- Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

А сада фудбал: Ако Мундијал буде само питање политике и новца - није далеко 1938. /видео/

© AP Photo / Hassan AmmarЦеремонија отварања Светског првенства у фудбалу
Церемонија отварања Светског првенства у фудбалу - Sputnik Србија, 1920, 20.11.2022
Пратите нас
„Лудост је јача од човјека“, пише Меша Селимовић. Ваљда због тога, приказујући посвећеност риболову Ахмета Шаба, свог литерарног јунака, ваја и закључак: „Највећа мудрост у животу је да човјек пронађе праву лудост!“
Могу око њега падати главе и смењивати се власти, причати се о било чему, риболовац остаје загледан у мирну површине воде и пловак.
Права лудост омогућава човеку да сачува здраву памет. Ако човек не изабере или не пронађе праву лудост, онда оде и мудрост, следи катастрофа и по њега и по његову околину.

Лудост која чува мудрост

Популарност фудбала, тај друштвени феномен којим се истраживачи или публицистика баве деценијама, има своје корене и у овоме. Фудбал је схватан и као безазлена лудост, која може сачувати здрав разум и мудрост.
Лопта се котрљала и на импровизаним теренима у сред рата и бомбардовања, и током економских криза и великих друштвених ломова, и након природних катастрофа. Једноставност овог спорта, могућност да се игра свуда и да га игра свако, привлачили су публику. Такмичарски значај, жеља за победом или макар за постизањем гола дају још једну димензију, неопходну за повезивање игре и навијача.
Успеси мотивишу, неопходни су за колективно самопоуздање, посебно када се говори о државном тиму. Публика се идентификује са репрезентацијом, својевремно су, мада на „танкој“ методолошкој основи, бразилске колеге тврдиле чак и како освојена титула на Мундијалу утиче на раст државног бруто друштвеног производа!

Политика и Мундијали

Наравно, протоком времена су и ствари око фудбала постајале другачије. Током хладноратовског биполаризма спортске арене су места за политичка надгорњавања. Спортске победе су и политичке победе. Фудбал и политика постали су нераскидиво повезани и пре Другог светског рата, када је, пред финални меч против Мађарске 1938. године Бенито Мусолини послао кратак телеграм италијанском тиму: „Победа или смрт!“
Да ли се радило о понављању једне од безвезних фашистичких парола или директној претњи – никада се није сазнало. Мусолини се по свој прилици умешао и у полуфиналну утакмицу против Бразила, када је захтевао да у екипи супарника не наступи тамнопути Леонидас да Силва.
Ако су ове гласине тачне, онда то значи да су пред огољеним расизмом италијанског вође попустили и организатори првенства и бразилски селектор. Иначе, Леонидас бејаше најбољи бразилски играч на том турниру.

Фудбал и новац

Постбиполарни поредак утврђен на неолибералној матрици донео је повезивање новца и фудбала као никада раније. Фудбал је „економска грана“, у глобалној равни око ове игре врте се стотине милијарди долара годишње, ту су спонзори, права телевизијских преноса, произвођачи спортске опреме, брендови и маркетинг... Парафразирајући у овом контексту једну познату мисао Винстона Черчила може се написати: исувише озбиљна ствар да би се препустила фудбалерима.
О додељивању домаћинства Светског првенства одавно се одлучује уз притиске који стижу од политике и крупног капитала. Формално, о томе гласају спортски радници, али по чијем диктату и уз какве закулисне притиске, то је велико питање!?

