https://sputnikportal.rs/20221013/falsifikovani-galilejev-rukopis-doveo-do-kontroverzne-knjige-1144551481.html
Фалсификовани Галилејев рукопис довео до контроверзне књиге
Фалсификовани Галилејев рукопис довео до контроверзне књиге
Sputnik Србија
Рукопис који се приписује Галилеу Галилеју за који је у августу утврђено да је фалсификат, довео је до открића да је прослављени италијански астроном написао... 13.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-13T22:57+0200
2022-10-13T22:57+0200
2022-10-13T22:57+0200
наука и технологија
наука и технологија
час историје
галилео
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/19/1141633468_0:75:2047:1226_1920x0_80_0_0_172a92671d0617ea9adae793b49a578d.jpg
Раније необјављене Галилејеве белешке које су проверене након открића фалсификата указују на то да је он био прави аутор расправе под називом „Considerazioni Astronomiche di Alimberto Mauri“ (Астрономска разматрања Алимберта Маурија) — која је објављена у 1604.Неки други научници тог времена сумњали су да је Галилео аутор дела када је објављено, иако је приписано псеудониму Алимберто Маури. Познато је да је Галилео објављивао под другим псеудонимима како би избегао контроверзе, али његово ауторство „Астрономских разматрања“ до сада није потврђено.Трактат је објављен само неколико година пре Галилејевог чувеног дела „Звездани гласник“, у којем је 1610. описао своја револуционарна посматрања Земљиног месеца и четири Јупитерова месеца кроз први забележен астрономски телескоп.„Можете га сматрати уводом за ‘Звезданог гласника’, што је било дело без премца које је променило историју астрономије и науке уопште. За историчаре филозофије попут мене, ово је ризница“, рекао је Коши за „Лајв сајенс“.Писање под псеудонимомОткриће да је Галилео аутор „Астрономских разматрања“ повезано је са открићем раније ове године да је рукопис који се приписује Галилеју у библиотеци Универзитета у Мичигену заправо фалсификат.Водени жигови на папиру рукописа показују да је он морао бити написан више од 100 година након Галилејеве смрти 1642. године, што документ чини лажним.Истрага је такође открила да су два писма коришћена за потврду аутентичности рукописа такође била фалсификат и пошто се у једном од писама такође тврди да је Галилеј написао „Астрономска разматрања“, и то приписивање је било сумњиво.Галилео никада није признао да је написао „Астрономска разматрања“, а до сада је једини доказ било то фалсификовано писмо. Али раније ове године, Коши је открио необјављену белешку коју је Галилео аутентично написао у библиотеци у Фиренци, у којој је астроном навео неколико места на којима је италијански научник Лудовико деле Коломбе напао његове идеје. Међу њима, Галилео је приметио да је Деле Коломбе критиковао „Астрономска разматрања — показујући да се Галилео осећао лично нападнутим кад год би Алимберто Маури био критикован у штампи, рекао је Коши.Галилејеве контроверзне теоријеКоши је рекао да је деле Коломбе објавио расправу у којој тврди да „нова звезда“ виђена 1604. (заправо супернова) уопште није нова, већ трајна и само повремено видљива. Те идеје су се поклапале са преовлађујућим аристотеловским теоријама оличеним у Птоломејевом геоцентричном моделу Сунчевог система, који је тврдио да су сунце, планете и звезде фиксни и непроменљиви и да круже око Земље.Али Галилеј, који је писао под псеудонимом Алимберто Маури, указао је да је „нова звезда“ заправо нова и навео механизме који су је могли створити. Такође је увео неколико других радикалних идеја за то време, као што је да би Месец могао имати планине.„Ово је одличан пример како стрпљиво и интелигентно архивско истраживање може да поврати део штете коју су нанели фалсификатори. Др Коши нам је показао да ће нас комбинација скептицизма и вештине довести до историјске истине“, рекао је Ник Вајлдинг, историчар са Државног универзитета Џорџије који је открио фалсификовање рукописа Универзитета у Мичигену.Коши је навео да је Галилео написао „Астрономска разматрања“ док је предавао на Универзитету у Падови, граду на северу Италије којим је тада владала Република Венеција. Расправа је можда била покушај Галилеја да пронађе покровитељство у Риму, јер је посвећена папином благајнику, указао је Коши.Али Рим и Венеција су у то време били у дипломатској свађи, „па не би било мудро од Галилеја да стави његово име у расправу која је била посвећена јавном непријатељу“, рекао је Коши.
https://sputnikportal.rs/20220825/1141614602.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, час историје, галилео, магазин
наука и технологија, час историје, галилео, магазин
Фалсификовани Галилејев рукопис довео до контроверзне књиге
Рукопис који се приписује Галилеу Галилеју за који је у августу утврђено да је фалсификат, довео је до открића да је прослављени италијански астроном написао другачију, контроверзну књигу, али под псеудонимом.
