https://sputnikportal.rs/20221011/uzasni-pritisak-i-javna-prozivka-u-njujorku-na-delu-jos-jedan-pokusaj-zapada-da-izoluje-rusiju-1144378218.html
Ужасни притисак и јавна прозивка у Њујорку: На делу још један покушај Запада да изолује Русију
Ужасни притисак и јавна прозивка у Њујорку: На делу још један покушај Запада да изолује Русију
Sputnik Србија
„Рол кол” гласање у Генералној скупштини УН, односно јавно изјашњавање о америчкој резолуцији која не признаје референдуме у Украјини представља још један... 11.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-11T18:47+0200
2022-10-11T18:47+0200
2022-10-11T18:47+0200
русија
русија – политика
ун
сад
генерална скупштина ун
украјина
историјски референдум о припајању русији
специјална војна операција у украјини – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112098/73/1120987345_0:321:3071:2048_1920x0_80_0_0_415deb080792b4a92ee6e4ab8bfba47a.jpg
Генерална скупштина Уједињених нација одбацила је руски предлог о тајном гласању о нацрту резолуције о осуди референдума у Доњецкој и Луганској Народној Републици, Запорошкој и Херсонској области, и одобрила предлог да се овим поводом одржи јавно, такозвано „рол кол“ гласање.„Рол кол” – притисак ЗападаОвај начин изјашњавања у Светској организацији, сматра Милисав Паић, представља одређени преседан, али и врсту притиска на земље чланице УН да се јавно определе.Слично размишља и бивши амбасадор у Уједињеним нацијама Бранко Бранковић који каже да тајно гласање Американцима не одговара, јер оно представља прави однос снага. Са друге стране, појашњава дипломата, „рол кол“ представља најјавније могуће гласање и начин за вршење ужасног притиска на чланице ГС УН.„Ја сам имао прилике да на Генералној скупштини присуствујем управо таквом стању ствари где су Американци својевремено, везано за Камбоџу, извршили тако велике притиске да су делегације биле толико преплашене да нису ни биле у сали и нису гласале. Чак се знало и кога су све притисли, а кога су потплатили“, сећа се Бранковић.Упитан исход гласањаМилисав Паић је уверен да ће западним земљама, без обзира на то колики притисак врше на чланице УН које се не опредељују у вези са руском специјалном операцијом, бити врло тешко да обезбеде двотрећинску трећину у Генералној скупштини која би подржала ову резолуцију. Али, како каже, свакако не треба очекивати да ће се САД и њихови сателити ту зауставити у намери да обезбеде међународну осуду и изолацију Русије.„Овде, наравно, поново долази до изражаја лицемерје Запада јер када је СРЈ била бомбардована много теже него што је то случај са Украјином у овом моменту, томе се није успротивила ни једна од тих земаља које се сада згражавају над последњим акцијама Русије. Тада се над бомбардовањем цивилних објеката у Србији, рушењем мостова, железничке и друмске инфраструкуре, електросистема нису згражавали ни садашњи амерички председник Бајден ни Велика Британија. Напротив, Бајден је тражио тотално бомбардовање Србије, а Британија је била предводник у НАТО агресији на нашу земљу“, подсећа бивши амбасадор.Без обзира на то да ли ће предложена резолуција добити довољно гласова да би била усвојена, Бранко Бранковић сматра да ће велики број земаља одлучити да не буде присутно у сали, односно да не учествује у гласању, како се не би замерале ни једној ни другој страни.„У сали ће бити присутни они на које су Американци баш успели да изврше притисак, али верујем и да ће се добар број држава одлучити да се уздржи од гласања. Мислим да ће позитивних гласова бити довољно да прође резолуција, али када поредите са 193 земље чланице које треба да гласају видећете колико ће бити одсутних делегација. У то сам убеђен и ако бих лицитирао, рекао бих да најмање 50 делегација неће бити у сали. Наравно, у случају тајног гласања однос снага био би сасвим другачији“, оцењује искусни дипломата.Увод у нове акције ЗападаПрема мишљењу Милисава Паића, инсистирање на „рол кол“ гласању у ГС УН увод је у неке друге, много озбиљније акције Запада, попут суспендовања права вета Руске Федерације у Савету безбедности УН.Бранковић пак каже да у правилима процедуре и Повељи УН не постоји никаква одредба по којој се некоме може одузети право вета.У тексту резолуције које су иницирале Албанија и западне земље стоји позив да се не призна присаједињење Доњецке и Луганске Народне Републике, и Запорошке и Херсонске области Руској Федерацији, а Москва се позива да одмах повуче своје снаге из Украјине. Нацрт резолуције изражава „посвећеност суверенитету и територијалном интегритету Украјине“, а Москва се осуђује због наводног „организовања референдума“ и „анексије“ ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области.
https://sputnikportal.rs/20221011/mediji-sad-se-nadaju-da-ce-rezoluciju-o-nepriznavanju-referenduma-podrzati-makar-100-clanica-un-1144346746.html
сад
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
русија, ун, гс ун, сад, америка, гласање, rusija, un, gs un, sad, amerika, glasanje
русија, ун, гс ун, сад, америка, гласање, rusija, un, gs un, sad, amerika, glasanje
Ужасни притисак и јавна прозивка у Њујорку: На делу још један покушај Запада да изолује Русију
„Рол кол” гласање у Генералној скупштини УН, односно јавно изјашњавање о америчкој резолуцији која не признаје референдуме у Украјини представља још један покушај Запада да осуди и међународно изолује Русију, оцењује бивши амбасадор и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић.
Генерална скупштина Уједињених нација одбацила је руски предлог о тајном гласању о нацрту резолуције о осуди референдума у Доњецкој и Луганској Народној Републици, Запорошкој и Херсонској области, и одобрила предлог да се овим поводом одржи јавно, такозвано „рол кол“ гласање.
„Рол кол” – притисак Запада
Овај начин изјашњавања у Светској организацији, сматра Милисав Паић, представља одређени преседан, али и врсту
притиска на земље чланице УН да се јавно определе.
„Једна је ствар када је гласање тајно, а нешто сасвим друго када је у питању „рол колинг”, односно када се државе прозивају по абецедном реду и јавно се изјашњавају о свом ставу. Нема сумње да је овде присутна намера Запада да, на неки начин, „разголити“ целу ситуацију и да изврши допунски притисак на земље које немају став према овој ситуацији или пак нагињу једној или другој страни, али се о томе не изјашњавају“, каже Паић.
Слично размишља и бивши амбасадор у Уједињеним нацијама Бранко Бранковић који каже да тајно гласање Американцима не одговара, јер оно представља прави однос снага. Са друге стране, појашњава дипломата, „рол кол“ представља најјавније могуће гласање и начин за вршење ужасног притиска на чланице ГС УН.
„Ја сам имао прилике да на Генералној скупштини присуствујем управо таквом стању ствари где су Американци својевремено, везано за Камбоџу, извршили тако велике притиске да су делегације биле толико преплашене да нису ни биле у сали и нису гласале. Чак се знало и кога су све притисли, а кога су потплатили“, сећа се Бранковић.
Милисав Паић је уверен да ће западним земљама, без обзира на то колики притисак врше на чланице УН које се не опредељују у вези са
руском специјалном операцијом, бити врло тешко да обезбеде двотрећинску трећину у Генералној скупштини која би подржала ову резолуцију. Али, како каже, свакако не треба очекивати да ће се САД и њихови сателити ту зауставити у намери да обезбеде међународну осуду и изолацију Русије.
„Овде, наравно, поново долази до изражаја лицемерје Запада јер када је СРЈ била бомбардована много теже него што је то случај са Украјином у овом моменту, томе се није успротивила ни једна од тих земаља које се сада згражавају над последњим акцијама Русије. Тада се над бомбардовањем цивилних објеката у Србији, рушењем мостова, железничке и друмске инфраструкуре, електросистема нису згражавали ни садашњи амерички председник Бајден ни Велика Британија. Напротив, Бајден је тражио тотално бомбардовање Србије, а Британија је била предводник у НАТО агресији на нашу земљу“, подсећа бивши амбасадор.
Без обзира на то да ли ће предложена резолуција добити довољно гласова да би била усвојена, Бранко Бранковић сматра да ће велики број земаља одлучити да не буде присутно у сали, односно да не учествује у гласању, како се не би замерале ни једној ни другој страни.
„У сали ће бити присутни они на које су Американци баш успели да изврше притисак, али верујем и да ће се добар број држава одлучити да се уздржи од гласања. Мислим да ће позитивних гласова бити довољно да прође резолуција, али када поредите са 193 земље чланице које треба да гласају видећете колико ће бити одсутних делегација. У то сам убеђен и ако бих лицитирао, рекао бих да најмање 50 делегација неће бити у сали. Наравно, у случају тајног гласања однос снага био би сасвим другачији“, оцењује искусни дипломата.
Увод у нове акције Запада
Према мишљењу Милисава Паића,
инсистирање на „рол кол“ гласању у ГС УН увод је у неке друге, много озбиљније акције Запада, попут суспендовања права вета Руске Федерације у Савету безбедности УН.
Бранковић пак каже да у правилима процедуре и Повељи УН не постоји никаква одредба по којој се некоме може одузети право вета.
„Постоји могућност да се неко прими или избаци из Уједињених нација, али Русија не може бити ни избачена из УН јер препорука за пријем или избацивање неке државе из Светске организације мора да дође од стране Савета безбедности. Притом, у Савету безбедности постоји и десет земаља које нису сталне чланице и убеђен сам да ни једна од њих не би гласала за избацивање не Русије, него било кога из УН, јер би се на тај начин направио преседан који сутра може и те земље да закачи“, закључује Бранко Бранковић за Спутњик.
У тексту резолуције које су иницирале Албанија и западне земље стоји позив да се не призна присаједињење Доњецке и Луганске Народне Републике, и Запорошке и Херсонске области Руској Федерацији, а Москва се позива да одмах повуче своје снаге из Украјине. Нацрт резолуције изражава „посвећеност суверенитету и територијалном интегритету Украјине“, а Москва се осуђује због наводног „организовања референдума“ и „анексије“ ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области.
