https://sputnikportal.rs/20221120/neocekivani-rezultat-sudara-zvezda-u-svemiru-nastao-objekat-koje-u-teoriji-ne-moze-da-postoji-1146413140.html
Неочекивани резултат судара звезда у свемиру: Настао објекат које у теорији не може да постоји
Неочекивани резултат судара звезда у свемиру: Настао објекат које у теорији не може да постоји
Sputnik Србија
Светлост емитована после судара неутронских звезда довела је у питање сазнања научника о свемиру. Анализа кратког бљеска гама зрачења насталог после судара... 20.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-20T20:41+0100
2022-11-20T20:41+0100
2022-11-20T20:41+0100
наука и технологија
наука и технологија
астрономија
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/14/1146413932_0:118:2560:1558_1920x0_80_0_0_8bab627aabde48905378e9e209cdb590.jpg
Категоризација урушених језгара зависи од масе објеката. Језгра звезда које су биле око осам пута теже од нашег Сунца колабирају у беле патуљке, чија је максимална маса једнака 1,4 масе Сунца, згуснута у сферу величине Земље.Језгра звезда које су између осам и 30 пута теже од Сунца претварају се у неутронске звезде, које имају између 1,1 и 2,3 сунчеве масе збијене у лопту пречника само 20 километара.Црне рупе - резултат судара неутронских звездаНајвеће звезде, чија маса је већа него код неутронских звезда, колабирају у црне рупе, тврди научна теорија.Постоји озбиљан мањак примећених црних рупа које имају мање од пет сунчевих маса, па је науци мање познато шта се догађа у вези са њима. Због тога су судари неутронских звезда тако интересантни астрономима. До њих долази када су две неутронске звезде у бинарном систему и када дођу до тачке нарушених орбита у ком је њихов судар неизбежан и када оне постају један објекат настао од два.Већина бинарних неутронских звезда заједно имају масу која прелази теоретску горњу границу масе једне неутронске звезде. Због тога би објекат настао после њиховог судара требало да има масу која се налази између масе неутронске звезде и масе црне рупе, пише „Сајенс алерт“.Када се сударе неутронске звезде бинарног система, ослобађају бљесак високоенергетске радијације, познат и као кратки бљесак гама зрачења. Научници верују да се то догађа само током формирања црних рупа.Али на који тачно начин судар неутронских звезда ствара црну рупу, за научнике је донекле била мистерија. Да ли она настаје одмах или две неутронске звезде стварају веома тешку неутронску звезду која се урушава у црну рупу веома брзо, само неколико стотина милисекунди после судара?Неочекивани објекат настао после судара неутронских звездаДа би дошли до одговора, научници су истраживали кратки бљесак гама зрачења означен именом GRB 180618A, забележен у јуну 2018. године. Ради се о светлости која је путовала 10.6 милијарди година како би стигла до Земље.Астрономи, предвођени Нуријом Џордана-Митјанс са британског Универзитета Бат, истраживали су тај бљесак, експлозију килонове при судару две неутронске звезде и светлост која је настала после тога. Међутим, када су проучавали електромагнетну радијацију насталу при том догађају, нешто није било у складу са теоријама.Оптичка емисија светлости настале после догађаја, нестала је 35 минута после бљеска гама зрачења.То се догодило, како се наводи у научном раду објављеном у „Астрофизичком журналу“, због ширења које је било блиско брзини светлости, а убрзавао га је стални извор енергије.То, међутим, није карактеристика црних рупа, већ неутронских звезда. И то не било којих, већ магнетара: звезде која има магнетно поље 1.000 пута јаче од уобичајене неутронске звезде и квадрилион пута јаче него што има Земља. Магнетар је трајао дуже од 100.000 секунди, односно око 28 сати.Шта је помогло магнетару да преживи толико дуго није јасно. Могуће је да је тајна у магнетном пољу, које је „вукло“ ка споља, спречавајући урушавање, бар на неко време.Који год механизам да је био у питању, захтева додатна истраживања, а ово откриће научника показује да и супермасивне неутронске звезде могу да емитују кратке бљескове гама зрачења, а не само црне рупе.Џордана-Митјанс каже да ово откриће може да помогне астрономима у лоцирању судара неутронских звезда, као и емитера гравитационих таласа у свемиру.
