https://sputnikportal.rs/20221115/naslednica-velikog-otomanskog-carstva-uspesno-brani-svoje-interese-rusija-turska-olivera-ikodinovic-1146162564.html
Наследница великог Отоманског царства успешно брани своје интересе
Наследница великог Отоманског царства успешно брани своје интересе
Sputnik Србија
Анкара, која с једне стране продаје оружје Украјини а с друге стране обавља улогу посредника у преговорима Москве и Кијева, заправо покушава да ојача свој... 15.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-15T22:43+0100
2022-11-15T22:43+0100
2022-11-15T22:43+0100
русија
русија – политика
специјална војна операција у украјини – вести
турска
сад
преговори
украјина
геополитика
анализе и мишљења
нато
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111061/19/1110611952_0:295:3117:2048_1920x0_80_0_0_f83ef7f2473188950d4459b77fd70420.jpg
Гушћин констатује да Турска то чини „врло успешно“. Он такође сматра да нема ништа необично у томе што Турска, као чланица НАТО-а, тежи ка томе да преузме улогу „миротворца“ у односима Русије и Украјине.Турска памти своју „велику прошлост“ и не жели да у међународној арени заузме место Чеховљевог гледаоца негде у углу сале, већ активног учесника, те сада преузима улогу чак и већу од улоге регионалне силе, додао је експерт.„Турске има свуда, где год да се окренете, шта год да додирнете. Турска се претвара у велико гасно чвориште. Преговори Русије и САД се воде у Турској, тамо су се ове недеље састали директор ЦИА Вилијам Бернс и директор руске Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин. Видимо да Турска постаје платформа за све преговоре. Свуда се помиње. С друге стране, очито је да ми, и Руси и Срби, нисмо велики заљубљеници у Турску, али чињенице су чињенице. Турска стиче ауторитет и кредибилитет. Уосталом, по чему је она гора од, рецимо, Француске? Све се савршено уклапа. Видимо да су Путин и Ердоган изградили односе и толико често разговарају да су можда још одавно и прешли на ‘ти’. Русија заузима такав став, јер је и оваква Турска боља од непријатељске Турске. Друго, Турској је такође добро, јер као што рекох она је ‘умиљато јагње...’“, каже Гушћин.Турска јача своју улогу у међународној арениСваки канал за разговор између Москве и Кијева је изузетно важан. Међутим, Украјина одбија преговоре са Русијом и поставља нереалне услове, док је Кремљ саопштио да руска специјална војна операција у Украјини може бити завршена на два начина – постизањем циљева операције или постизањем циљева мировним преговорима. Дакле, Москва је отворена за преговоре са Кијевом.На став Турске у актуелној кризи, како наводе турски медији, утиче неколико параметара. Први од њих је засигурно пријатељски однос Турске са Украјином. Наиме, Анкара и Кијев немају негативну агенду, а њихови политички, безбедносни и економски односи су прилично добри.Са друге стране, турску позицију обликују односи са Русијом, који су у неколико наврата били у жестокој кризи, али нису нарушени до тачке без повратка. Анкара и Москва имају различе позиције када је реч о сукобима у Либији, Сирији, Нагорно Карабаху и Украјини, али чести контакти руског председника Владимира Путина са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом повезани су управо са жељом Анкаре да настави посредничке напоре и опсежне трговинске и економске односе Русије и Турске. Анкара има договор са Русијом о успостављању гасног чворишта у Турској, највећег у Европи, а такође и прва је земља НАТО-а која је од Русије купила системе противваздушне одбране С-400 због чега се нашла у немилости САД.Као одговор на то САД увеле су санкције турској одбрамбеној индустрији у децембру 2020. и избациле Анкару из програма стелт борбених авиона Ф-35, где је била произвођач и купац.Осим тога, терористички напад у Истанбулу поново је открио огроман понор у односима Турске и Америке који тешко да може да се премости. Анкара је одбила да прими саучешће од Вашингтона, оптужујући га за улогу у том нападу.Гoворећи о перспективи руско-турских и турско-америчких односа, Гушћин предвиђа да ће односи Москве и Анкаре остати на истом нивоу какви су данас, док ће се односи Вашингтона и Анкаре погрошати, пошто „САД, са својим остарелим председником, уопште не хватају како треба да се понашају у међународној арени“.„Чак и са малим државама треба разговарати пристојно и с поштовањем, а са земљом као што је Турска мораћете да се држите у одређеним границама, оквирима. Американци то не схватају. Они ће износити претензије према Турској, а Турска ће их одбацити, јер Турска здраво расуђује. Овај израз се обично приписује Черчилу, али се односи на све земље света и он гласи: ‘Нема сталних пријатеља и сталних непријатеља. Постоје само стални интереси’. Турска жели да брани своје интересе и жели да подсети цео свет да је наследница Османског царства, које се протезало од Беча до Јужне Арабије и она то ради прилично успешно. Стога су односи Русије и Турске оптимални, док ће се односи САД и Турске само погоршавати, ако Американци не промене понашање“, оцењује Гушћин.Ердоган у предизборној кампањиТежње Анкаре да ојачају своју посредничку улогу и пре свега, улогу у међународној арени, а такође и политика коју Ердоган води повезани су и са предстојећим председничким и парламентарним изборима у Турској, заказаним за јун 2023. године, каже Гушћин.„Нисам баш велики присталица и љубитељ демократије, јер у условима демократије сва политика је предизборна и послеизборна. По правилу, свим демократским лидерима предстојећи избори заслепљују очи... Избори, свакако, утичу на Ердоганову политику. Он је веома амбициозан човек и дефинитивно жели да остане на власти. Сада, како видим, у предизборној трци претегнуло је у његову корист... У сваком случају, ми ћемо гледати наше интересе, Турци – своје и морамо водити рачуна да једни другима не стајемо на жуљ“, каже Гушћин, додајући да су односи Москве и Анкаре тренутно „савим нормални“ и да такви треба да остану.
https://sputnikportal.rs/20221111/mediji-indija-bi-mogla-da-bude-posrednik-u-dijalogu-moskve-i-kijeva-1145939995.html
турска
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, турска, сад, преговори, украјина, геополитика, анализе и мишљења, нато, реџеп тајип ердоган
русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, турска, сад, преговори, украјина, геополитика, анализе и мишљења, нато, реџеп тајип ердоган
Наследница великог Отоманског царства успешно брани своје интересе
Анкара, која с једне стране продаје оружје Украјини а с друге стране обавља улогу посредника у преговорима Москве и Кијева, заправо покушава да ојача свој утицај у међународној арени. Својом политиком Турска брани своје интересе, стасава у озбиљну силу и подсећа свет да је наследница великог Османског царства, оцењује руски политиколог Олег Гушћин.
Гушћин констатује да Турска то чини „врло успешно“. Он такође сматра да нема ништа необично у томе што Турска, као чланица НАТО-а, тежи ка томе да преузме улогу „миротворца“ у односима Русије и Украјине.
„Изгледа да су се вратила времена Сулејмана Величанственог. Турска се нагло опаметила... Постоји пословица која каже: ‘Умиљато јагње две мајке сиса’, па Турци играју мудро, паметно. С једне стране, они продају оружје Украјини, али не као чланица НАТО-а, него као типичан трговац који продаје парадајз и неко друго поврће на пијаци. За њих у томе нема ничег личног, они на то гледају као на бизнис. Друго, посредничка улога сугерише да је Турска коначно схватила да НАТО-у није баш потребна, а да је НАТО ту држи по традицији, јер нема механизме да је избаци“, објашњава Гушћин, стручњак за Турску.
Турска памти своју „велику прошлост“ и не жели да у међународној арени заузме место Чеховљевог гледаоца негде у углу сале, већ активног учесника, те сада преузима улогу чак и већу од улоге регионалне силе, додао је експерт.
„Турске има свуда, где год да се окренете, шта год да додирнете.
Турска се претвара у велико гасно чвориште. Преговори Русије и САД се воде у Турској, тамо су се ове недеље састали директор ЦИА Вилијам Бернс и
директор руске Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин. Видимо да Турска постаје платформа за све преговоре. Свуда се помиње. С друге стране, очито је да ми, и
Руси и Срби, нисмо велики заљубљеници у Турску, али чињенице су чињенице. Турска стиче ауторитет и кредибилитет. Уосталом, по чему је она гора од, рецимо, Француске? Све се савршено уклапа. Видимо да су Путин и Ердоган изградили односе и толико често разговарају да су можда још одавно и прешли на ‘ти’. Русија заузима такав став, јер је и оваква Турска боља од непријатељске Турске. Друго, Турској је такође добро, јер као што рекох она је ‘умиљато јагње...’“, каже Гушћин.
Турска јача своју улогу у међународној арени
Сваки канал за разговор између Москве и Кијева је изузетно важан. Међутим, Украјина одбија преговоре са Русијом и поставља нереалне услове, док је Кремљ саопштио да руска специјална војна операција у Украјини може бити завршена на два начина – постизањем циљева операције или постизањем циљева мировним преговорима. Дакле, Москва је отворена за преговоре са Кијевом.
На став Турске у актуелној кризи, како наводе турски медији, утиче неколико параметара. Први од њих је засигурно пријатељски однос Турске са Украјином. Наиме, Анкара и Кијев немају негативну агенду, а њихови политички, безбедносни и економски односи су прилично добри.
Са друге стране, турску позицију обликују односи са Русијом, који су у неколико наврата били у жестокој кризи, али нису нарушени до тачке без повратка. Анкара и Москва имају различе позиције када је реч о сукобима у Либији, Сирији, Нагорно Карабаху и Украјини, али чести контакти руског председника Владимира Путина са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом повезани су управо са жељом Анкаре да настави посредничке напоре и опсежне трговинске и економске односе Русије и Турске. Анкара има договор са Русијом о успостављању гасног чворишта у Турској, највећег у Европи, а такође и прва је земља НАТО-а која је од Русије купила системе противваздушне одбране С-400 због чега се нашла у немилости САД.
Као одговор на то САД увеле су санкције турској одбрамбеној индустрији у децембру 2020. и избациле Анкару из програма стелт борбених авиона Ф-35, где је била произвођач и купац.
Осим тога,
терористички напад у Истанбулу поново је открио огроман понор у односима Турске и Америке који тешко да може да се премости. Анкара је одбила да прими саучешће од Вашингтона, оптужујући га за улогу у том нападу.
Гoворећи о перспективи руско-турских и турско-америчких односа, Гушћин предвиђа да ће односи Москве и Анкаре остати на истом нивоу какви су данас, док ће се односи Вашингтона и Анкаре погрошати, пошто „САД, са својим остарелим председником, уопште не хватају како треба да се понашају у међународној арени“.
„Чак и са малим државама треба разговарати пристојно и с поштовањем, а са земљом као што је Турска мораћете да се држите у одређеним границама, оквирима. Американци то не схватају. Они ће износити претензије према Турској, а Турска ће их одбацити, јер Турска здраво расуђује. Овај израз се обично приписује Черчилу, али се односи на све земље света и он гласи: ‘Нема сталних пријатеља и сталних непријатеља. Постоје само стални интереси’. Турска жели да брани своје интересе и жели да подсети цео свет да је наследница Османског царства, које се протезало од Беча до Јужне Арабије и она то ради прилично успешно. Стога су односи Русије и Турске оптимални, док ће се односи САД и Турске само погоршавати, ако Американци не промене понашање“, оцењује Гушћин.
Ердоган у предизборној кампањи
Тежње Анкаре да ојачају своју посредничку улогу и пре свега, улогу у међународној арени, а такође и политика коју Ердоган води повезани су и са предстојећим председничким и парламентарним изборима у Турској, заказаним за јун 2023. године, каже Гушћин.
„Нисам баш велики присталица и љубитељ демократије, јер у условима демократије сва политика је предизборна и послеизборна. По правилу, свим демократским лидерима предстојећи избори заслепљују очи... Избори, свакако, утичу на Ердоганову политику. Он је веома амбициозан човек и дефинитивно жели да остане на власти. Сада, како видим, у предизборној трци претегнуло је у његову корист... У сваком случају, ми ћемо гледати наше интересе, Турци – своје и морамо водити рачуна да једни другима не стајемо на жуљ“, каже Гушћин, додајући да су односи Москве и Анкаре тренутно „савим нормални“ и да такви треба да остану.
