https://sputnikportal.rs/20221001/da-li-ce-domace-mleko-biti-jeftinije-od-uvoznog-ko-u-vreme-poskupljenja-koristi-guzvu-1143848586.html
Да ли ће домаће млеко бити јефтиније од увозног, ко у време поскупљења користи „гужву“
Да ли ће домаће млеко бити јефтиније од увозног, ко у време поскупљења користи „гужву“
Sputnik Србија
Цена млека код произвођача неће бити ограничена. Државни секретар у Министарству трговине туризма Урош Кандић рекао је да ће цена млека на рафовима бити између... 01.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-01T13:21+0200
2022-10-01T13:21+0200
2022-10-01T13:21+0200
економија
србија – економија
туризам и трговина
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/10/1135479243_0:0:3427:1929_1920x0_80_0_0_2eab24a85157ff1e2afcdc0260594ed1.jpg
Да је много тога поскупело у радњама од почетка украјинске кризе више и није вест. Прва поскупљења правдана су скоком цена горива, затим је дошла суша, па су се многи позивали и на вештачка ђубрива чији је највећи извозник Украјина.Влада Србије донела је одлуку о одмрзавању цена дуготрајног млека са 2,8 одсто млечне масти, која је до сада била ограничена на 128,99 динара.Међутим, маржа на сва УХТ млека биће ограничена на 10 одсто. Продужава се и забрана извоза млека до краја октобра.Поскупеће и шећер - нова цена биће 110 динара по килограму, а мења се и цена свежег пилећег меса, па ће килограм коштати 319 динара.Цена млека код произвођача неће бити лимитирана.Урош Кандић, државни секретар у Министарству трговине туризма и телекомуникација рекао је за РТС да то значи да „смо са мером донетом на Влади гледали да у највећој мери заштитимо произвођаче, били би у проблему да је остала лимитирана цена, цена сировине односно свежег млека расте већ неколико месеци и на нашем тржишту и у државама региона“.Кандић каже да ће цена млека на рафовима бити између 108 и 120 динара за робне марке код великих трговинских ланаца, а брендирано млеко ће бити нешто скупље.„Релаксирали смо цену млека да бисмо спречили несташицу и проблеме домаће млекарске индустрије“, додао је државни секретар.Структурни проблеми домаћег млекарстваПоставља се питање да ли домаћег млека нема довољно зато што произвођачи траже већу откупну цену или зато што немамо довољно сточног фонда или је у питању нешто треће.Кандић каже да је у питању микс ових фактора, домаће млекарство има структурне проблеме, дуги низ година пада број млечних крава, долази до поскупљења цене сировог млека, њега и нема, због ситуације са мањком хране и геополитичким дешавањима.„Трећи узрок је што је дошло до преоријентисања производње у смислу да су поскупели сиреви у читавој Европи, млекари су покушали да праве више сирева који су дуготрајнији и могу више да зараде него на млеку и то је довело до тога да немамо дозвољене количине, ту је и извоз који је повећан у првих осам месеци у односу на прошлу годину“, подвукао је он.Стабилизација ситуацијеКандић указује да се нон-стоп мењају мере, усклађује се уредба.Када имамо овакву ситуацију у свету, сведоци смо да у еврозони имамо инфлаторни скок, у Немачкој је инфлација била 10 одсто, тешко је предвидети шта ће бити наредних месеци, али верујемо да је овај скок инпута, енергената и сировина у овим месецима достигао максимум и да ће ићи ка стишавању у наредном периоду“, каже Кандић.Нереална поскупљења, ко користи „гужву“Кандић напомиње да могу да се казне они који крше уредбу и додаје да што се тиче осталих нереалних поскупљења њих треба да казне потрошачи.„Имамо добру мрежу трговинских објеката, домаћих и страних ланаца, препоручујем грађанима да ако им се чини да је неки производ скуп у једном трговинском ланцу оду у други, трећи ланац и да се користе робне марке производа који су јефтинији него брендирани, тим пре што су мање-више потпуно истог квалитета“, истиче Кандић.Мора ли лимунтус да кошта у јуну 9 динара а сада 36Кандић је рекао да није оправдано да неки производ поскупи неколико стотина процената али најефикаснији начин је ограничење цена и маржи.Према његовим речима, стање у Робним резервама је боље него у исто време прошле године, ситуација је задовољавајућа.Говорећи о томе да ли очекује несташицу кукуруза, рекао је: „Не могу да очекујем или не очекујем него пратим билансе и видећемо које ћемо кораке предузети“.Шта је највише поскупелоПилеће месо и сунцокретово уље су најмање мењали цену. Пасуљ такође, а лимун је драстично поскупео – цена је за три месеца са 160 динара скочила на 244 у августу.Али поскупљивали су и шећер, сапун, дрва за огрев, угаљ, паста за зубе.Пилеће свеже месо је у мају било око 330 динара, у јуну и јулу око 337, у августу 310.Пиринач је од маја до краја августа поскупео за око 30-ак динара, шаран за 66 динара, сланина за 99 динара, маслац 124 динара, пренео је РТС.
https://sputnikportal.rs/20220928/prognozirani-ekonomski-rast-u-srbiji-za-sledecu-godinu-isti-kao-i-do-kraja-ove-godine-1143451328.html
https://sputnikportal.rs/20220930/nove-odluke-vlade-srbije-skuplji-secer-i-piletina-ukinuta-zabrana-izvoza-dizela-1143783410.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – економија, туризам и трговина, привреда и пољопривреда
србија – економија, туризам и трговина, привреда и пољопривреда
Да ли ће домаће млеко бити јефтиније од увозног, ко у време поскупљења користи „гужву“
Цена млека код произвођача неће бити ограничена. Државни секретар у Министарству трговине туризма Урош Кандић рекао је да ће цена млека на рафовима бити између 108 и 120 динара за робне марке код великих трговинских ланаца, а брендирано млеко ће бити скупље.
