спутњик.
Докторка Станковић додаје и да не постоји ризик од мењања генетског кода код српског становништва приликом размене генетског материјала.
Не мислим да се генетички код мења. Код генетичког материјала, без обзира на расу, без обзира на националност, постотак идентичности је 99,9%. Не мислим да се Србија, народ, култура и традиција доводе у питање увозом репродуктивних ћелија из, рецимо, Шпаније, рекла је Станковићева.
Кључни разлог
недостатка донора јесте тај што пацијенти који би донирали сперму и јајне ћелије нису адекватно мотивисани да остављају свој репродуктивни материјал. У случају донације сперматозоида, поступак донације ралативно је једноставан, док то није случај са донацијом јајних ћелија. Тај поступак екстремно је компликован и подразумева инванзивну медицинску процедуру. Након подвргавања хормонској терапији, неопходно је урадити и биопсију јајника како би се дошло до саме ћелије. Поред наведених
физичких препрека, донација репродуктивних ћелија захтева и одређену психолошку припрему. Из свих тих разлога, давање јајних ћелија и сперме немогуће је без макар
некакве компензације.
Државе у свету стимулишу новчано пацијенте да буду донори и цифре се крећу од 1000 до 2000 евра по циклусу. Дакле, наше банке су празне, између осталог, и зато што држава финансијски не стимулише људе да буду донори, закључује Станковићева.