https://sputnikportal.rs/20221115/svemirski-tuneli-da-li-se-jedna-od-najvecih-tajni-astronomije-krije-iza-crnih-rupa-1146143707.html
https://sputnikportal.rs/20211103/neobican-objekat-u-svemiru-koji-neprestano-eksplodira-niko-ne-zna-sta-je-snima-ga-kineski-teleskop-1131221968.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, астрономија, изуми и открића
наука и технологија, астрономија, изуми и открића
Неочекивани резултат судара звезда у свемиру: Настао објекат које у теорији не може да постоји
Светлост емитована после судара неутронских звезда довела је у питање сазнања научника о свемиру. Анализа кратког бљеска гама зрачења насталог после судара звезда, показала је како је, уместо очекиване црне рупе, настала високо магнетизована неутронска звезда, далеко тежа него што у теорији може да постоји.
Категоризација урушених језгара зависи од масе објеката. Језгра звезда које су биле око осам пута теже од нашег Сунца колабирају у беле патуљке, чија је максимална маса једнака 1,4 масе Сунца, згуснута у сферу величине Земље.
Језгра звезда које су између осам и 30 пута теже од Сунца претварају се у неутронске звезде, које имају између 1,1 и 2,3 сунчеве масе збијене у лопту пречника само 20 километара.
Црне рупе - резултат судара неутронских звезда
Највеће звезде, чија маса је већа него код неутронских звезда, колабирају у црне рупе, тврди научна теорија.
Постоји озбиљан мањак примећених црних рупа које имају мање од пет сунчевих маса, па је науци мање познато шта се догађа у вези са њима. Због тога су судари неутронских звезда тако интересантни астрономима. До њих долази када су две неутронске звезде у бинарном систему и када дођу до тачке нарушених орбита у ком је њихов судар неизбежан и када оне постају један објекат настао од два.
Већина бинарних неутронских звезда заједно имају масу која прелази теоретску горњу границу масе једне
неутронске звезде. Због тога би објекат настао после њиховог судара требало да има масу која се налази између масе неутронске звезде и масе црне рупе,
пише „Сајенс алерт“.
Када се сударе неутронске звезде бинарног система, ослобађају бљесак високоенергетске радијације, познат и као кратки бљесак гама зрачења. Научници верују да се то догађа само током формирања црних рупа.
Али на који тачно начин судар неутронских звезда ствара црну рупу, за научнике је донекле била мистерија. Да ли она настаје одмах или две неутронске звезде стварају веома тешку неутронску звезду која се урушава у црну рупу веома брзо, само неколико стотина милисекунди после судара?
Неочекивани објекат настао после судара неутронских звезда
Да би дошли до одговора, научници су истраживали кратки бљесак гама зрачења означен именом GRB 180618A, забележен у јуну 2018. године. Ради се о светлости која је путовала 10.6 милијарди година како би стигла до Земље.
Астрономи, предвођени Нуријом Џордана-Митјанс са британског Универзитета Бат, истраживали су тај бљесак, експлозију килонове при судару две неутронске звезде и светлост која је настала после тога. Међутим, када су проучавали електромагнетну радијацију насталу при том догађају, нешто није било у складу са теоријама.
Оптичка емисија светлости настале после догађаја, нестала је 35 минута после бљеска гама зрачења.
То се догодило, како се наводи у научном раду
објављеном у „Астрофизичком журналу“, због ширења које је било блиско брзини светлости, а убрзавао га је стални извор енергије.
То, међутим, није карактеристика црних рупа, већ неутронских звезда. И то не било којих, већ магнетара: звезде која има магнетно поље 1.000 пута јаче од уобичајене неутронске звезде и квадрилион пута јаче него што има Земља. Магнетар је трајао дуже од 100.000 секунди, односно око 28 сати.
„По први пут смо успели да откријемо више сигнала неутронске звезде која је живела дуже од једног дана после судара две неутронске звезде у бинарном систему“, каже Џордана-Митјанс.
Шта је помогло магнетару да преживи толико дуго није јасно. Могуће је да је тајна у магнетном пољу, које је „вукло“ ка споља, спречавајући урушавање, бар на неко време.
Који год механизам да је био у питању, захтева додатна истраживања, а ово откриће научника показује да и супермасивне неутронске звезде могу да емитују кратке бљескове гама зрачења, а не само црне рупе.
Џордана-Митјанс каже да ово откриће може да помогне астрономима у лоцирању судара неутронских звезда, као и емитера гравитационих таласа у свемиру.
