https://sputnikportal.rs/20221112/velika-istorijska-drama-ruskog-naroda-slavenko-terzic-olivera-ikodinovic-1145920811.html

Велика историјска драма руског народа /видео/

Велика историјска драма руског народа /видео/

Sputnik Србија

После Октобарске револуције, велике историјске драме руског народа, десетине хиљада Руса, најобразованији делови друштва, стижу у Србију, што је био велики... 12.11.2022, Sputnik Србија

2022-11-12T16:10+0100

2022-11-12T16:10+0100

2022-11-12T16:44+0100

србија

србија

русија

русија – политика

русија – друштво

славенко терзић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/01/1133860870_0:92:3073:1820_1920x0_80_0_0_fb50f276269fa9f9cac2749c32f71ff8.jpg

У првом делу интервјуа др Терзић, академик и бивши амбасадор Србије у Русији, говорио је о успостављању руско-српских односа и доласку Руса на Балкан, док у наставку говори о томе какав су траг Руси оставили у Србији, као и о односима руског и српског двора.-Када је реч о периоду Првог светског рата, ту већ почиње велика историјска драма руског народа - револуција. Ми заборављамо да на Солунском фронту учествује један велики одред руске војске под командом генерала Дитериха и он помаже Србима, али доласком Октобарске револуције цела та помоћ у условима нове Владе, новог хаоса у Русији, губи значај после револуције. Оно што је већ опште познато – огроман број Руса долази овде – да ли је то 50-60 хиљада или 100 хиљада – нико тачно не зна, али то је био огроман губитак за руску државу. Дакле, најобразованији делови друштва, руска аристрократија, инжењери, математичари, књижевници, сликари, архитекте долазе овде, као и представници музике, балета, позоришта, театра. Долазак Руса овде је био огроман добитак за Србију и тадашњу Југославију. Узмите само Краснова који је био дворски архитекта Николаја Другог и који је аутор оног и данас великог дворца у Ливадији... Он је и овде урадио безброј лепих ствари - рецимо, зграду данашњег Министарства спољних послова, зграду српске Владе. Архитекта Баумгартен је урадио стари Генералштаб. Краснов је урадио ентеријер данашње Савезне Скупштине... Мислим да је у редовима Српске академије наука било 10 Руса акедемика, а дошао је и огроман број професора.Какав су још траг Руси оставили у Србији, чиме су нас задужили?-Тај боравак Руса у Србији и Југославији је оставио богат траг и у архитектури и у науци, и у уметности, у балету, у музици, у позоришту итд. Краљ Александар Карађорђевић их је примио оберучке, српска Црква такође, патријарх Варнава и други српски патријарси... За један део њих су Србија и Југославија биле пролазна станица – били су ту годину-две, па су одлазили, добрим делом, у Париз... Дакле, долазак тих Руса, те руске елите, после Октобарске револуције, био је снажан допринос нашем пре свега духовном, научном и културном развитку. Они су у Београду 1928. основали Руски научни институт, 1933. саграђен је и „Руски дом“ средствима једним делом руске емиграције и другим делом краља Александра Карађорђевића... Имам утисак да је велики део тих људи који је овде избегао веровао да ће доћи тренутак да се врате у Русију, да је то био само један привремени егзил.Током Другог светског рата многи од њих су овде оставили своје животе и сахрањени су на Руском гробљу у Београду. Један део је избегао на Запад 1944. године при доласку Црвене армије и ЈНА, део њих се вратио у СССР, а један део је остао овде и чини ми се он се добрим делом асимиловао. Женио се нашим Српкињама, њихова деца и данас држе своја презимена – то се може видети, али су се чини ми се културно асимиловали. Временом су се они интегрисали - официри су добијали чинове у југословенској војсци, професори су радили у српским гимназијама и на Универзитету...Како је изгледао њихов живот у Србији?-У почетку су они овде јако добро били организовани – постојали су руски ресторани, руска кухиња, биле су чак руске основне школе, руске гимназије, руска балетска школа. Југословенска држава, а нарочито краљ Александар Карађорђевић их је јако пуно помогао.Какав је био однос српског и руског двора и да ли је неки од руских царева долазио у Србију?-Колико је мени познато, нико од руских царева није долазио у Србију. Међутим, Петар Велики је, рецимо, имао посебан однос према нама. У његово време, Сава Владиславић је превео „Историју Словена“ Мавра Орбинија и први живљи политички интерес од стране Русије према Србима у целини и Балкану долази почетком 18. века, добрим делом заслугом Саве Владиславића који је упознао Русију, Петра и руски двор са Србима - где они живе, на којим просторима, колико их има итд. Када 1710. креће руски поход према Османском царству тзв. Прутски поход први пут се Петар Велики обраћа Србима и другим хришћанима Балкана да подрже руску војску која се бори против Османског царства. Касније, многи наши официри – Зорић, Војиновић, Милорадовић, генерал Ивелић и многи други одлазе на службу у Русију. С руске стране нема посете, али доста добре односе са Русијом има Карађорђе. После пропасти Првог српског устанка, 1813. године Карађорђе и ондашња устаничка елита, око 800 људи, пребегло је преко Саве на аустријску територију и 1814. године се преселило у Царску Русију тј. у Хотин, у Молдавију близу Кишењева. Карађорђе је добио чин руског генерала и добија руску пензију...Мало је позната чињеница да је Карађорђе тражио аудиjенцију код руског цара. Који су за то били разлози?-Карађорђе је 1814. стигао у Молдавију, тражио је пријем код руског цара и дуго га је чекао. Тек 1816. године примљен је у Санкт Петербург у дворац. Карађорђе је поднео два, говорећи савременим језиком, елабората - један је био о свом ратовању против Турака и други је био о политичким приликама у Србији и на Балкану. Једна од главних Карађорђевих мисли је била да он најбоље познаје свој народ, зна како њима треба владати и да жели да се врати у Србију. Међутим, кнез Милош Обреновић је већ засео на престо... Карађорђе је био дивно дочекан, организовани су дивни балови на руском двору, а сликар Боровиковски је урадио онај једини његов портрет, али о повратку у Србију није било ниједне речи, па Карађорђе, претпостављам разочаран тиме, ступа у контакт са Грцима, са хетеријом из Одесе, и том грчком линијом долази у Србију где губи главу у Радовањском лугу. Мислим да то доказује да Милош Обреновић никако не може бити Милош Велики, пошто је одсечену Карађорђеву главу, одерану и испуњену памуком, послао турском султану на Босфор. Та чињеница га демантује да он може бити „велики“, уз све наравно заслуге, његову државотворност, способност, вештину владања...Наставиће се...

https://sputnikportal.rs/20211110/srbi-i-rusi--borba-protiv-zajednickog-neprijatelja-i-odbrana-istine-1131442617.html

србија

2022

Вести

sr_RS

србија, русија, русија – политика, русија – друштво, славенко терзић