У САНУ представљене књиге о Марковом манастиру и цркви у Расу
17:34 13.10.2022 (Освежено: 15:07 05.02.2023)
© Tanjug / SAVA RADOVANOVICПредстављање књига „Фреске Марковог манастира“ и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу“
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Пратите нас
Књиге „Фреске Марковог манастира“ ауторке Марке Томић Ђурић и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу“ Миодрага Марковића и Драгана Војводића представљене су данас у организацији Одбора за историју уметности и Вардарског одбора Одељења историјских наука САНУ.
О књизи „Фреске Марковог манастира“ (2019), у издању Балканолошког института САНУ, Архипископије охридске и Митрополије скопске, Битољ и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу“ (2021) издавачке кућа Платонеум говорили су на промоцији у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ аутори и неколико стручњака из САНУ и неколико високошколских установа.
Редовни члан САНУ Миодраг Марковић рекао је Танјугу да су књиге посвећене „веома важним споменицима“ српског Средњег века и да шира јавност није имала прилике да се упозна са „Фрескама Марковог манастира“ након што се појавила, јер за то није било прилике током трајања пандемије.
„У међувремену Војводић и ја смо написали књигу о цркви у Расу, нашој најстаријој сачуваној цркви, једној од најважнијих у нашој историји“, рекао је Марковић.
Према његовим речима, књига Марке Томић Ђурић доноси велики број новина у нашем познавању Марковог манастира, задужбине краља Марка, сина Вукашина Мрњавчевића из друге половине 14. века.
Марковић је навео да је Марков манастир последњу монографију добио још 1925. године, која је у међувремену превазиђена у целини, појединостима и по методологиији, а сада је из доктората Марке Томић Ђурић проистекла обимна, свеобухватна монографија која на све начине расветљава тај споменик и његово сликарство.
„Расветљава идеје које су унете у програм живописа, његове стилске одлике... То је уз Дечане један од најобимнијих споменика српског средњевековног сликарства са стотинама фресака. Књига 'Фреске Марковог манастира' је већ много цитирана у нашој и иностраној литератури“, истакао је Марковић.
Закључци истраживања Марке Томић Ђурић разоткривају теолошке идеје које су стајале иза фресака, тема које су насликане, потврђује ранија мишљења о ктиторима и прецизира датирање фресака, рекао је Марковић.
„Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу“ први пут на темељан начин приказује споменик који су подигли Срби у раним фазама после покрштавања, додао је Марковић.
„По нашем веровању, подигнута је око 820 године, да би крајем 9. века била обновљена, проширена и претворена у епископско седиште“, рекао је Марковић.
Он је подсетио да је црква у Расу место где је Немања добио крштење, односно миропомазање у православну веру, где је крунисан за великог жупана и сишао са власти, изабравши за наследника свог сина Стефана, а црква је имала велику улогу у формирању српске аутокефалне цркве, која је проистекла из Рашке епископије.
Приметивши да је Марков манастир одлично сачуван, односно један од најбоље сачуваних наших црквених споменика, Марковић је додао да је црква у Расу често трпела и страдала кроз векове и мењала свој облик.
„У последње време су рађени конзерваторски радови који су нам припомогли да је мало расветлимо. Надамо се да ће ускоро бити урађена свеобухватна археолошка истраживања да бисмо и у детаље сазнали како су ишле те промене“, рекао је Марковић.