Мистериозна Српкиња: Вртела око прста Британце, Немце и комунисте, па је пала у руке четника
Пратите нас
Ко је била заиста била Вера Пешић, шпијунка из времена другог светског рата, српска Мата Хари о којој је снимљен домаћи филм "Вера"?
Професор нишког Филозофског факултета, историчар др Дејан Антић каже да је Вера Пешић, пореклом из Сијаринске Бање, после развода дошла у Београд где је упознала официра из обавештајног одељења Главног генералштаба југословенске војске мајора Славка Радовића који ју је укључио у послове шпијунаже.
Како је почела да ради за Немце
Њен задатак је био да успостави сарадњу и контролу над француским и немачким обавештајним службама и службеницима у Београду, који је тридесетих година 20. века био стециште великог броја шпијуна.
Све велике силе тог времена желеле су да имају утицај на југословенску политичку сцену, али и да поседују неку врсту контроле над политичком и војном елитом тадашње Југославије.
„У предвечерје Другог светског рата улога Вере Пешић је била врло занимљива. Она је најпре радила за обавештајну службу југословенске војске, међутим, касније она успоставља комуникацијске контакте и са британским агентима, а посебно је карактеристична за њу сарадња коју је она остварила са немачком обавештајном службом, односно са мајором Краусом, који је био на челу немачке обавештајне службе за Балкан. По доласку у Београд упознаје Веру Пешић, са њом успоставља сарадњу и након одређеног времена она почиње да ради за немачку обавештајну службу“.
Зашто је осуђена за издају?
На питање за кога је, у ствари радила, Вера Пешић, Антић одговара да има различитих тумачења и позива се на књигу о Вери Пешић историчара Николе Илића који сматра да је она била наклоњена комунистима.
Чињеница је да је Вера Пешић свакако сарађивала са Немцима, али је помагала и комунисте. Имала је блиске односе са познатим учесником НОБ-а Миливојем Перовићем, каснијим политичким делатником у социјалистичкој Југославији, али и негативан однос према четницима Драгољуба Михаиловића.
„Чак и кад је заробљена од стране четника 1943. године, она је четничког мајора Радослава Ђурића покушавала да преведе на страну партизанског покрета. На крају крајева, страдала је 1944. године због својих ставова. Четници су је стрељали у мају 1944. у близини Сијаринске бање. Осуђена је за издају Краљевине Југославије због сарадње с Немцима и комунистима“.
Српска Мата Хари – неозбиљан шпијун
Антић додаје да је Вера Пешић била контроверзна историјска личност и сматра да су данас пренаглашене њене шпијунске могућности и способности.
„Моје мишљење је да се не ради о неком озбиљном шпијуну, а с друге стране њени поступци никако се не могу окарактерисати као патриотски чин, јер се и самом сарадњом са Гестапоом и са комунистима одрекла заклетве коју је положила држави која ју је ангажовала, мајору који је ангажовао да ради за југословенску обавештајну службу, тако да је све оно што је она радила никако не можемо окарактерисати као неку врсту патриотског чина“.
Како је врбовала Косту Пећанца
Филм „Вера“ је за нашег саговорника „уметничка фикција“, посебно однос Вере Пешић са Костом Пећанцем. У филму је приказано да је она његова ћерка, што нема никакве везе са реалном сликом, али има истине у томе да су се Немци послужили Вером Пешић да би дошли до Косте Пећанца.
Пећанац је био учесник топличког устанка и један од вођа и неко ко је контролисао четничку организацију која је имала велики број чланова и зато је био интересантан Немцима јер су се бојали могућег отпора ког су четници могли да пруже после окупације Југославије.
„Највише су се бојали герилског начина борбе и герилског отпора и због тога су желели да успоставе комуникацију са Пећанцем. После 1941. и сам однос Пећанца према Немцима показује да су они успоставили неку врсту сарадње. У филму се показује да је он купљен, што није далеко од истине, јер је био врло сервилан према окупационим властима и 1941. и 1942. и 1943. Он је осуђен од стране Југословенске војске у отаџбини на смрт и страдао је негде у околини Соко Бање кад су га припадници ЈВО 1944. године ликвидирали“, закључио је Антић.
