https://sputnikportal.rs/20220929/1143487772.html
Како изгледа „сикстинска капела на Андима“ /видео, фото/
Како изгледа „сикстинска капела на Андима“ /видео, фото/
Sputnik Србија
У храму од сламе и блата изграђеном у боливијском Алтиплану пре више од четири века чувају се вековима стари мурали европских и локалних аутора, направљени на... 29.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-29T13:49+0200
2022-09-29T13:49+0200
2022-09-29T18:25+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
магазин
видео-клуб
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1c/1143487927_295:0:2969:1504_1920x0_80_0_0_1c4acf74257de33ec9013f3e4c0c5571.jpg
Црква Сантјаго де Курахуара де Карангас подигнута је 1587. године, на 3.800 метара надморске висине, у департману Оруро. Проглашена је националним спомеником 1960. године и носи титулу Сикстинске капеле у Андима.Прва ствар која се истиче код храма је његова крхкост: његове вековима старе слике прилепљене на зидове од блата немају третман који им продужава живот. Пигменти „долазе из биљака, минерала, у неким случајевима и из животињске крви. Црвена и плава се истичу у многим представама“, објаснио је отац Рафаел Чоке Флорес, који је задужен за храм од 2018. На сламнатом крову неки делови конструкције морају периодично да се мењају. У супротном би се догодило оно што се догодило 1901. године, када су јаке кише изазвале урушавање, при чему су страдала два човека. Мурали тог дела су заувек изгубљени.Курахуара је удаљена 165 километара од града Оруро и 200 километара од границе са Чилеом. У својим колонијалним годинама сјаја имала је 28.000 становника. Данас једва достиже 5.000. Град је настао за време шпанске колоније као пошта на путу између рудника Потоси, Оруро и лука одакле су се метали извозили. Од тада је његово становништво посвећено узгоју лама и алпака. У основи узгајају кромпир, киноу и јечам.Зидови и плафон препричавају сцене свеопштег потопа, Нојеве барке, такође крштења светог Фрање Ксаверског од староседелаца.
https://sputnikportal.rs/20220927/arheolozi-otkrili-najstarije-vestacko-oko-na-svetu-u-zapaljenom-gradu-foto-1143430308.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1c/1143487927_630:0:2635:1504_1920x0_80_0_0_24175bdcc03a435ae2170fc52a8c60d5.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, магазин, видео-клуб
наука и технологија, археологија, магазин, видео-клуб
Како изгледа „сикстинска капела на Андима“ /видео, фото/
13:49 29.09.2022 (Освежено: 18:25 29.09.2022) У храму од сламе и блата изграђеном у боливијском Алтиплану пре више од четири века чувају се вековима стари мурали европских и локалних аутора, направљени на лицу места.
Црква Сантјаго де Курахуара де Карангас подигнута је 1587. године, на 3.800 метара надморске висине, у департману Оруро. Проглашена је националним спомеником 1960. године и носи титулу Сикстинске капеле у Андима.
Прва ствар која се истиче код храма је његова крхкост: његове вековима старе слике прилепљене на зидове од блата немају третман који им продужава живот. Пигменти „долазе из биљака, минерала, у неким случајевима и из животињске крви. Црвена и плава се истичу у многим представама“, објаснио је отац Рафаел Чоке Флорес, који је задужен за храм од 2018.
На сламнатом крову неки делови конструкције морају периодично да се мењају. У супротном би се догодило оно што се догодило 1901. године, када су јаке кише изазвале урушавање, при чему су страдала два човека. Мурали тог дела су заувек изгубљени.
„Цркву су вероватно осликавала два аутора. У делу презбитерија налази се европски стил. Али у овом сектору [где су седишта парохијана] фигуре су у стилу местиза“, рекао је отац Чоке. Њега интригира „заступљеност цвећа, биљака, воћа као што су лубенице, смокве, грожђе, који нису са ових простора. Исто важи и за птице, као што су паунови, којих није ту било“.
Курахуара је удаљена 165 километара од града Оруро и 200 километара од границе са Чилеом. У својим колонијалним годинама сјаја имала је 28.000 становника. Данас једва достиже 5.000. Град је настао за време шпанске колоније као пошта на путу између рудника Потоси, Оруро и лука одакле су се метали извозили. Од тада је његово становништво посвећено узгоју лама и алпака. У основи узгајају кромпир, киноу и јечам.
Зидови и плафон препричавају сцене свеопштег потопа, Нојеве барке, такође крштења светог Фрање Ксаверског од староседелаца.