Да је много тога поскупело у радњама од почетка украјинске кризе више и није вест. Прва поскупљења правдана су скоком цена горива, затим је дошла суша, па су се многи позивали и на вештачка ђубрива чији је највећи извозник Украјина.
Влада Србије донела је одлуку о одмрзавању цена дуготрајног млека са 2,8 одсто млечне масти, која је до сада била ограничена на 128,99 динара.
Међутим, маржа на сва УХТ млека биће ограничена на 10 одсто. Продужава се и забрана извоза млека до краја октобра.
Поскупеће и шећер - нова цена биће 110 динара по килограму, а мења се и цена свежег пилећег меса, па ће килограм коштати 319 динара.
Цена млека код произвођача неће бити лимитирана.
Урош Кандић, државни секретар у Министарству трговине туризма и телекомуникација
рекао је за РТС да то значи да „смо са мером донетом на Влади гледали да у највећој мери заштитимо произвођаче, били би у проблему да је остала лимитирана цена, цена сировине односно свежег млека расте већ неколико месеци и на нашем тржишту и у државама региона“.
„Лимитирањем марже на 10 одсто гледали смо да цена између произвођачке и онога што ће бити на рафу буде што мања, да потрошачи буду заштићени, морали смо водити рачуна и о трговцима јер са маржом нижим од 10 одсто они би изгубили у ланцу“, напоменуо је Кандић.
Кандић каже да ће цена млека на рафовима бити између 108 и 120 динара за робне марке код великих трговинских ланаца, а брендирано млеко ће бити нешто скупље.
„Релаксирали смо цену млека да бисмо спречили несташицу и проблеме домаће млекарске индустрије“, додао је државни секретар.
Структурни проблеми домаћег млекарства
Поставља се питање да ли домаћег млека нема довољно зато што произвођачи траже већу откупну цену или зато што немамо довољно сточног фонда или је у питању нешто треће.
Кандић каже да је у питању микс ових фактора, домаће млекарство има структурне проблеме, дуги низ година пада број млечних крава, долази до поскупљења цене сировог млека, њега и нема, због ситуације са мањком хране и геополитичким дешавањима.
„Трећи узрок је што је дошло до преоријентисања производње у смислу да су поскупели сиреви у читавој Европи, млекари су покушали да праве више сирева који су дуготрајнији и могу више да зараде него на млеку и то је довело до тога да немамо дозвољене количине, ту је и извоз који је повећан у првих осам месеци у односу на прошлу годину“, подвукао је он.
Кандић указује да се нон-стоп мењају мере, усклађује се уредба.
„Покушавамо да отклонимо проблеме и са снабдевеношћу и са оним са чиме се сусрећу произвођачи - верујемо да идемо у добром правцу да буде боља ситуација са снабдевеношћу млеком“, објаснио је Кандић.
Када имамо овакву ситуацију у свету, сведоци смо да у еврозони имамо инфлаторни скок, у Немачкој је инфлација била 10 одсто, тешко је предвидети шта ће бити наредних месеци, али верујемо да је овај скок инпута, енергената и сировина у овим месецима достигао максимум и да ће ићи ка стишавању у наредном периоду“, каже Кандић.
Нереална поскупљења, ко користи „гужву“
Кандић напомиње да могу да се казне они који крше уредбу и додаје да што се тиче осталих нереалних поскупљења њих треба да казне потрошачи.
„Имамо добру мрежу трговинских објеката, домаћих и страних ланаца, препоручујем грађанима да ако им се чини да је неки производ скуп у једном трговинском ланцу оду у други, трећи ланац и да се користе робне марке производа који су јефтинији него брендирани, тим пре што су мање-више потпуно истог квалитета“, истиче Кандић.
Мора ли лимунтус да кошта у јуну 9 динара а сада 36
Кандић је рекао да није оправдано да неки производ поскупи неколико стотина процената али најефикаснији начин је ограничење цена и маржи.
„Морамо чекати стабилизацију светских прилика“, подвукао је Кандић.
Према његовим речима, стање у Робним резервама је боље него у исто време прошле године, ситуација је задовољавајућа.
Говорећи о томе да ли очекује несташицу кукуруза, рекао је: „Не могу да очекујем или не очекујем него пратим билансе и видећемо које ћемо кораке предузети“.
Пилеће месо и сунцокретово уље су најмање мењали цену. Пасуљ такође, а лимун је драстично поскупео – цена је за три месеца са 160 динара скочила на 244 у августу.
Али поскупљивали су и шећер, сапун, дрва за огрев, угаљ, паста за зубе.
Пилеће свеже месо је у мају било око 330 динара, у јуну и јулу око 337, у августу 310.
Пиринач је од маја до краја августа поскупео за око 30-ак динара, шаран за 66 динара, сланина за 99 динара, маслац 124 динара, пренео је РТС.
