https://sputnikportal.rs/20221109/evropa-uvodi-nova-fiskalna-pravila---svaka-drzava-pravi-plan-za-sebe-nemacka-zabrinuta-1145878068.html
Европа уводи нова фискална правила - свака држава прави план за себе, Немачка забринута
Европа уводи нова фискална правила - свака држава прави план за себе, Немачка забринута
Sputnik Србија
Европска комисија је данас усвојила реформу фискалних правила ЕУ, сматрајући да су промене потребне због пораста јавног дуга у земљама Уније, а који је... 09.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-09T21:30+0100
2022-11-09T21:30+0100
2022-11-09T21:30+0100
економија
економија
свет – економија
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111836/25/1118362592_0:314:2933:1964_1920x0_80_0_0_7ef1e8002fe5ba7a374b1ec49007c6bc.jpg
„Земље ЕУ се сада суочавају са знатно вишим нивоима дуга и дефицита који се веома разликују“, рекао је потпредседник Комисије Валдис Домбровскис на конференцији за новинаре.Свака држава прави план за себеОва промена ће прекинути исти стандард за све државе – да морају да сваке године за пет одсто смање прекомерни део дуга, а то је онај део који превазилази задужење у износу од 60 одсто бруто друштвеног производа. Уместо тога, свака држава треба да има свој план смањења дуга, а не да он буде наметнут из Брисела, преноси РојтерсМеђутим, неке државе ЕУ, попут Немачке, страхују од ових промена, јер би оне, према мишљењу Берлина, могле да охрабре владе да одлажу тешке одлуке све до краја задатог рока, односно док владама не истекне мандат.Још једна предложена кључна промена је фокус на нето примарну потрошњу, државну потрошњу у коју се не рачунају камате на дугове. Та потрошња је директно видљива током године и под државном је контролом.То ће уважити дугогодишње жалбе многих држава да се тренутна правила усредсређују на структурни дефицит, комплексан индикатор који није често директно видљив и подложан је великим ревизијама.Комисија предлаже правило да све државе имају рок од четири године како би довеле свој дуг на пут снажног смањења кроз одговарајуће мере које се односе на нето примарну потрошњу сваке године.Олакшање за високо задужене земљеТо би омогућило високо задуженим државама, као што су Италија, чији је јавни дуг 148 одсто БДП-а, или Грчка, чија је задуженост 186 одсто БДП-а, да се лакше прилагоде мерама смањења дуга. Иако би високо задужене државе морале да више „запну“ како би смањиле дуг, њихов рок би могао да се продужи са четири на седам година, ако се оправдају улагањима у питања важна за ЕУ, као што су борба против климатских промена или структурне реформе које поправљају одрживост задужености.Група земаља, коју предводе Француска и Италија, захтева да се у та важна питања уврсте и дигитална трансформација, демографија и улагања у одбрану.Према новим фискалним правилима, државе не би смеле да имају годишњи буџетски дефицит већи од три одсто.Предвиђене су и „казне“ за државе које пробију лимит дефицита или примарне потрошње. Међутим, казни је било и до сада, али оне никада нису примењене, иако је више држава континуирано кршило ЕУ фискална правила, попут Француске, Шпаније или Португалије.Предлоге Европске комисије сада ће разматрати владе држава, а касније и Европски парламент, како би нова фискална правила била усвојена до краја следеће године.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, свет – економија, европска унија (еу)
економија, свет – економија, европска унија (еу)
Европа уводи нова фискална правила - свака држава прави план за себе, Немачка забринута
Европска комисија је данас усвојила реформу фискалних правила ЕУ, сматрајући да су промене потребне због пораста јавног дуга у земљама Уније, а који је резултат мера подршке домаћинствима и фирмама за време пандемије Ковид-19.
„Земље ЕУ се сада суочавају са знатно вишим нивоима дуга и дефицита који се веома разликују“, рекао је потпредседник Комисије Валдис Домбровскис на конференцији за новинаре.
Свака држава прави план за себе
Ова промена ће прекинути исти стандард за све државе – да морају да сваке године за пет одсто смање прекомерни део дуга, а то је онај део који превазилази задужење у износу од 60 одсто бруто друштвеног производа. Уместо тога, свака држава треба да има
свој план смањења дуга, а не да он буде наметнут из Брисела,
преноси Ројтерс
Међутим, неке државе ЕУ, попут Немачке, страхују од ових промена, јер би оне, према мишљењу Берлина, могле да охрабре владе да одлажу тешке одлуке све до краја задатог рока, односно док владама не истекне мандат.
„Тежимо једноставнијем систему фискалних правила, са већим утицајем државама и већом ширином за редукцију дугова, али у комбинацији са стриктнијим спровођењем“, рекао је Валдис Домбровскис.
Још једна предложена кључна промена је фокус на нето примарну потрошњу, државну потрошњу у коју се не рачунају камате на дугове. Та потрошња је директно видљива током године и под државном је контролом.
То ће уважити дугогодишње жалбе многих држава да се тренутна правила усредсређују на структурни дефицит, комплексан индикатор који није често директно видљив и подложан је великим ревизијама.
Комисија предлаже правило да све државе имају рок од четири године како би довеле свој дуг на пут снажног смањења кроз одговарајуће мере које се односе на нето примарну потрошњу сваке године.
Олакшање за високо задужене земље
То би омогућило високо задуженим државама, као што су Италија, чији је јавни дуг 148 одсто БДП-а, или Грчка, чија је задуженост 186 одсто БДП-а, да се лакше прилагоде мерама смањења дуга. Иако би високо задужене државе морале да више „запну“ како би смањиле дуг, њихов рок би могао да се продужи са четири на седам година, ако се оправдају улагањима у питања важна за ЕУ, као што су борба против климатских промена или структурне реформе које поправљају одрживост задужености.
Група земаља, коју предводе Француска и Италија, захтева да се у та важна питања уврсте и дигитална трансформација, демографија и улагања у одбрану.
Према новим фискалним правилима, државе не би смеле да имају годишњи буџетски дефицит већи од три одсто.
Предвиђене су и „казне“ за државе које пробију лимит дефицита или примарне потрошње. Међутим, казни је било и до сада, али оне никада нису примењене, иако је више држава континуирано кршило ЕУ фискална правила, попут Француске, Шпаније или Португалије.
Предлоге Европске комисије сада ће разматрати владе држава, а касније и Европски парламент, како би нова фискална правила била усвојена до краја следеће године.
