https://sputnikportal.rs/20221030/najstarija-mapa-zvezda-sakrivena-ispod-hriscanskog-rukopisa-foto-1145347911.html
Најстарија мапа звезда сакривена испод хришћанског рукописа /фото/
Најстарија мапа звезда сакривена испод хришћанског рукописа /фото/
Sputnik Србија
Најранију познату мапу звезда коју је сачинио антички астроном Хипарх са Родоса успели су да открију архивисти Музеја Библије скривену испод старог хришћанског... 30.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-30T23:02+0100
2022-10-30T23:02+0100
2022-10-30T23:02+0100
наука и технологија
наука и технологија
час историје
археологија
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/1e/1145347565_0:274:1920:1354_1920x0_80_0_0_6ff5d8fddeacb5ec8cf76ae645619471.jpg
Копија мапе звезда астронома Хипарха са Родоса откривена је испод рукописа Јована Лествичника, писца чувене расправе написане око 600. године нове ере, Лествица, у којој се описује метод узношења душе ка Богу као уз неку лествицу, стоји у саопштењу за медије које је издао Музеј Библије.Текстови, који су током средњовековног периода избрисани да би се странице поново користиле, откривени су коришћењем мултиспектралних технологија снимања. До сада је овај текст био познат само кроз списе Клаудија Птоломеја, другог античког астронома који је саставио сопствени каталог скоро 400 година након Хипарха.Рукопис је дошао из грчког православног манастира Свете Катарине на Синајском полуострву у Египту, али већина od 146 његових листова сада је у власништву Музеја Библије у Вашингтону. Странице садрже Codex Climaci Rescriptus, збирку сиријских текстова написаних у 10. или 11. веку. Али кодекс је палимпсест: пергамент који је писар остругао од старијег текста да би се могао поново користити. Oвај Кодекс садржао je астрономску песму на старогрчком и елементе коментара на песму. Фрагменти су најстарији познати до данас и побијају широко распрострањено уверење да је Каталог звезда Клаудија Птоломеја само „копија“ Хипарховог, јер су запажања четири сазвежђа различита. Штавише, Хипархови подаци су верификовани до најближе мере, што би његов каталог учинио много тачнијим од Птолемејевог, иако је састављен неколико векова раније, пише „Херитиџ дејли“.Студија је објављена у часопису Историја астрономије.
https://sputnikportal.rs/20220803/1140635619.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/1e/1145347565_0:94:1920:1534_1920x0_80_0_0_250f589a4e7ee7af3bec4dfb2945585f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, час историје, археологија, магазин
наука и технологија, час историје, археологија, магазин
Најстарија мапа звезда сакривена испод хришћанског рукописа /фото/
Најранију познату мапу звезда коју је сачинио антички астроном Хипарх са Родоса успели су да открију архивисти Музеја Библије скривену испод старог хришћанског рукописа.
Копија мапе звезда астронома Хипарха са Родоса откривена је испод рукописа Јована Лествичника, писца чувене расправе написане око 600. године нове ере, Лествица, у којој се описује метод узношења душе ка Богу као уз неку лествицу, стоји у саопштењу за медије које је издао Музеј Библије.
Текстови, који су током средњовековног периода избрисани да би се странице поново користиле, откривени су коришћењем мултиспектралних технологија снимања. До сада је овај текст био познат само кроз списе Клаудија Птоломеја, другог античког астронома који је саставио сопствени каталог скоро 400 година након Хипарха.
Рукопис је дошао из грчког православног манастира Свете Катарине на Синајском полуострву у Египту, али већина od 146 његових листова сада је у власништву Музеја Библије у Вашингтону. Странице садрже Codex Climaci Rescriptus, збирку сиријских текстова написаних у 10. или 11. веку. Али кодекс је палимпсест: пергамент који је писар остругао од старијег текста да би се могао поново користити. Oвај Кодекс садржао je астрономску песму на старогрчком и елементе коментара на песму.
Фрагменти су најстарији познати до данас и побијају широко распрострањено уверење да је Каталог звезда Клаудија Птоломеја само
„копија“ Хипарховог, јер су запажања четири сазвежђа различита. Штавише, Хипархови подаци су верификовани до најближе мере, што би његов каталог учинио много тачнијим од Птолемејевог, иако је састављен неколико векова раније,
пише „Херитиџ дејли“.
Студија је објављена у часопису
Историја астрономије.