Сусрети без помака: Једини циљ – да Београд поклекне пред притисцима
© Sputnik / Лола ЂорђевићАлександар Вучић и Мирослав Лајчак
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Очигледно је да разговор Вучића и Лајчака о отвореним питањима у дијалогу Београда и Приштине није донео ништа ново, јер то и није могуће пошто су ти састанци конципирани тако да се на Београд само врше додатни притисци, каже Небојша Човић, некадашњи шеф Координационог центра за Косову и Метохију.
Председник Србије Александар Вучић и изасланик Европске уније за дијалог између Београда и Приштине Мирослав Лајчак данас су разговарали у Београду.
Саопштења о састанку, ни обраћања медијима после разговора, није било. Након састанка у згради на Андрићевом венцу, Вучић је на Инстаграм профилу „Будућност Србије" написао - озбиљан и одговоран разговор са Мирославом Лајчаком, о отвореним питањима у дијалогу Београда и Приштине.
„Настављамо да се боримо да сачувамо нашу земљу и наш народ, инсистирајући на пуној примени до сада постигнутих споразума и поштовању међународног права", навео је Вучић.
Кратка оцена из које је, ипак, било довољно јасно да Србија инсистира на примени Бриселског споразума, односно формирању Заједнице српских општина и поштовању Резолуције Савета безбедности, што није било оно што је Лајчак желео да чује.
Састанку Вучића и Лајчака претходио је недавни сусрет ЕУ емисара у Приштини са председником владе привремених институција на Косову и Метохији, Аљбином Куртијем. Лајчак је после њега изјавио да би 2024. година, када се одржавају избори у САД и ЕУ, могла да буде рок за постизање споразума Београда и Приштине.
Нема приближавања позиција
На питање, како чита исход данашњег сусрета Вучића и Лајчака, Човић за Спутњик каже да су то, очигледно, били изузетно тешки разговори.
„Чим нема саопштења, или заједничке конференције за штампу, то сугерише да није постигнуто било какво приближавање. Мислим да је председник Вучић јасно нагласио да инсистирамо на Уставу Србије, поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН по којој ни у једној тачки није дата могућност за некакво независно Косово. Треће, наравно, сви споразуми, укључујући и Бриселски споразум, требало би да буду спроведени“, каже наш саговорник анализирајући Вучићеву објаву на Инстаграму.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПредлог Шолца и Макрона је за Београд непристојна понуда јер фактички тражи да призна такозвано Косово
Предлог Шолца и Макрона је за Београд непристојна понуда јер фактички тражи да призна такозвано Косово
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Очигледно је, сматра наш саговорник, да Лајчак и Запад пренебрегавају све споразуме као да се никада нису догодили и иду ка новом предлогу немачког канцелара Олафа Шолца и француског председника Емануела Макрона. А он је, најблаже речено, непристојна понуда, јер од нас траже оно што је немогуће, оценио је Човић.
Прихватање уместо признања
При том су се послужили игром речи јер нам наводно нико не тражи признање такозване независности Косова, него како то они кажу, прихватање реалности, што се заправо своди на исто, додао је он.
Као резервна варијанта додатног притиска на Београд остављене су, напомиње наш саговорник, регистарске таблице чији је почетак пререгистровања по налогу Приштине одложен за 1. новембар.
„Њихов стални приступ је да они охрабрују лидере у региону, па и у Србији, да донесу те такозване храбре одлуке, а када анализирате њихове предлоге тих одлука видите да су оне у супротности са нашим националним и државним интересима. И потпуно сам сигуран да је председник Вучић то потпуно јасно прочитао и да на основу тога и даје јасне одговоре са наше стране даје“, каже Човић.
Он напомиње да има још тих резервних варијанти притиска Запада , попут пријема такозваног Косова у Савет Европе. После ће већ на реду бити и пријем у Унеско, па у Интерпол, а на крају и улазак у УН, што је, како истиче, њихов план који мисле сукцесивно да спроведу до 2024. године.
Хоће да заокруже пројекат до 2024.
Тада, подсећа он, са места председника САД одлази Џозеф Бајден који је, како каже, био творац накарадног пројекта када је, бомбардовањем Србије, у срцу Европе, срушено међународно јавно право путем силе.
„Они, дакле, хоће да заокруже тај пројекат, а разлог томе је што су свесни да се свет у потпуности мења, да за годину или две, неким новим гарнитурама које буду дошле у Америци, а и у Европи, уопште неће бити важно Косово“, мишљења је Човић.
Већ у новембру у Америци на изборима за Представнички дом Конгреса и за Сенат видећемо шта ће бити, а по његовој оцени очигледно је да ће бити великих промена. Уз то каже да није сигуран да ће 2024. сви актуелни лидери у Европи остати на својим позицијама, гледајући њихове унутрашње проблеме услед економске и енергетске кризе.
CC BY 2.0 / Mantas Lang / Србија је под сталним притиском САД и ЕУ да што пре, а најдаље до 2024. призна такозвано Косово
Србија је под сталним притиском САД и ЕУ да што пре, а најдаље до 2024. призна такозвано Косово
CC BY 2.0 / Mantas Lang /
„У томе је њихова журба, да заокруже свој накарадни пројекат. Све су то паметни и школовани људи и они су свесни својих грешака. Али њихова бахатост и сујета им не дозвољава да признају да су погрешили", сматра наш саговорник.
Превара до преваре од 1999.
Он уз то указује на то да велики проблем представља и то што међу саговорницима нема поверења које је изгубљено од 1999. на овамо, јер, како каже, све што су нам обећали и гарантовали, преварили су.
На питање може ли се уопште ишта променити током неких будућих сусрета какав је био данашњи са Лајчаком, уочи кога је и сам Вучић рекао да од њега не очекује ништа, Човић је био сасвим скептичан.
„Оно што је сасвим извесно, биће још тих састанака. Они нису конструктивни већ су тако конципирани да се на нас врши додатни притисак. Видели сте изјаву известиоца Европског парламента за Косово Виоле фон Крамон и низа других - непрекидан притисак и непрекидан покушај застрашивања. Ако је по нечему чувен Запад онда је по маркентишким спин приступима развијања пропаганде на бази страха и застрашивања“, истиче наш саговорник.
Ти притисци ће бити још већи и пробаће да искористе иоле малу пукотину која се појави код нас, што значи да треба да, колико је то могуће, будемо максимално јединствени. Треба издржати те притиске јер неће ни ово довека трајати, закључио је Човић.