Да је „Нобела“ добио политички некоректни Уелбек, западна цивилизација би сама себи скочила у уста
© Фото : On n'est pas couché / скриншот
Пратите нас
Додела Нобелове награде за књижевност Ани Ерно на неки начин је изненађење јер она није књижевница чије књиге мењају књижевну ситуацију нашег времена као књиге других књижевника у распону од Френзена до Гросмана или од Људмиле Улицке до Руждија, каже Гојко Божовић, песник, књижевни критичар, есејиста и уредника у издавачкој кући „Архипелаг“.
С друге стране то није изненађење зато што се у последњих неколико година говори о њој као озбиљном кандидату за Нобелову и друге угледне међународне награде, додаје он.
Награда се не додељује случајно
Песник и преводилац Владимир Д. Јанковић такође није изненађен одлуком Нобеловог комитета, иако је његово познавање дела Ани Ерно „више него оскудно“ с обзиром на њен активизам.
„Било која награда не може представљати изненађење и никад се не додељује случајно. Постоје бројни елементи који одлучују да ли ће неко добити награду, а ти елементи нарочито у ситуацијама кад се додељују престижна признања, немају увек везе са самим књижевним делом. Друго, њено кретање у тим кандидатским круговима не може представљати никакво изненађење а ваља узети у обзир и тај факт да је жена 1940. годиште, тако да је ред да добије Нобелову награду пре Мишела Уелбека који је 16 или 18 година млађи од ње“, каже Јанковић за „Орбиту културе“.
Активизам против провокација
Божовић додаје да му је Уелбек познатији као писац, више га је и пажљивије читао од Ани Ерно, чију је књигу кратких проза „Једноставна страст“ прочитао пре више година и оставила је „пристојан али не дубок утисак“.
„Уелбек је писац који је провокативан и понекад ми се чини да баца већину карата на ту врсту провокације и да је добио награду, то би ми било мање изненађење. Али, имајући у виду његову јавну позицију, онда је очекиваније да се у видокругу Нобеловог комитета нашао активизам Ани Ерно. При томе, њен стил приповедања је у сагласју са оним што је доминанта савремене књижевности. Тај аутобиографизам, аутофикција је пре у видокругу него та врста изразито провокативног говора какав постоји код Мишела Уелбека“.
Божовић подсећа да Ани Ерно трећи француски писац који је у овом веку добио Нобелову награду за књижевност. „Кад би се по томе одлучивало, могло би се рећи да је ово велика епоха француске књижевности и право питање за познаваоце француске књижевности је да ли је то баш тако? У мом читалачком укусу или утиску, не делује баш тако“.
Уелбек ангажованији него Хандке
Јанковић који је превео неколико књига највећег кладионичарског фаворита за овогодишњу Нобелову награду – Мишела Уелбека, тврди да се понадао да он неће добити Нобелову награду, „јер би је примио и не би извео неки нарцисоидно ексцентричан трик да је одбије“.
„Међутим, то би на неки начин било и затварање ковчега за њим, а са друге стране та цивилизација која има одређене вредности, ма какве оне биле, и на којима истрајава, сама би себи скочила у уста, што ипак ретко раде. Јер, Уелбек је ипак много друштвено ангажованији писац него Хандке. Хандке је више песник, више говори о себи, наравно и кроз себе о свету, а Уелбек говорећи о свету говори и о себи. Значи, кад би Уелбек добио Нобелову награду то би могао бити и врх лицемерног брега те цивилизације из које потиче, па мислим да је боље да буде поштеђен тога. Једино ми је жао што није узео новац“.
„Псовање публике“ – Хандкеов културни рат
Божовић сматра да би био велики шок да је Уелбек добио Нобелову награду јер његова позиција је критичка и по много чему провокативна, а његова књижевност је једна врста по много чему политички некоректног говора а то све у овом тренутку није „најбоља препорука за књижевне награде“.
„У књижевности се поново захтева у многим срединама и културама једна врста политичке коректности која јесте увек смртни грех књижевности. Кад се гледа нека врста ширег контекста, друштвеног, политичког и идеолошког онда би се награде које Нобелов комитет додељује у највећем броју случајева могле видети као врло пажљиво одабране и то јесте једна врста поруке“.
20 Септембар 2020, 17:39
Према његовим речима и за Хандкеа можемо рећи да је ангажован и да је његова кључна, препознатљива тачка јавног наступа од најранијег периода садржана у наслову његовог комада „Псовање публике“.
„Он као да цео живот псује неку публику, изазива јавност, окреће неке друштвене заједнице против себе и то ради врло успешно и као да у свакој деценији успева да препозна шта би то био кључни изазов западном јавном мњењу с којим он води једну полемику, готово читав културни рат“.
Не би било чудно и да старлета добије Нобелову награду
Јанковић сматра да по правилу бивају награђивани аутори чије је деловање у складу са неким вредностима које се прокламују као исправне или се намећу као добре и онда долазимо у опасност да олако квалификујемо и саме ауторе јер не познајемо довољно њихово дело.
Додаје да не би имао ништа против да Стивен Кинг, који је ове године био високо котиран на кладионицама, добије Нобелову награду јер је реч о веома озбиљном писцу.
„Не би било чудно да за добро написану аутобиографију нека старлета из ријалитија добије Нобелову награду за десетак година. Јер све зависи од тога како је дело написано, није толико важно о чему се пише него како се пише“.
Нобеловац Дилан – проширење подручја Нобелове награде
Зато није било ни изненађење кад је Боб Дилан добио Нобелову награду јер је он веома озбиљан песник. Божовић додаје да му је ситуација са Диланом изгледала као настојање Нобеловог комитета да прошири поље утицаја Нобелове награде, додељујући је једном апсолутно неспорном уметнику у тој области.
„Онда кад се његово име и његова харизма вежу за Нобелову награду за књижевност то је сасвим сигурно допринело ширењу тог утицаја и повећању интересовања у времену кад све мора да буде спектакуларно и актуелно него што би то било да је добио неки мање познати амерички песник. Мени је то деловало као нека врста културне политике Нобеловог комитета. Не бих се изненадио да је доделе и за неки други жанр јер нема никаквог разлога да било који жанр буде искључен уколико иза тога стоји књижевна вредност“, закључио је Божовић.
