Очекује ли се велики прашки притисак на Србију због Русије
CC BY 2.0 / Mantas Lang /
Пратите нас
Предстојећи самит у Прагу, осмишљен као нови формат окупљана свих европских лидера у виду Европске политичке заједнице, у овом тренутку не би требало да донесе додатне политичке притиске на Србију због Русије. Они би само довели до даљег супротстављања које би онемогућило Запад да заврши започете послове на Балкану.
У то је уверен дипломата у пензији Зоран Миливојевић, уочи неформалног заседања свих европских лидера у Прагу.
Главни град Чешке окупиће 6. и 7. октобра више од 40 европских лидера на скупу којим ће бити реализована идеја француског председника Емануела Макрона о покретању Европске политичке заједнице. Упркос томе што дневни ред скупа није познат, сасвим је јасно, каже он, да ће њим доминирати украјинска тема.
Претпоставља се да ће, поред безбедносних питања, другог дана скупа лидери 27 држава чланица ЕУ на неформалном самиту разговарати о санкцијама Русији, енергетској кризи и тешкој зими која долази.
Да ли ће Европа додатно притиснути Србију
Шта Србији, коју ће у Прагу представљати председник Александар Вучић, може да донесе скуп, за који се једино зна да ће првог дана имати два пленарна састанка. Поготово што је, према речима неименованих ЕУ дипломата, осмишљен пре свега тако да „не буде превише формалан и да сви разговарају једни с другима" и да на крају неће бити финалне декларације, нити било каквог другог писаног документа или изјаве, како наводи Радио Слободна Европа.
Како је својевремено изјавила мандатарка владе Србије, Ана Брнабић, биће то „40 на једнога”, где ће се сви обрушити на Александра Вучића са захтевом да попусти, да ће то бити озбиљан тест српске издржљивости. Потврдивши да иде у Праг, Вучић каже да ће то бити прилика да се чују разноврсни предлози.
„Да видимо како изгледа када имате на једном месту и Азербејџан, Јерменију, Украјину, Грузију, Београд, Амстердам…. Све са различитих делова Европе, или оних у суседству”, рекао је председник Србије новинарима у Будимпешти.
Нова димензија старе идеје
Миливојевић за Спутњик подсећа да идеја о Европској политичкој заједници није нова, да ју је и раније такође покретала Француска и да је везана за њено виђење Европе у више брзина, или концентричних кругова.
Покретање Европске политичке заједнице ради мобилисаља комплетне Европе на фону политике Запада за Србију ће значити притисак да уведе санкције Русији
CC0 / Marijanana /
Смисао је, каже, да се „покрије“ европски континент и на тај начин обезбеди стратешки интерес који доминира пре свега у Бриселу и у Западној Европи, да се цео континент обухвати том стратегијом и политиком. То је, како напомиње, сада добило на тежини са ситуацијом у Украјини.
Он, међутим, истиче, да за разлику од онога што је био Макронов став да се не жури са политиком проширења ЕУ, него да се прво решавају проблеми унутар ЕУ, ова тема због Украјине сада добија нову димензију.
Та димензија, по речима Миливојевића, значи мобилизацију преосталог дела Европе, са изузетком Русије и Белорусије, ради обезбеђивања кохезије и сагласности за политику коју сада Запад води према Русији.
Притисак на Србију због Русије
„Када је реч о Србији, сасвим је сигурно да ће њено присуство бити искориштено да се она додатно подстакне да прихвати актуелну политику према Русији и да се изврши притисак према увођењу санкција. То је суштина наступа према Србији“, нема дилему наш саговорник.
Видећемо како ће то бити, каже некадашњи дипломата, напомињући да ће у Прагу бити обједињена цела Европа, заједно са Великом Британијом, закавкаским државама, Турском, али и Израелом који је позван да појача ту европску причу.
„Што се Србије тиче ја не очекујем ништа ново, ништа посебно. У сваком случају, то значи одлагање политике проширења, њено стављање на даље чекање и афирмација настојања да се кроз овај механизам обезбеди кохезија европског простора на западној стратегији политике према Русији“, уверен је Миливојевић.
Антагонизовање ће да прави проблем
На питање, може ли се очекивати економски притисак ЕУ на Србију у погледу даљих инвестиција, евентуалног повлачења европских фирми из наше земље, наш саговорник каже да би то било у изгледу ако се одлуче да притисак појачају конкретним мерама, пошто су управо у економској сфери односи Србије и ЕУ на највишем нивоу.
Иако је председник Вучић изричит у томе да Србије неће уводити санкције Русији, Европа сада неће појачати притисак на Београд да не би додатно заоштрила ситуацију због недовршених послова на Балкану
© Sputnik / Михаил Климентьев
/ Он, међутим, указује на то да у ситуацији када се ствари глобално компликују и заоштравају, постоји једна структура на врху Запада која ипак сматра да Србију не треба антагонизовати са њим до краја. Објашњава и зашто:
„Од Србије зависи стање у овом региону. Србија има унутрашњу стабилност. После ових резултата избора у БиХ и потврде стабилности Републике Српске са победом нове чланице Председнишвта БиХ госпође Цвијановић и са вероватном победом Додика, мислим да није у интересу да се Србија и српски корпус додатно антагонизују“.
Сигнал за то је, каже он, и интервенција на најновији предлог резолуције Европског парламента која је у старту била доста радикална у мерама према Србији, предлажући чак и обуставу процеса преговарања ради приступања ЕУ. На такав предлог стигао је амандман који то релативизује, што, по његовој оцени, показује да ипак постоји једна утицајна политичка групација у западном корпусу која ипак сматра да Србију не треба додатно себи да супротстављају у овом тренутку него да, по принципу топло-хладно, на њу и даље делују притисцима који су већ на сцени.
Нема промене става о Русији
„Антагонизовање Србије онемогућује Запад да заврши незавршене послове на Западном Балкану, а то су Косово и Метохија и Босна и Херцеговина. Уз то ће стварати услове за нестабилност, али не у смислу повећања тензија, него у смислу реализације њихових стратешких циљева, а то је да овај простор дефинитивно уђе у сферу западних интереса. Одлучност Србије да не доводи у питање своју војно неутралну и независну позицију када је реч о њеним државним, националним интересима, нити своје односе са Москвом, Пекингом, мислим да је озбиљно упозорење Западу да са Србијом ипак треба бити нешто опрезнији, да не треба бити радикалан у овом тренутку“, сматра Миливојевић.
То, по оцени овог дипломате, не значи да ће се смањивати политички притисак у наредном периоду. Упркос томе он нема дилему да, шта год ко причао код нас, поготово у време када је влада у техничком мандату, треба пре свега имати у виду оно што прича председник Вучић. А он је, каже наш саговорник, изричит око тога да нема промене става Србије и нема одустајања од онога што су стратешки државни и национални интереси. То значи да нема промене става везано за односе са Русијом, што је и на бази закључака Савета за националну безбедност. Само то је, уверен је он, релевантно за став Србије у овом тренутку.