Како се постаје домаћин

Као и за оне Мусолинијеве претње, ни на ово питање не може се дати поуздан одговор, поткрепљен фактима. Пуно тога одиграва се у „сивој зони“. Осим као сада, када се огласио Сеп Блатер. Некада први човек ФИФА сведочи да је непосредно пред гласање о додељивању домаћинства за 2022. годину Мишела Платинија, тада председника УЕФА, позвао француски председник Николас Саркози и тражио да се подржи Катар. Блатер још и додаје: „Наравно да је Катар добио домаћинство због новца.
Шест месеци касније Катар је купио борбене авионе од Француске“. Успут, и Блатер и Платини су функционерске каријере завршили под оптужбама за превару, после великих скандала који су потресли фудбалски свет. Након вишегодишњих процеса ослобођени су оптужби, што за њих лично јесте важно, али су сумње о широкој корумпираности званичника УЕФА и ФИФА остале да лебде у ваздуху.
За последњих тридесетак година фудбал је све мање бивао она безазлена лудост, а све више постајао политичка комбинаторика и трка за профитом. И актуелно Светско првенство биће поприлично обојено политиком.

Катар по свему другачији

По свему, Катар је специфичан. Полуострво, површински тек нешто веће од Косова и Метохије, али у пустињском делу ненасељено, са становништвом концетрисаним око великих градова. Заправо, концентрисаним највише око главног града Дохе, у чијој агломерацији обитава 80% становника. У укупној популацији од око 2,8 милиона житеља, чак 2,4 милиона становника су имигранти. Хинду, урду и персијски језик као матерњи говори око половине популације, више него што говори арапски.
Енергетском џину и пребогатој земљи која све више улаже у развој туризма, науке и технологија неопходна је „увозна“ радна снага. Практично, предстојећи турнир биће организован у једном граду, пошто је најудаљенији Ал Хаур лоциран од престонице на само 50 километара. За западне земље проблематично је и што се катарским властима спочитава често кршење људских права и слобода, које проистиче из примене шеријатских закона.
Репрезентација Данске желела је да наступи на такмичењу са натписом на дресовима: „Људска права за све“. ФИФА им је то забранила. Логично, пошто ако се то дозволи на једном примеру, онда ће и остали следити овај преседан, само ће натписи на њиховим дресовима бити другачији.
Репрезентативци Аутралије су апелом упозорили на кршење права имиграната у Катару, наводећи како је велики број њих погинуо током изградње стадиона услед неадекватних услова рада, а још су и додали да се не поштују слободе ЛГБТ заједнице.
Иако ниједна репрезентација неће одустати од такмичења, пошто је превише тога у игри да би се бојкотовао, уз летење олимпијске игре највећи планетарни спортски догађај, оваквих порука ће и те како бити. Поготово током преноса, коментарисања утакмица, оглашавања политичара.

Ред спорта, па ред „људских права“

Помало ће то подсећати на ситуацију приликом извештавања са зимских олимпијских игара у Пекингу 2022. године у појединим државама. Ред спорта, ред политичке приче о „геноциду над Ујгурима“, „дисциплиновању мирних хонконшких демонстраната“ и непостојању елементарне слободе.
Катарске власти желеле су да организацијом Светског првенства направе добру рекламу, инвестирају у имиџ и популарност, али им то, по свему судећи, неће успети у западним земљама. Барем им неће успети да ефекти буду онакви како су то они желели. Заправо, последице се већ осећају.
Резултати анкете коју је наручила немачка телевизија АРД показују како 56 посто испитаних неће гледати „било какве утакмице наредних недеља“, а још 15 посто жели да гледа „мање утакмица“. Међу већином оних које интересује фудбал, 41 посто образлаже бојкот „политичком ситуацијом у Катару“.

Проблем већи него што изгледа

Политичка комбинаторика и трка за профитом уплели су се у фудбал до те мере, да је отворено и колико ће онај део публике, који игру посматра тек као безазлену лудост и одмарање од ужасних свакодневних вести и још црњих прогноза, моћи да ужива у игри!? Што је проблем, већи него што се на први поглед чини. Јер, ако се изгуби та безазлена лудост, изгубиће се и здрав разум и мудрост.
Не може се буквално све оптерећивати политичком комбинаториком и трком за профитом. Има у животу и других ствари, мимо политике и новца. Опасне су ситуације када све постаје питање политике и новца. Онда то, у неким елементима, подсећа на 1938. годину.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала