https://sputnikportal.rs/20221118/uvedene-nove-jedinice-mere-koliko-je-sad-teska-zemlja-1146337608.html
Уведене нове јединице мере: Колико је сад тешка Земља
Уведене нове јединице мере: Колико је сад тешка Земља
Sputnik Србија
Научници су увели нове мере у међународни систем јединица, са префиксима рона и квета, и то су постале највеће мерне јединице у свету. Тако се сада може рећи... 18.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-18T23:02+0100
2022-11-18T23:02+0100
2022-11-18T23:02+0100
наука и технологија
друштво
магазин
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1e/1132046604_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_d5786ab3ae622d626900c3cebdf31e8b.png
Нове мерне јединице усвојене на 27. конференцији за мере у палати Версај у Паризу, која се одржава на сваке четири године. Међутим, ово је прво увођење нових мерних јединица још од 1991. године, када су уведени префикси зета и јота.Ронаграм представља величину која у грамима представља јединицу после које следи 27 нула, док је кветаграм јединица и 30 нула. Ова два префикса могу да се користе у свим мерама међународног система јединица, па је тако, на пример, ронаметар 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 метара.Нове префиксе предложио је др Ричард Браун из британске Националне лабораторије за физику, образлажући их потребама технолошких компанија, које већ користе раније највише префиксе (јотабајти и зетабајти).„Када су у питању јотабајти, што је тренутно највиша јединица, веома смо близу лимита да их надмашимо“, рекао је Браун и додао да ће нове највеће јединице бити довољне за наредних 20 до 25 година.Браун објашњава да нове јединице мере олакшавају означавање веома великих објеката.Научници су увели и нове најмање мере, па је тако еквивалент префиксу рона, само у негативном смислу, ронто (јединица која долази иза 27 нула) и квекто (јединица иза 30 нула).Браун каже да су овако мале мере веома важне за квантну физику или за физику елементарних честица, када се мере изузетно мале вредности.
https://sputnikportal.rs/20221114/kog-je-oblika-svemir-1146100183.html
https://sputnikportal.rs/20221115/alarmantni-podaci-nove-studije-opstanak-covecanstva-bi-mogao-biti-ugrozen-1146188441.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, магазин, наука и технологија
друштво, магазин, наука и технологија
Уведене нове јединице мере: Колико је сад тешка Земља
Научници су увели нове мере у међународни систем јединица, са префиксима рона и квета, и то су постале највеће мерне јединице у свету. Тако се сада може рећи да планета Земља тежи око шест ронаграма.
Нове мерне јединице усвојене на 27. конференцији за мере у палати Версај у Паризу, која се одржава на сваке четири године. Међутим, ово је прво увођење нових мерних јединица још од 1991. године, када су уведени префикси зета и јота.
Ронаграм представља величину која у грамима представља јединицу после које следи 27 нула, док је кветаграм јединица и 30 нула. Ова два префикса могу да се користе у свим мерама међународног система јединица, па је тако, на пример, ронаметар 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 метара.
Нове префиксе предложио је др Ричард Браун из британске Националне лабораторије за физику, образлажући их потребама технолошких компанија, које већ користе раније највише префиксе (јотабајти и зетабајти).
„Када су у питању јотабајти, што је тренутно највиша јединица, веома смо близу лимита да их надмашимо“,
рекао је Браун и додао да ће нове највеће јединице бити довољне за наредних 20 до 25 година.
Браун објашњава да нове јединице мере олакшавају означавање веома великих објеката.
„Ако говоримо о маси, Земља тежи око шест ронаграма, док Јупитер има око два кветаграма“, рекао је он.
Научници су увели и нове најмање мере, па је тако еквивалент префиксу рона, само у негативном смислу, ронто (јединица која долази иза 27 нула) и квекто (јединица иза 30 нула).
Браун каже да су овако мале мере веома важне за квантну физику или за физику елементарних честица, када се мере изузетно мале вредности.
