- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Воћка која доноси добру зараду, али на њу мора да се сачека: Српски агроном открива како се узгаја

CC0 / Pixabay/Sierrasue7 / Воћњак ораха
Воћњак ораха - Sputnik Србија, 1920, 08.11.2022
Пратите нас
Када је отишао у пензију, дипломирани агроном Владан Илић одлучио је да у свом родном селу Тврдићи код Пожеге подигне засаде ораха. Орах доноси добру зараду, али на њу мора да се чека.
На површини од једног хектара и 10 ари посадио је неколико сорти и селекција, а укупно његова плантажа броји 110 стабала. Ниједног тренутка се није покајао, јер се ова одлука показала као пун погодак. Орах није захтевна воћка - добро рађа, а откупна цена је задовољавајућа.
„Најбоље се показала сорта „расна“, иако су многи фаворизовали неке друге попут „шампиона“. „Расна“ добро рађа сваке године, па чак и кад су лоши временски услови успе да изнесе велике количине рода. Приноси се крећу од 20 до око 40 килограма по стаблу. Орах не захтева велика улагања, лако се одржава. Много је лакши за гајење од лешника, а зарада је приближна. Није потребно много радне снаге, не смета му мраз и отпоран је на болести. Једино што зарада мора мало да се сачека, не може баш све и одмах“, рекао је Владан.
Инвестиција у орахе почиње да се исплаћује у десетој години од садње, а већ у петнаестој приноси бивају све већи, тако да је могуће зарадити и десет хиљада евра по хектару.
„Имамо своје сталне купце, квалитетан орах је увек тражена роба. Понекад у продавници видим оне црне, пребојене језгре. Код нас се то не продаје купцима, само квалитетан примерак, одличног изгледа и укуса. Дуго година је цена по килограму била око 900 динара, када нас је задесила епидемија вируса корона, купци су због тешке ситуације затражили да мало спустимо, стога је цена тада „пала“ на 700 динара“, истиче Владан.
CC0 / Unsplash/Mustafa akin / Ораси
Ораси - Sputnik Србија, 1920, 08.11.2022
Ораси
Овај агроном по струци, све своје знање применио је и на својим засадима стога успех није изостао. Кад се споје знање, труд и креативност резултат је плантажа попут Владанове.
„Пре него што сам подигао засаде консултовао сам се са својим колегама. Свако стабло је посађено на растојању од десет метара, ископао сам бунар, набавио цистерну и обезбедио наводњавање кап по кап. Ластари су се брзо ширили. Кад је у питању орах, осим тог заливања, потребно је око стабала и покосити, али траву нисам склањао него сам је остављао што се показало одличним за земљиште. Кад дође род, орах се отресе специјалном машином која је прикачена на трактор и касније се купи“, рекао је воћар из села Тврдићи код Пожеге.
Годишње се у Србији произведе око 20.000 тона ораха, али то није ни део онога што би могло да се обере када би имали више засада. Међутим, последњих неколико година расте интересовање српских пољопривредника управо за узгој овог воћа, јер оно може донети високу зараду. Стручњаци кажу да је век експлотације ове биљке изузетно дуг и траје од 50 до 80 година, па се зато не каже узалуд да се орах сади за потомке, јер од њихових плодова могу лепо да живе унуци и праунуци, преноси Глас западне Србије.
Орашасти плодови - Sputnik Србија, 1920, 29.11.2021
ДРУШТВО
Који орашасти плод је опасан по здравље
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала