- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Све мање свиња у ЕУ - шанса за Србију

CC0 / Pixabay / Свиње
Свиње - Sputnik Србија, 1920, 19.11.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Смањену производњу товљеника и меса у ЕУ, а посебно у Немачкој, одакле смо увозили свињско месо, требало би да искористимо за подизање сопствене производње да, за почетак, задовољимо домаће потребе. У међувремену требало би да се успоставе правила која би омогућила константност производње која већ годинама опада.
Шансу која се указује не би требало пропустити, каже за Спутњик секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије (ПКС), Ненад Будимовић.

Немци затварају фарме товљеника

Вест да узгајивачи свиња у Немачкој мењају посао или затварају фарме, јер не могу да издрже поскупљење сточне хране и енергије, неминовно је изазвала запитаност како ће се то одразити на домаћу производњу која годинама уназад бележи пад.
Председник Удружења месне индустрије Немачке Хуберт Келигер је нагласио да ће пад производње немачки потрошач осетити финансијски, али и најавио да треба очекивати и додатна знатна поскупљења.
По оцени Будимовића, нама је потребно око пет милиона свиња, а имамо их нешто више од два милиона. У овој години смо до сада увезли око 30.000 тона свињског меса, што је скоро дупло више него прошле године, каже наш саговорник.

У предности у односу на европске произвођаче

Он ипак сматра да је преокрет у овој ситуацији могућ, мада не преко ноћи.
© AP Photo / Andrew MedichiniСрбији је потребно око пет милиона свиња, а има нешто више од два милиона
Прасићи - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2022
Србији је потребно око пет милиона свиња, а има нешто више од два милиона
„Што се тиче наших произвођача товљеника, односно свињског меса, мислим да су у великој предности у односу на европске зато што смо ми држава која може да произведе довољно квалитетне хране за животиње и довољне количине“, истиче стручњак ПКС.
Будимовић, међутим, напомиње да није само висока цена инпута разлог смањења производње товљеника и свињског меса у ЕУ. Одустајање од те производње је кренуло пре две-три године са високом ценом обавезног улагања у заштиту животне средине, јер је у питању прљава технологија производње на фармама због емисије штетних гасова и отпадних вода, објашњава он.

Шанса да зауставимо пад

Он сматра да све то може да буде шанса за наше произвођаче.
„Наша шанса је баш у томе да прво произведемо довољно за сопствене потребе, да не морамо да будемо увозници свињског меса за прераду и да направимо производе који су без ГМО, од животиња које нису користиле генетски модификовану храну и да то има и додатну вредност. Наравно, то не може преко ноћи, мора да прође одређено време да би се то успоставило, али да зауставимо тај пад у производњи свиња и нерентабилност код наших фармера, то би био један од првих корака који би допринео побољшању ситуације“, оцена је секретара Удружења за сточарску производњу.
Ми треба да тражимо неку своју шансу у тим пукотинама које можемо да попунимо и да те велике количине девиза не иду ван државе. Само за прва четири месеца за увоз свињског меса издвојено је 26 милиона евра. Замислите када би се сав тај новац који је отишао на увоз усмерио на производњу и побољшање производње, додаје он.
© Фото : Youtube/Border View Farms/PrintscreenЗа стабилизовање производње товљеника треба увести паритет да килограм живе ваге кошта седам пута више од килограма кукуруза
Берба кукуруза - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2022
За стабилизовање производње товљеника треба увести паритет да килограм живе ваге кошта седам пута више од килограма кукуруза

Паритет према кукурузу

На питање шта би произвођачима најпре значило и што би могло да их подстакне на тов свиња, он нема дилему:
„Оно што је најбитније, што би дало позитивне резултате, то је да се примени систем параметара, да се тачно зна када фармер улази у турнус товљеника, ако је цена на пример 250 динара да зна да ће она толико бити и на крају това, а не са неизвесношћу. Један од метода којим се то постиже је увођење паритета према кукурузу. Колика је цена килограма кукуруза, седам пута већа да буде цена килограма живих животиња“, каже наш саговорник.
Ако је цена кукуруза 30 динара, жива вага свиња треба да буде 210 динара за килограм. У том случају су, сматра, мале могућности за осцилације. Ми смо, како напомиње, иначе доста осетљиво, економски танко тржиште где и мале осцилације имају велики ефекат и на фармере и на кланичну индустрију.
Један од извора проблема су, како је указао, управо нерешени односи између произвођача и кланичара који постоје зато што се не знају правила игре.

Решити односе са кланичарима

„Требало би да кланичари имају уговоре са фармерима. Да се договарају око количине и цене. Ако цена буде виша да деле добит, ако цена буде нижа да деле губитак. Мада то спада у домен научне фанстастике када се овако прича, интерес је заједнички ма колико они били конкуренција једни другима“, сматра наш саговорник.
Он је уверен да би морали да договоре неке параметре. На питање колико може држава да помогне да се њихови односи уреде, каже да држава нема механизам за то.
„Она може да реагује у тренутку када има вишкова, да их откупи по одређеној цени и да смири тржиште, али то не треба да буде пример праксе, да стално тако ради. То није циљ. Држава оно што треба да уради је да поштује подстицаје које је определила, да се они исплаћују на време, да спољнотрговинским уговорима омогући нова тржишта и да олакша прибављање документације за извоз ако има интереса“, каже Будимовић.
По његовој оцени, у садашњој ситуацији произвођачима би највише значило да се исплате премије, подстицаји који су у заостатку, да се примене паритети, што је ПКС већ предлагала.
Он сматра да наде за бољи положај произвођача има, да разума и разумевања, јер, како каже, не може само једна страна да буде задовољна, а другој - како буде.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала