Милер: Постоје и боља решења од обнове „Северног тока“ – пренос капацитета у Црно море
15:19 12.10.2022 (Освежено: 16:21 16.06.2023)
© Sputnik / Владимир Астапкович
/ Пратите нас
Обнављање рада гасовода „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ је дуготрајан процес који би могао да траје и годинама. Пренос капацитета на црноморски правац је идеја која је сада актуелна, рекао је директор „Гаспрома“ Алексеј Милер.
„Мора се напоменути да то није само технолошки проблем, него и технолошки врло сложен проблем. Прво – то је политичко питање. Европска унија и Немачка морају да дају јасан, прецизан, политички одговор да ли су заинтересоване и да ли желе да ти краци буду обновљени и да дају гаранције о даљој безбедној експлоатацији тих кракова. Ту су питања санкција, питања економска, питања правна. И тек након решавања тих питања може се приступити технолошкој обнови гасовода. Према садашњим проценама, то је више од једне године“, рекао је Милер на „Руској енергетској недељи“ која се од 12. до 14. септембра одржава у Москви.
Он је додао да је „Гаспром“ у техничком смислу спреман да гради капацитете за транспорт гаса у Црном мору и да разматра стварање платформе за трговину гасом на граници Турске и Европске уније.
„Технички, ми смо спремни да изградимо капацитете за транспорт гаса. Што се тиче хаба, без сумње је потребно разматрати питање трговинске платформе на граници Европске уније и Турске“, рекао је Милер.
Он је додао да гасовод „Турски ток“ пролази кроз само две економске зоне – руску и турску, као и да је на мањој дубини него гасоводи у Балтичком мору.
„'Турски ток' је себе препоручио као испоручилац и у Турску, и у Европу. Очигледно, поставља се питање да ли изгубљени капацитети у Балтику могу бити пренети у Црно море – то је правовремено постављање питања. Може се разматрати питање о трговинској платформи на граници Европске уније и Турске“, закључио је Милер и додао да је изградња нових гасних капацитета у Црном мору много брже решење него обнова изгубљених капацитета у Балтичком мору.
Милер је, такође, рекао да за сада нема јасног одговора на питање како и зашто би се обнављао „Северни ток“ ако турбине „Сименса“ не раде.
„Данас треба схватити да нема одговора на питање: како и зашто би се обнављали краци 'Северног тока 1' ако мотори на компресорској станици нису у радном стању“, рекао је Милер.
Милер сматра да ће санација оштећених гасовода „Северни ток“ и „Северни ток 2“ трајати више од годину дана.
Он је напоменуо да Европска унија треба да дâ „јасан, политички одговор“ о томе да ли су заинтересовани и да ли желе да се ти гасоводи обнове, као и да обезбеди гаранције за њихову даљу безбедну експлоатацију.
„Постоје питања санкција, постоје економска питања, постоје правна питања и тек након што се сва та питања реше, може се приступити техничкој обнови, обнављању целовитости гасовода дигнутих у ваздух“, констатовао је Милер и додао да ће за решавање ових питања бити потребно више од годину дана.
На врхунцу хладног времена могли би да се смрзну читави градови Европе
Директор „Гаспрома“ је упозорио на то да Европа можда може да преживи ову зиму, али да је питање шта ће бити са европским залихама гаса до следеће зиме.
„Зима може бити релативно топла, а ето, довољно је да буде само једна изузетно хладна седмица, или пет дана. За тај кратак период, не дај боже, могли би да се замрзну читави градови, читаве земље“, рекао је Милер.
Према његовим речима, нико не може да гарантује да ће Европа преживети зиму са садашњом количином залиха гаса у гасним спремиштима, а песимистичке прогнозе указују на то да ће у марту наредне године Европи преостати само око пет одсто резерви гаса.
„Данас је потпуно другачија логистика, потпуно су другачији извори енергетског снабдевања европског тржишта, што значи да ће бреме које лежи на подземним спремиштима гаса у Европи бити, очигледно, знатно веће него претходних година“, рекао је Милер.
Он је додао да око 800 милиона кубних метара гаса годишње не може бити довољно Европи током изузетно хладног времена, јер је реч само о трећини европских потреба за тим енергентом.
Милер је подсетио да је „Гаспром“ протеклих година током изузетно хладног времена на европско тржиште испоручивао од 600 милиона до 1,7 милијарди кубних метара гаса дневно.
Ми не играмо по туђим правилима
Коментаришићи идеју о стварању картела потрошача гаса, као и предлоге европских званичника да се уведу ограничења цена руског гаса, Милер је нагласио да Русија и „Гаспром“ не играју по туђим правилима.
„Какви се све предлози могу чути: хајде да створимо картел потрошача. Неоригиналан предлог. Знате, ми играмо игре по правилима која смо смислили ми, не играмо игре по правилима које нисмо ми смислили. Знате, неки експерти кажу да то није само некаква могућност стварања гасног ОПЕК-а, то је врло озбиљна инвестиција у гасне цене“, рекао је Милер.
Благостање Немачке почивало је на јефтиним руским енергентима
Благостање Немачке почивало је на јефтиним енергентима из Русије, а национализација тржишта само ће повећати трошкове пореских обвезника, сматра Милер.
„Економски раст је раст енергетске потрошње. Данас је већ било речи о томе да је такозвано релативно благостање Европске уније, пре свега Немачке, током врло дугог периода, почивало на јефтиним енергентима из Русије. То је трајало више од 50 година... Јефтин енергент, гас, давао је Немачкој више него стоструку кредитну подлогу за успешно финансирање немачке индустрије. Висока цена гаса је, практично, удар на економски модел који је постојао донедавно, то је врло озбиљан удар“, рекао је Милер.
Он је додао да међу корацима који се предлажу за решавање гасног проблема у Немачкој јесу национализација гасног тржишта и гасних трејдера.
„А шта је национализација? То су трошкови пренети на буџет, трошкови пренети на пореског обвезника“, оценио је Милер.
О испорукама гаса на азијско тржиште
Милер је додао да ће „Гаспром“, уколико буде потребе, бити спреман да у најкраћем року повећа испоруке гаса у азијске земље.
„Азијско и, конкретно, кинеско тржиште представља најдинамичније тржиште на свету… (компанија) све то узима у обзир. Припремљени смо, ресурсне базе су и у источном Сибиру и, желим то да нагласим, у западном Сибиру, и брзо можемо да повећамо капацитете испорука на азијска тржишта у најкраћем року“, рекао је Милер.
Он је подсетио да „Гаспром“ већ више година реализује источни гасни програм.
„У ово историјско време постављамо рекорде у дневним испорукама гаса Кини, изнад уговорних норми које имамо“, закључио је Милер.
Руска енергетска недеља одржава се у Москви од 12. до 14. октобра.
12 Октобар 2022, 14:20
