- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Неизвестан исход председничких избора у Бразилу: Може ли Болсонаро преокренути ствари у своју корист

© AP Photo / Eraldo PeresПредседник Бразила Жаир Болсонаро у трци за нови мандат.
Председник Бразила Жаир Болсонаро у трци за нови мандат. - Sputnik Србија, 1920, 09.10.2022
Пратите нас
У финишу трке за председника Бразила, са само пет процената разлике у гласовима освојеним у првом кругу, нашли су се актуелни и бивши шеф државе – Жаир Болсонаро и Луис Ињасио Лула да Силва. Питање је - може ли Болсонаро до 30. октобра и другог круга избора преокренути ствари у своју корист и освојити још један председнички мандат.
Према речима политиколога, др Рајка Петровића, исход гласања у првом кругу битно је одударао од очекиваног, будући да су готово годину дана уназад истраживања јавног мњења указивала на то да ће Лула имати 10 до 15 посто гласова предности у односу на Болсонара.

Анкете потцениле бразилску десницу

„То се, међутим, није десило, јер је Лула да Силва освојио 48 посто гласова, а Болсонаро 43, а неочекивано мала разлика у гласовима говори да су предизборне анкете потцениле десницу у тој земљи. Чињеница је да се предизборна кампања прилично захуктала током септембра, падале су тешке речи и оптужбе на обе стране, а кандидати су покушавали на разне начине да приволе своје бирачко тело. Болсонаро је очигледно успео да мобилише готово целокупну бразилску политичку десницу, као и евангелистичку протестантску заједницу у Бразилу која је у порасту, прилично је дисциплинована и традиционално му је наклоњена због његовог залагања за одбрану породичних вредности и хришћанског карактера Бразила“, објашњава Петровић.
Са друге стране, додаје наш саговорник, делује да је некадашњи лидер Бразила Лула да Силва помало лежерно ушао у ову кампању, сматрајући да је његов противкандидат толико омражен да не постоји шанса да добије више од 40 посто гласова.

„Мислим да су анкете потцениле снагу просечног Бразилца, десно оријентисаног „тврдог“ хришћанина који се залаже за неолиберални економски модел и строго очување традиционалних породичних вредности. Имајући у виду да је Лула да Силва од једног латиноамеричког левичара 21. века постао репрезент борбе против таквих вредности, чини ми се да исход гласања у првом кругу не одражава толико жељу да Болсонаро победи и добије још један мандат, колико жељу да Лула да Силва изгуби“, оцењује Петровић.

Шта доноси превагу у другом кругу

Лула да Силва је, како каже, добио подршку градова на северо-истоку земље који традиционално припадају левици, док је Жаир Болсонаро успео да добије подршку у највећим центрима државе – Рио де Женеиру, Сао Паолу и Бело Хоризонтеу.
„Југо-исток, централни, јужни и западни део Бразила је гласао за Болсонара, па чак и тај југо-западни део који географски припада Амазонији, упркос томе што је претходних година председник оптуживан да је девастирао Амазонију на уштрб ширења пољопривредне производње. Болсонару у прилог иде и економска слика земље која, упркос тренутној кризи на глобалном нивоу, прилично добро изгледа“, указује хиспаниста.
Болсонаро је, примећује, успео да заузда инфлацију, а бразилска привреда је за време његовог четворогодишњег мандата остварила сасвим солидан раст.
„Актуелни председник је направио и неке добре економске аранжмане у оквиру БРИКС-а, са Руском Федерацијом, а показао је и да жели да води политику „неутралног Бразила“ током ових превирања око украјинске кризе. Он је својим бирачима поручивао да је његов задатак пре свега да бразилски грађани и привреда имају довољно енергената и довољно ђубрива, што је за ту земљу као пољопривредну силу изузетно важно, а знамо да је Русија један од битних извозника тог стратешки важног производа“, наводи наш саговорник.
На питање може ли Болсонаро до другог круга избора надокнадити заостатак у гласовима у односу на Лулу, Петровић каже да су у том смислу интересантни гласачи друга два председничка кандидата који су испали из трке након првог круга избора.
Симон Тебет из Бразилског демократског покрета, либералне партије која је по профилу слична Болсонаровој, освојила је у првом кругу четири посто гласова, док је Ћиро Гомес из Демократске радничке партије освојио три посто подршке бирача.

„Мислим да ће управо њихови гласови бити пресудни за то ко ће бити победник изборне трке 30. октобра. Наиме, Лула је најавио да ће формирати широки опозициони фронт против Болсонара, али још увек није јасно ко би се ту могао наћи. Претпоставља се да би то могла бити Демократска радничка партија Ћира Гомеза која је социјалдемократска, левичарска и у идеолошком смислу њему ближа. Али, уколико Болсонаро успе да привуче гласаче Симоне Тебет, који пре свега гласају за либерални економски програм, онда би он могао бити озбиљан кандидат и у другом кругу избора“, оцењује наш саговорник.

У првом кругу избора било је, примећује Петровић, и готово два милиона празних гласачких листића и скоро 3,5 милиона неважећих гласова, који би такође у наредном кругу неком кандидату могли донети превагу.

Жестока кампања

Нема сумње да ће кампања оба кандидата до другог круга бити врло узбудљива, уверен је наш саговорник.
„Верујем да ће други круг председничких избора у Бразилу бити обележен кампањом жешћом него икада, са пуно инцидената. Чини се да је Болсонаро тај који може у наредним недељама да направи неку разлику у изборној кампањи и баци „рукавицу у лице“ Лули да Силви, јер не треба заборавити да је велику превагу уочи прошлих председничких избора, када је Болсонаро победио, однело управо то што је на њега извршен неуспешан атентат. Треба имати на уму и да актуелни лидер Бразила пред први круг ових избора није желео да одговори на питање да ли ће признати Лулину победу уколико до ње дође, као и да је у више наврата говорио да после избора он може бити или председник, или у затвору или убијен. У том смислу делује да је свашта могуће, али се ипак надам да ће у случају да Лула победи, доћи до мирне предаје власти“, закључује Рајко Петровић за Спутњик.
Актуелни и бивши председник Бразила, Жаир Болсонаро и Лула да Силва у ТВ дебати уочи председничких избора.  - Sputnik Србија, 1920, 29.08.2022
СВЕТ
Отворена трка за председника: Хоће ли Бразил мењати курс према Русији и БРИКС-у
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала