https://sputnikportal.rs/20221027/evropska-centralna-banka-povecala-euribor-za-075-odsto-poskupljuju-krediti-u-srbiji-1145220503.html
Европска централна банка повећала еурибор за 0,75 одсто, поскупљују кредити у Србији
Европска централна банка повећала еурибор за 0,75 одсто, поскупљују кредити у Србији
Sputnik Србија
Европска централна банка (ЕЦБ) данас је поново повећала каматне стопе у покушају да обузда рекордну инфлацију широм еврозоне. Три кључне каматне стопе ЕЦБ-а су... 27.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-27T16:19+0200
2022-10-27T16:19+0200
2022-10-27T16:19+0200
економија
србија – економија
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110958/46/1109584610_0:182:3501:2151_1920x0_80_0_0_b78df6ce96f9b655dcfd7aece5bb9d9c.jpg
„Са овим трећим великим повећањем референтне каматне стопе заредом, Управни савет је направио значајан напредак у повлачењу прилагођавања монетарне политике. Управни савет је донео данашњу одлуку и очекује даље подизање каматних стопа како би се обезбедио благовремени повратак инфлације на средњорочну инфлацију од два одсто. Управни савет ће заснивати будућу путању референтне каматне стопе на еволуирајућим изгледима за инфлацију и економију, пратећи свој приступ од састанка до састанка“, саопштила је ЕЦБ.Колико ће порасти кредити у СрбијиЈедномесечни еурибор ће тако порасти на око 1,88 одсто, тромесечни на око 2,32 одсто, а шестомесечни на 2,85 одсто.Шта кажу у Европској централној банциКако су навели у саопштењу, инфлација је и даље превисока и остаће изнад циља током дужег периода. У септембру је инфлација еврозоне достигла 9,9 одсто.„Последњих месеци, растуће цене енергије и хране, уска грла у снабдевању и опоравак тражње после пандемије довели су до ширења ценовних притисака и повећања инфлације. Монетарна политика Управног савета је усмерена на смањење подршке тражњи и заштиту од ризика од сталног померања инфлаторних очекивања навише“, навели су из ЕЦБ.Управни савет је такође одлучио да промени услове и одредбе треће серије циљаних операција дугорочног рефинансирања (TLTRO III). Како су навели у саопштењу, током акутне фазе пандемије, овај инструмент је играо кључну улогу у сузбијању негативних ризика за стабилност цена.Коначно, како би се надокнада минималних резерви које држе кредитне институције ближе ускладила са Евросистемом са условима на тржишту новца, Управни савет је одлучио да одреди надокнаду минималних резерви по стопи ЕЦБ-ове олакшице за депозите.Оствариле се прогнозе економистаЕкономисти су иначе прогнозирали да ће Европска централна банка поново морати да реагује и да ће подићи стопу за 75 базних поена. Инфлација у еврозони умало је избегла двоцифрени износ и задржала се на 9,9 одсто у септембру, а раст цена још не показује знаке успоравања. Најновијим повећањем каматне стопе цене задуживања у еврозони попеће се на ниво који није виђен још од 2009. године, када је ЕЦБ реаговала на негативне последице светске економске кризе. Како кажу аналитичари, ситуација је сада још тежа него пре 13 година, а ЕЦБ чека још тежи задатак.Европска централна банка је у септембру повећала каматне стопе за 0,75 одсто што је највећи раст камата у историји у покушају да угуши рекордну инфлацију широм еврозоне. Иначе, прво повећање, после 11 година, било је за 0,50 одсто у јулу.Главни мандат централних банака је да држе инфлацију под контролом, а један од главних алата који им стоје на располагању су каматне стопе помоћу којих могу да учине трошкове задуживања, а самим тим и потрошње и улагања или јефтинијим или скупљим како постају мање или више. Међутим, постоји ризик да би повећање каматних стопа могло довести до споријег раста јер потрошачи и предузећа одлажу потрошњу. Дизањем камата, расту и трошкови задуживања и кредити постају скупљи.Успоравање следеће годинеЧлан Управног савета ЕЦБ Франсоа Вилроа де Гало, који је и гувернер Француске централне банке је почетком октобра изјавио да ће Европска централна банка подићи своје камате колико год је потребно да смањи базну инфлацију. Он је додао да би тај темпо могла да успори после краја године. Он је рекао да је базна инфлација у еврозони од 4,8 одсто, која искључује цене енергије и хране које нису под контролом централне банке, превисока.„Подићи ћемо каматне стопе колико год је потребно да смањимо базну инфлацију. То ће, успут, позитивно утицати на нето приходе банака. Европске банке су солидније него што неки страхују“, навео је он у интервјуу за холандски лист НРЦ.Вилроа сматра да би ЕЦБ требало да повећава своје камате „без оклевања, до краја ове године” до нивоа који је „нешто испод или близу два одсто“, на којем оне нити стимулишу нити коче економију. Након тога, ЕЦБ би кренула у други део циклуса нормализације монетарне политике, који ће, по њему, бити „флексибилнији и вероватно спорији“, пренео је „Јуроњуз“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – економија, банке и берза
србија – економија, банке и берза
Европска централна банка повећала еурибор за 0,75 одсто, поскупљују кредити у Србији
Европска централна банка (ЕЦБ) данас је поново повећала каматне стопе у покушају да обузда рекордну инфлацију широм еврозоне. Три кључне каматне стопе ЕЦБ-а су повећане за базних 75 поена.
„Са овим трећим великим повећањем референтне каматне стопе заредом, Управни савет је направио значајан напредак у повлачењу прилагођавања монетарне политике. Управни савет је донео данашњу одлуку и очекује даље подизање каматних стопа како би се обезбедио благовремени повратак инфлације на средњорочну инфлацију од два одсто. Управни савет ће заснивати будућу путању референтне каматне стопе на еволуирајућим изгледима за инфлацију и економију, пратећи свој приступ од састанка до састанка“, саопштила је ЕЦБ.
Колико ће порасти кредити у Србији
Једномесечни еурибор ће тако порасти на око 1,88 одсто, тромесечни на око 2,32 одсто, а шестомесечни на 2,85 одсто.
На пример, ако је неко узео кредит од 50.000 евра на 20 година са каматом од 3,5 одсто (у јулу када је 6М Еурибор износио округло нула), онда је њему рата средином године износила 289 евра, а сада када је еурибор прешао два одсто она је 344 евра. Када се урачуна данашње повећање од 0,75 одсто, рата ће се у том случају попети на 365,4 евра, пише "Блиц бизнис".
Шта кажу у Европској централној банци
Како су навели у саопштењу, инфлација је и даље превисока и остаће изнад циља током дужег периода. У септембру је инфлација еврозоне достигла 9,9 одсто.
„Последњих месеци, растуће цене енергије и хране, уска грла у снабдевању и опоравак тражње после пандемије довели су до ширења ценовних притисака и повећања инфлације. Монетарна политика Управног савета је усмерена на смањење подршке тражњи и заштиту од ризика од сталног померања инфлаторних очекивања навише“, навели су из ЕЦБ.
Управни савет је такође одлучио да промени услове и одредбе треће серије циљаних операција дугорочног рефинансирања (TLTRO III). Како су навели у саопштењу, током акутне фазе пандемије, овај инструмент је играо кључну улогу у сузбијању негативних ризика за стабилност цена.
„Данас, с обзиром на неочекивани и ванредни пораст инфлације, потребно је поново калибрисати како би се осигурало да је у складу са ширим процесом нормализације монетарне политике и да би се појачао пренос повећања референтне стопе на услове банкарског кредитирања. Управни савет је стога одлучио да прилагоди каматне стопе које се примењују на TLTRO III од 23. новембра 2022. и да банкама понуди додатне добровољне датуме превремене отплате“, саопштили су из ЕЦБ.
Коначно, како би се надокнада минималних резерви које држе кредитне институције ближе ускладила са Евросистемом са условима на тржишту новца, Управни савет је одлучио да одреди надокнаду минималних резерви по стопи ЕЦБ-ове олакшице за депозите.
Оствариле се прогнозе економиста
Економисти су иначе прогнозирали да ће Европска централна банка поново морати да реагује и да ће подићи стопу за 75 базних поена. Инфлација у еврозони умало је избегла двоцифрени износ и задржала се на 9,9 одсто у септембру, а раст цена још не показује знаке успоравања. Најновијим повећањем каматне стопе цене задуживања у еврозони попеће се на ниво који није виђен још од 2009. године, када је ЕЦБ реаговала на негативне последице светске економске кризе. Како кажу аналитичари, ситуација је сада још тежа него пре 13 година, а ЕЦБ чека још тежи задатак.
Европска централна банка је у септембру повећала каматне стопе за 0,75 одсто што је највећи раст камата у историји у покушају да угуши рекордну инфлацију широм еврозоне. Иначе, прво повећање, после 11 година, било је за 0,50 одсто у јулу.
Главни мандат централних банака је да држе инфлацију под контролом, а један од главних алата који им стоје на располагању су каматне стопе помоћу којих могу да учине трошкове задуживања, а самим тим и потрошње и улагања или јефтинијим или скупљим како постају мање или више. Међутим, постоји ризик да би повећање каматних стопа могло довести до споријег раста јер потрошачи и предузећа одлажу потрошњу. Дизањем камата, расту и трошкови задуживања и кредити постају скупљи.
Успоравање следеће године
Члан Управног савета ЕЦБ Франсоа Вилроа де Гало, који је и гувернер Француске централне банке је почетком октобра изјавио да ће Европска централна банка подићи своје камате колико год је потребно да смањи базну инфлацију. Он је додао да би тај темпо могла да успори после краја године. Он је рекао да је базна инфлација у еврозони од 4,8 одсто, која искључује цене енергије и хране које нису под контролом централне банке, превисока.
„Подићи ћемо каматне стопе колико год је потребно да смањимо базну инфлацију. То ће, успут, позитивно утицати на нето приходе банака. Европске банке су солидније него што неки страхују“, навео је он у интервјуу за холандски лист НРЦ.
Вилроа сматра да би ЕЦБ требало да повећава своје камате „без оклевања, до краја ове године” до нивоа који је „нешто испод или близу два одсто“, на којем оне нити стимулишу нити коче економију. Након тога, ЕЦБ би кренула у други део циклуса нормализације монетарне политике, који ће, по њему, бити „флексибилнији и вероватно спорији“,
пренео је „Јуроњуз“.