Раније необјављене Галилејеве белешке које су проверене након открића фалсификата указују на то да је он био прави аутор расправе под називом „Considerazioni Astronomiche di Alimberto Mauri“ (Астрономска разматрања Алимберта Маурија) — која је објављена у 1604.
Неки други научници тог времена сумњали су да је Галилео аутор дела када је објављено, иако је приписано псеудониму Алимберто Маури. Познато је да је Галилео објављивао под другим псеудонимима како би избегао контроверзе, али његово ауторство „Астрономских разматрања“ до сада није потврђено.
„То је потпуна расправа, а написао ју је један од најбриљантнијих умова западне науке“, рекао је Матео Коши, истраживач на Одељењу за филозофију и културно наслеђе на Универзитету у Венецији који oбелоданио најновије откриће.
Трактат је објављен само неколико година пре Галилејевог чувеног дела „Звездани гласник“, у којем је 1610. описао своја револуционарна посматрања Земљиног месеца и четири Јупитерова месеца кроз први забележен астрономски телескоп.
„Можете га сматрати уводом за ‘
Звезданог гласника’, што је било дело без премца које је променило историју астрономије и науке уопште. За историчаре филозофије попут мене, ово је ризница“,
рекао је Коши за „Лајв сајенс“.
Откриће да је Галилео аутор „Астрономских разматрања“ повезано је са открићем раније ове године да је
рукопис који се приписује Галилеју у библиотеци Универзитета у Мичигену заправо фалсификат.
Водени жигови на папиру рукописа показују да је он морао бити написан више од 100 година након Галилејеве смрти 1642. године, што документ чини лажним.
Истрага је такође открила да су два писма коришћена за потврду аутентичности рукописа такође била фалсификат и пошто се у једном од писама такође тврди да је Галилеј написао „Астрономска разматрања“, и то приписивање је било сумњиво.
Галилео никада није признао да је написао „Астрономска разматрања“, а до сада је једини доказ било то фалсификовано писмо. Али раније ове године, Коши је открио необјављену белешку коју је Галилео аутентично написао у библиотеци у Фиренци, у којој је астроном навео неколико места на којима је италијански научник Лудовико деле Коломбе напао његове идеје. Међу њима, Галилео је приметио да је Деле Коломбе критиковао „Астрономска разматрања — показујући да се Галилео осећао лично нападнутим кад год би Алимберто Маури био критикован у штампи, рекао је Коши.
„Када је Галилео у својој приватној белешци написао: [Лодовико деле Коломбе] говори о мени с презиром‘, препознао је себе као Маурија“, рекао је Коши.
Галилејеве контроверзне теорије
Коши је рекао да је деле Коломбе објавио расправу у којој тврди да „нова звезда“ виђена 1604. (заправо супернова) уопште није нова, већ трајна и само повремено видљива. Те идеје су се поклапале са преовлађујућим аристотеловским теоријама оличеним у Птоломејевом геоцентричном моделу Сунчевог система, који је тврдио да су сунце, планете и звезде фиксни и непроменљиви и да круже око Земље.
Али Галилеј, који је писао под псеудонимом Алимберто Маури, указао је да је „нова звезда“ заправо нова и навео механизме који су је могли створити. Такође је увео неколико других радикалних идеја за то време, као што је да би Месец могао имати планине.
„Сигурније је користити псеудоним, јер ако ствари не иду како треба, онда нећете бити криви. Али ако прође, онда можете рећи: 'То сам био ја све време“, рекао је Петер Баркер, професор историје науке на Универзитету Оклахома.
„Ово је одличан пример како стрпљиво и интелигентно архивско истраживање може да поврати део штете коју су нанели фалсификатори. Др Коши нам је показао да ће нас комбинација скептицизма и вештине довести до историјске истине“, рекао је Ник Вајлдинг, историчар са Државног универзитета Џорџије који је открио фалсификовање рукописа Универзитета у Мичигену.
Коши је навео да је Галилео написао „Астрономска разматрања“ док је предавао на Универзитету у Падови, граду на северу Италије којим је тада владала Република Венеција. Расправа је можда била покушај Галилеја да пронађе покровитељство у Риму, јер је посвећена папином благајнику, указао је Коши.
Али Рим и Венеција су у то време били у дипломатској свађи, „па не би било мудро од Галилеја да стави његово име у расправу која је била посвећена јавном непријатељу“, рекао је Коши.
